Бибер: Приближава се крај Додикове владавине

“Али и без њега се неће драматично промијенити ситуација у БиХ. Не постоји сагласност како направити функционалну државу од те земље”

Милорад Додик неће бити пожељан гост у европским пријестолницама као члан Предсједништва БиХ, али за стављање на ‘црну листу’ или увођење санкција у случају опструкције рада бх. институција у Европској унији нема јединства и политичке воље, каже Флориан Бибер, стручњак за Балкан са Универзитета у Грацу, у интервјуу за Зашто? (Фејсбук страница Радија Слободна Европа; прим. НС).

Бибер такођер сматра да не очекује да резултати избора нагнају ЕУ и САД, које су 2016. ставиле Додика на ‘црну листу’ због опструкције Дејтонског споразума, да појачају ангажман у БиХ како би потакли промјене, већ да ће бити фокусирани на спрјечавање криза.

Према првим резултатима избора, чини се да нема неких већих изненађења ни у Републици Српској, ни у Федерацији БиХ, али има у Предсједништву БиХ?
— Резултати нису неко велико изненађење зато што и повратак Жељка Комшића није нека велика промјена, јер је ипак већ два пута био у Председништву, и такођер је било јасно да његове шансе за победу нису биле лоше.

Али има још доста тачки које су непознате и које су можда јако битне, у смислу како ће изгледати баланс снага у Републици Српској. Није јасно да ли Милорад Додик може и даље да доминира Републиком Српском као до сада, поготово када његов кандидат за председника Републике Српске још није победила. Такође, није јасно да ли ће његова странка бити доминантана странка у Скупштини Републике Српске. Биће најјача странка, али то не значи да ће формирати владу.

У том смислу има доста још непознатих тачака које могу водити до неке промене, иако на први поглед нема неке огромне промене. Али, наравно, Председништво је потпуно другачије него што је било до сада. Три нова члана и ниједан није био члан Председништва у прошлом заседању.

То су неке битне промене. Да ли ће то водити у неку промену динамике БиХ, то је можда најбитније питање, али то, наравно, сада није јасно.

Знамо да су те грађанске опције јако подељење и немају јак заједнички став. Нису добили колико су људи, ако се то може тако тумачити, били незадовољни националистичким странкама, зато што они те грађанске странке не виде баш као неку потпуно другачију понуду, али ипак можда су јачи него што су били до сада, на прошлим изборима.

Додик је побиједио прилично сигурно, са око 55 одсто гласова, међутим његов Савез независних социјалдемократа (СНСД) који је некад имао и преко шездесет посто подршке сада је освојио око 33 одсто гласова. Зашто је дошло до тог пада?
— Већ 2014. Године СНСД је доста изгубио и једва је успео да доминира у Републици Српској, и то смо такођер видели кроз те друштвене покрете у Бања Луци, протесте и тако даље, да постоји велики степен незадовољства према СНСД-у, поготово тај осећај да има злоупотребе државних институција, да постоји доминација странке кроз институције и велики степен корупције.

У Републици Српској СНСД има трећину, значи две трећине су гласале против њих, и то значи да постоји велики притисак на оне који су запослени у државним институцијама да гласају за СНСД. То значи да је тај реални степен подршке још нижи и људи су из прагматичних разлога гласали за СНСД, више него због њиховог говора о национализму, о одбрани Српске и тако даље.

То ипак показује неки степен незадовољства за које још није јасно да ће довести до промена односа снага у Републици Српској, али ипак је ж сигнал да Додик није више доминантна фигура и да не доминира на исти начин како је доминирао претходних 12 година.

Неколико чланова Предсједништва су у прошлости из различитих разлога били смијењени, међутим ово је први пут да у Предсједништво улази политичар који је на америчкој “црној листи”, који је под санкцијама због опструкције Дејтонског споразума, а истовремено се залаже за дисолуцију БиХ и отцјепљење Републике Српске? Колико ће од свог програма моћи остварити кроз дјеловање у Предсједништву?
—  Једино што он може у својој функцији је да врши неке опструкције функционирања заједничких институција. То би он наравно као члан Председништва могао да уради, али са друге стране њему ће требати подршка Републике Српске као ентитета и посланика из Републике Српске.

Није довољно јасно да ли ће опозиција у Републици Српској подржати Додика. Сумњам у то, искрено речено. И то значи да, можда, ако дође до промене власти у Републици Српској, он може да буде гласан актер на државном нивоу, али без подршке од стране ентитета из којег долази.

Наравно, онда долази до питања до које мере ће он користити ту платформу да отежава функционирање БиХ и шта ће бити када буде председавајући Председништва, да ли ће он моћи да путује и представља БиХ на међународном плану, јер ипак је један од задатака чланова Председништва да представљају БиХ као државу ван границе земље.

За њега ће то бити јако тешко, јер нема пуно поверење од стране западних земаља, поготово Сједињених Америчких Држава, али такођер и унутар Европске уније.

Сада, наравно, ситуација није више таква да је реално очекивати да ће бити смењен од стране високог представника, ипак је та функција прилично слаба ових дана, али то наравно зависи од његовог понашања. Његов говор о сецесији, о отцепљењу Републике Српске, о тим националним питањима, он то гура већ 12 година као неки начин на који скрива ту више свакодневну корупцију у Републици Српској, и питање да ли ће моћи да настави и у будућности са тим разним порукама.

Додик је био у отвореном вербалном рату са, како је рекао, остацима старе америчке администрације и амбасадорицом у Сарајеву Марин Кормак, а Британце је оптужио за отворено мијешање у изборе. Да ли је могуће очекивати неку дипломатску изолацију Додика и на који начин би ЕУ и САД могли комуницирати са Додиком као чланом Предсједништва које је кључно за спољну политику и европске интеграције?
—  Ја мислим да на неке мере Додик можда чак и рачуна, или би желио да има неку блокаду зато што то, наравно, јача његову поруку да он брани Републику Српску и да је свет пун непријатеља који желе да униште Републику Српску.

То је, наравно, његова порука већ 12 година и дуже, и, са једне стране, вероватно неће бити пожељан гост у западним главним градовима, али сумњам да има расположења унутар Европске уније да се он стави на неку црну листу или да се чак уведу неке санкције против њега. За то унутар Европске уније нема довољно јединства и нема довољно политичке воље да се иде на такву врсту конфронтације, али сигуран сам да ће он видјети да ће његов утицај бити прилично смањен због тога како је виђен у Берлину, Бриселу, Паризу и другим главним градовима Европске уније.

У Предсједништву неће бити лидера Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драгана Човића са којим се Додик посљедњих година добро слагао и заступали су неке заједничке ставове. Колико га то може онемогућити у испуњавају његових циљева?
— Ја мислим да су Човић и ХДЗ у прошлости, када су били изван институција, када нису имали члана Председништва и нису учествовали у власти, били јако анти-институционална странка.

Они су се залагали за трећи ентитет и покушавали да униште институције унутар БиХ и то је нешто чега се ја плашим да је реална могућност, поготово, наравно, (с обзиром на) тај дискурс који ХДЗ већ дуже води, да кандидати као Комшић нису легитимни представници хрватског народа.

Они ће вероватно покушати да не признају те институције и на тај начин они можда буду чак деструктивнији ван институција него као део институција. У том смислу, сама чињеница да Човић није победио на председничким изборима као хрватски кандидат не значи да он и његова странка не могу да негативно утичу на функционирање те институције, такођер и у некој коалицији заједно са Додиком.

То је и даље могуће, иако званично, наравно, њихова овлашћења, њихове могућности су ограниченије него прије.

Како видите године пред нама? Наставак онога што смо имали до сада, погоршање или нешто треће?
—  Мислим да за то ипак треба да сачекамо крајњи резултат избора, зато што ће бити велика разлика зависно од резултата избора и формирања коалиција за владу у Републици Српској, али, генерално, можда ће више то бити неки крај или приближавање крају владавине Милорада Додика.

Али и без њега се неће драматично промијенити ситуација у Босни и Херцеговини. Не постоји сагласност како направити функционалну државу од те земље која може да се брже прикључи Европској унији.

У том смислу, ја бих углавном очекивао више конфронтације у следећим месецима, поготово због ХДЗ-овог губитка члана Председништва, и бар за скорију будућност више неки status quo који ће се наставити.

Али не слажете се са предвиђањима да би могло доћи чак до сукоба и насиља?
— То је тешко замислити у овом тренутку, то не изгледа као реални сценарио зато што не видим некакве снаге којима је то интерес. Можда ће највећа могућност за сукобе бити између ХДЗ-а и институција, и, наравно, ако дође до неког сукоба између опозиције и СНСД-а у Републици Српској око тога ко ће тамо доминирати. Али не говоримо о неким оружаним сукобима, него више о политичким сукобима који могу да буду јако оштри, јако дуготрајни, али то је мислим највећа претња у овом тренутку.

Да ли ће резултати избора у БиХ обесхрабрити Европску комисију или Сједињење Државе, или ће их можда натјерати да се још више ангажују?
— Сумњам да ће бити неког већег ангажмана. Европска унија и Сједињене Државе немају баш пуно снаге и идеја шта могу урадити са БиХ.

Резултати више потврђују став да се не ангажују превише и да се само спречавају кризе, него неки већи степен ангажовања. Очекујем да ће се то наставити и у будућности.

 

Извор РСЕ, 9. октобар 2018.