Akopov: Merkel bi u decembru mogla doživeti stranački puč

Kongres Hrišćansko-demokratske unije, koji će se održati u decembru, za Merkelovu može biti – oproštajni

Rezultati izbora za bavarski parlament novi su i veoma bolni udar po partijskom sistemu cele Nemačke, po vladajućoj koaliciji u Berlinu i po Angeli Merkel lično.

Ako uspe da se održi na vlasti do kraja godine – to će biti bezmalo čudo.

Bavarska nije samo najveća i najbogatija nemačka pokrajina – ona je ključna karika cele Evrope i Evropske unije kao takve. Zato: ako počinje da trese najstabilniji i najjači deo Nemačke – odjek će uslediti i u Berlinu i na opšteevropskom nivou.

Decenijama vladajuća partija u Minhenu – Hrišćansko-socijalna unija koja je redovno osvajala većinu glasova – imaće posle ovih izbora u lokalnom parlamentu samo 85 poslanika od 205 mogućih, a to znači da joj fali 18 poslanika da bi mogla dalje da vlada.

Glasanje Bavaraca imaće ozbiljne posledice i na federalnom nivou u Berlinu. Glavni koalicioni partner Merkelove – Socijaldemokratska partija – bila je u Bavarskoj tek peta, sa nešto manje od 10 odsto glasova. To je fijasko jer je izgubila više od polovine birača.

Iz ovoga se već izvode prognoze da će socijaldemokrati uskoro prestati da budu jedna od dve vodeće partije i premestiti se na treće, a možda i na četvrto mesto.

Njihov poraz u Bavarskoj može lako isprovocirati i raspad vladajuće koalicije u Berlinu, a to će izvesno značiti prevremene izbore. Jer, niko više neće hteti da bude „donor za vampira Merkelovu“.

Udar po njoj može doći i iz Bavarske. Njen premijer – Markus Zeder – na vlasti je manje od pola godine, a na čelu Hrišćansko-socijalne unije je Horst Zehofer koji je od proleća ministar unutrašnjih poslova. A on je protivnik imigracione politike Merkelove i politike prema Rusiji.

Neuspeh njegove partije je opomena – da su birači u Bavarskoj  još kritičniji prema Merkelovoj nego sam Zehofer.

Ovo može dovesti do raspada „sestrinskih odnosa“ između partija Merkelove i Zehofera, a u tom slučaju – pada i „velika koalicija u Berlinu. U tom slučaju Merkelovu može spasiti samo nova koalicija sa Zelenima ili Slobodnim demokratama, ali njihovi lider već pokazuju da nemaju nameru da krčme svoj politički kapital na održavanje Merkelove na vlasti.

Ako neka od tih partija i pristane na koaliciju – tražiće `glavu` Merkelove, to jest – da ona ne bude više kancelar.

Hoće li na to pristati ona sama i njena Hrišćansko-demokratska unija?

Možda i neće, ali će alternativa biti – prevremeni izbori na kojima će i partija Merkelove pogubiti glasove.

U svakom slučaju, Merkelova neće voditi svoju partiju na te izbore.

Prevremeni izbori su za njenu partiju najgore rešenje. Zato, ako se za nju postavi pitanje kako se osloboditi Merkelove – njenim uklanjanjem sa položaja kancelara i lidera partije ili preko prevremenih izbora – njena partija će izabrati prvu varijantu.

Stoga kongres Hrišćansko-demokratske unije, koji će se održati u decembru, za Merkelovu može biti – oproštajni…

 

Izvor Fakti, 16. oktobar 2018.