Хоће ли Трамп гурнути Јапан у кинеско наручје?

Неки аналитичари се питају да ли ће Трампове акције приморати Јапан да заузме неутралнији став и да се лагано приближи Кини

Успон кинеске моћи кључно је стратешко питање у Источној Азији. Неки аналитичари верују да ће Кина тежити облику хегемоније који ће довести до сукоба у том региону. За разлику од Европе, Источна Азија се никада није у потпуности суочила са тридесетим годинама прошлог века, а хладноратовске поделе су ограничиле процес помирења.

Сада је Доналд Трамп покренуо трговински рат са Кином и преговоре са Јапаном који циљају на јапански трговински суфицит са САД. Иако је скорашње саопштење о билатералним преговорима одложило Трампову претњу да ће увести царине на јапанске аутомобиле, критичаре брине што ће Трамп гурнути Јапан ближе Кини, чији је председник Си Ђинпинг заказао самит са премијером Шинзо Абеом за крај овог месеца.

ПРОМЕНА ОДНОСА СНАГА
Однос снага између Јапана и Кине значајно се померио последњих деценија. Кинески бруто домаћи производ је у 2010. години премашио јапански у доларској вредности (иако је Кина остала далеко иза Јапана у приходу по глави становника). Тешко је сетити се да је пре нешто мање од двадесет година велики број Американаца страховао да ће бити претекнути од Јапана, а не од Кине. Студије су предвиђале Пацифички блок предвођен Јапаном који ће искључити САД, па чак и евентуални рат са Јапаном. Уместо тога, током администрације председника Била Клинтона, САД су потврдиле своје безбедносно савезништво са Јапаном, истовремено прихватајући успон Кине и подржавајући њен улазак у Светску трговинску организацију.

Током раних деведесетих, многи аналитичари су веровали да ће америчко-јапанска алијанса бити одбачена као реликт Хладног рата. Трговинске тензије били су свеприсутне. Сенатор Пол Цонгас водио је председничку кампању 1992. године под слоганом „Хладни рат је завршен, Јапан је победио.“ Клинтонова администрација је отпочела критиковање Јапана, али након двогодишњих преговора Клинтон и тадашњи премијер Ријатаро Хашимото објавили су декларацију 1996. године која је обзнанила савезништво које ће бити стожер стабилности у постхладноратовској Источној Азији.

Јапански премијер Ријатаро Хашимото и амерички председник Бил Клинтон, Ванкувер, 24. новембар 1997.

Ипак, постојало је дубоко укорењено осећање нелагоде  – премда је ретко било отворено испољавано – у вези са бригом Јапана да ће бити маргинализовани када се САД окрену ка Кини. Када сам био укључен у преговоре о потврђивању савезништва средином деведесетих, моје јапанске колеге које су седеле преко стола украшеног националним заставама ретко су службено причали о Кини. Али касније, уз пиће, питали су да ли ће САД померити свој фокус са Јапана на Кину, која је почињала да јача.

Овакве бриге нису без основа: када двоје савезника немају исте одбрамбене капацитете, зависнија страна више ће бринути о партнерству. Током година, неки Јапанци су сматрали да Јапан треба да постане „нормална“ држава са комплетираним војним потенцијалима. Неки стручњаци су чак сугерисали да Јапан одбаци неке од својих анти-нуклеарних принципа и развије нуклеарно оружје. Међутим, такве мере би створиле више проблема него што би их решиле. Чак и ако би Јапан предузео кораке ка томе да постане „нормална „земља (шта год то значило), још увек се не би изједначио у моћи са САД или Кином.

ЈАПАН СЕ ПРИБЛИЖАВА КИНИ?
Данас Јапан има нове бриге у вези америчког напуштања. Трампова политика „Америка на првом месту“ и протекционизам представљају нови ризик за савезништво. Његово повлачење из Транспацифичког савеза био је ударац за Јапан. И мада је Абе вешто угађао Трамповом егу како би избегао сукоб, акутне разлике су остале. Наметање такси на гвожђе и алуминијум од стране Трампове администрације, под изговором заштите националне безбедности, изненадило је Абеа и распламсало неспокојство у Јапану.

Трампова администрација је такође сугерисала да амерички савезници у Азији треба да учине више на сопственој заштити и отворено довела у питање корист од додатног размештања америчких трупа. Неки аналитичари се питају да ли ће Трампове акције приморати Јапан да заузме неутралнији став и да се лагано приближе Кини. Но, то није вероватно у овој фази. Иако овакве опције могу да се разматрају, оне остају ограничене услед јапанске забринутости јачањем кинеске доминације. Савез са САД остаје најбоља опција, уколико Трамп не оде предалеко.

За сада савезништво остаје прилично јако. Абе је показао иницијативу према тек изабраном председнику Трампу, када су одржали састанак у Трамп кули у Њујорку, а затим и током посета Вашингтону и Мар-а- Лагу, у Трамповој резиденцији на Флориди. Однос Абе-Трамп омогућио је Пентагону да одржи блиску сарадњу у вези безбедносних питања. Северна Кореја је помогла да се пажња алијансе усмери ка њој и да Трампу омогући прилику да увери Јапан како САД стоје иза њега „100 одсто“.

Абе и Трамп подржавају стратегију „максималног пристиска“ према Северној Кореји, предано радећи на придобијању међународне подршке за санкције УН-а. У међувремену, Јапан је обзнанио нова значајна улагања у одбрамбене балистичке пројектиле и заједно са САД ради на њиховом усавршавању. Са друге стране, Трампова изненада промена понашања према Ким Џонг Уну након њиховог јунског самита у Сингапуру појачала је јапанску збринутост, будући да су САД постигле споразум о интерконтиненталним ракетама који игнорише ракете средњег домета које могу досећи Јапан.

Трампова реторика у вези дељења трошкова такође је изазвала узнемиреност. Иако су јапански одбрамбени трошкови тек нешто изнад 1 одсто бруто домаћег производа, Јапан пружа значајне доприносе као земља домаћин. Процене Америчког министарства одбране показују да јапанска влада плаћа неких 75 одсто трошкова америчких трупа у Јапану. Само ове године јапанска влада је одобрила 197 милијарди јена (1.9 милијарди долара) за дељење трошкова, 226 милијарди јена (две милијарде долара) за унапређивање америчких трупа и 266 милијарди јена (2.3 милијарде долара) за различите врсте подршке заједници, уз све остале трошкове везане за савезништво.

Почасна гарда копнених трупа јапанске војске држи националне заставе Јапана и САД током посете америчког генерала Мартина Демпсија, председавајућег Здруженог генералштаба војске САД, Токио, 28. октобар 2011.

Као што је Клинтонова администрација признала пре четврт века, успон Кине је креирао баланс моћи три државе у Источној Азији. Уколико САД и Јапан одрже свој савез, моћи ће да уобличе окружење са којим се Кина суочава и да ограниче њену нарастајућу моћ. Али то ће зависити од тога да ли ће Трампова администрација успешно одржати америчко-јапанску алијансу.

 

Превео Стефан Бранисављевић

 

Project Syndicate