Hoće li Tramp gurnuti Japan u kinesko naručje?

Neki analitičari se pitaju da li će Trampove akcije primorati Japan da zauzme neutralniji stav i da se lagano približi Kini

Uspon kineske moći ključno je strateško pitanje u Istočnoj Aziji. Neki analitičari veruju da će Kina težiti obliku hegemonije koji će dovesti do sukoba u tom regionu. Za razliku od Evrope, Istočna Azija se nikada nije u potpunosti suočila sa tridesetim godinama prošlog veka, a hladnoratovske podele su ograničile proces pomirenja.

Sada je Donald Tramp pokrenuo trgovinski rat sa Kinom i pregovore sa Japanom koji ciljaju na japanski trgovinski suficit sa SAD. Iako je skorašnje saopštenje o bilateralnim pregovorima odložilo Trampovu pretnju da će uvesti carine na japanske automobile, kritičare brine što će Tramp gurnuti Japan bliže Kini, čiji je predsednik Si Đinping zakazao samit sa premijerom Šinzo Abeom za kraj ovog meseca.

PROMENA ODNOSA SNAGA
Odnos snaga između Japana i Kine značajno se pomerio poslednjih decenija. Kineski bruto domaći proizvod je u 2010. godini premašio japanski u dolarskoj vrednosti (iako je Kina ostala daleko iza Japana u prihodu po glavi stanovnika). Teško je setiti se da je pre nešto manje od dvadeset godina veliki broj Amerikanaca strahovao da će biti preteknuti od Japana, a ne od Kine. Studije su predviđale Pacifički blok predvođen Japanom koji će isključiti SAD, pa čak i eventualni rat sa Japanom. Umesto toga, tokom administracije predsednika Bila Klintona, SAD su potvrdile svoje bezbednosno savezništvo sa Japanom, istovremeno prihvatajući uspon Kine i podržavajući njen ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Tokom ranih devedesetih, mnogi analitičari su verovali da će američko-japanska alijansa biti odbačena kao relikt Hladnog rata. Trgovinske tenzije bili su sveprisutne. Senator Pol Congas vodio je predsedničku kampanju 1992. godine pod sloganom “Hladni rat je završen, Japan je pobedio.” Klintonova administracija je otpočela kritikovanje Japana, ali nakon dvogodišnjih pregovora Klinton i tadašnji premijer Rijataro Hašimoto objavili su deklaraciju 1996. godine koja je obznanila savezništvo koje će biti stožer stabilnosti u posthladnoratovskoj Istočnoj Aziji.

Japanski premijer Rijataro Hašimoto i američki predsednik Bil Klinton, Vankuver, 24. novembar 1997.

Ipak, postojalo je duboko ukorenjeno osećanje nelagode  – premda je retko bilo otvoreno ispoljavano – u vezi sa brigom Japana da će biti marginalizovani kada se SAD okrenu ka Kini. Kada sam bio uključen u pregovore o potvrđivanju savezništva sredinom devedesetih, moje japanske kolege koje su sedele preko stola ukrašenog nacionalnim zastavama retko su službeno pričali o Kini. Ali kasnije, uz piće, pitali su da li će SAD pomeriti svoj fokus sa Japana na Kinu, koja je počinjala da jača.

Ovakve brige nisu bez osnova: kada dvoje saveznika nemaju iste odbrambene kapacitete, zavisnija strana više će brinuti o partnerstvu. Tokom godina, neki Japanci su smatrali da Japan treba da postane “normalna” država sa kompletiranim vojnim potencijalima. Neki stručnjaci su čak sugerisali da Japan odbaci neke od svojih anti-nuklearnih principa i razvije nuklearno oružje. Međutim, takve mere bi stvorile više problema nego što bi ih rešile. Čak i ako bi Japan preduzeo korake ka tome da postane “normalna “zemlja (šta god to značilo), još uvek se ne bi izjednačio u moći sa SAD ili Kinom.

JAPAN SE PRIBLIŽAVA KINI?
Danas Japan ima nove brige u vezi američkog napuštanja. Trampova politika “Amerika na prvom mestu” i protekcionizam predstavljaju novi rizik za savezništvo. Njegovo povlačenje iz Transpacifičkog saveza bio je udarac za Japan. I mada je Abe vešto ugađao Trampovom egu kako bi izbegao sukob, akutne razlike su ostale. Nametanje taksi na gvožđe i aluminijum od strane Trampove administracije, pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti, iznenadilo je Abea i rasplamsalo nespokojstvo u Japanu.

Trampova administracija je takođe sugerisala da američki saveznici u Aziji treba da učine više na sopstvenoj zaštiti i otvoreno dovela u pitanje korist od dodatnog razmeštanja američkih trupa. Neki analitičari se pitaju da li će Trampove akcije primorati Japan da zauzme neutralniji stav i da se lagano približe Kini. No, to nije verovatno u ovoj fazi. Iako ovakve opcije mogu da se razmatraju, one ostaju ograničene usled japanske zabrinutosti jačanjem kineske dominacije. Savez sa SAD ostaje najbolja opcija, ukoliko Tramp ne ode predaleko.

Za sada savezništvo ostaje prilično jako. Abe je pokazao inicijativu prema tek izabranom predsedniku Trampu, kada su održali sastanak u Tramp kuli u Njujorku, a zatim i tokom poseta Vašingtonu i Mar-a- Lagu, u Trampovoj rezidenciji na Floridi. Odnos Abe-Tramp omogućio je Pentagonu da održi blisku saradnju u vezi bezbednosnih pitanja. Severna Koreja je pomogla da se pažnja alijanse usmeri ka njoj i da Trampu omogući priliku da uveri Japan kako SAD stoje iza njega “100 odsto”.

Abe i Tramp podržavaju strategiju “maksimalnog pristiska” prema Severnoj Koreji, predano radeći na pridobijanju međunarodne podrške za sankcije UN-a. U međuvremenu, Japan je obznanio nova značajna ulaganja u odbrambene balističke projektile i zajedno sa SAD radi na njihovom usavršavanju. Sa druge strane, Trampova iznenada promena ponašanja prema Kim Džong Unu nakon njihovog junskog samita u Singapuru pojačala je japansku zbrinutost, budući da su SAD postigle sporazum o interkontinentalnim raketama koji ignoriše rakete srednjeg dometa koje mogu doseći Japan.

Trampova retorika u vezi deljenja troškova takođe je izazvala uznemirenost. Iako su japanski odbrambeni troškovi tek nešto iznad 1 odsto bruto domaćeg proizvoda, Japan pruža značajne doprinose kao zemlja domaćin. Procene Američkog ministarstva odbrane pokazuju da japanska vlada plaća nekih 75 odsto troškova američkih trupa u Japanu. Samo ove godine japanska vlada je odobrila 197 milijardi jena (1.9 milijardi dolara) za deljenje troškova, 226 milijardi jena (dve milijarde dolara) za unapređivanje američkih trupa i 266 milijardi jena (2.3 milijarde dolara) za različite vrste podrške zajednici, uz sve ostale troškove vezane za savezništvo.

Počasna garda kopnenih trupa japanske vojske drži nacionalne zastave Japana i SAD tokom posete američkog generala Martina Dempsija, predsedavajućeg Združenog generalštaba vojske SAD, Tokio, 28. oktobar 2011.

Kao što je Klintonova administracija priznala pre četvrt veka, uspon Kine je kreirao balans moći tri države u Istočnoj Aziji. Ukoliko SAD i Japan održe svoj savez, moći će da uobliče okruženje sa kojim se Kina suočava i da ograniče njenu narastajuću moć. Ali to će zavisiti od toga da li će Trampova administracija uspešno održati američko-japansku alijansu.

 

Preveo Stefan Branisavljević

 

Project Syndicate