Kako Soroš kontroliše Evropski sud za ljudska prava

Američki “filantrop” kontroliše veliki broj sudija Evropskog suda za ljudska prava

Evo nimalo nevažnog pitanja: šta zajedničko imaju Evropski sud za ljudska prava i „poznati filantrop Džordž Soroš“ (kako ga zapadni mediji predstavljaju)?

Ne vidite povezanost? A ona postoji… Parlamentska skupština Saveta Evrope izabrala je 9. oktobra troje novih sudija u taj sud čija rešenja ozbiljno utiču i na same osnove politike zemalja Evropske unije.

Jer, ta solidna ustanova ozakonjuje evropski mentalitet, osnažuje `potrebne pravce` i doprinosi ukorenjivanju novoevropskih vrednosti u svim oblastima. Od problema migracija i istopolnih radosti do davanja dozvola za kupanje u burkinijima u javnim bazenima.

Za izbor svog predstavnika u taj najpravičniji od svih sudova – svaka zemlja treba da ponudi tri kandidata, među kojima mora biti najmanje jedna žena. Njih potom procenjuje neki „ekspertski komitet“, čiji je zadatak da kandidate dobro izuči i da predloži PSSE koga da izabere.

Devetog oktobra se razgovaralo o kandidatima Turske, Albanije i Norveške. A  dvoje (od troje) kandidata koje je predložiala Albanija – Darian Pavli i Sokol Berberi – u svoje vreme su imali visoke funkcije u fondu Otvoreno društvo koji je dobro poznat na Zapadu, a osnivač  mu je „veliki finansijer i filantrop“ Džordž Soroš.

Zapadni novinari su, inače, odavno uočili da gospodin filantrop posebnu pažnju poklanja malim zemljama u kojima troši veoma `opipljiva` sredstva na `razvoj demokratije`. Malim zemljama je – kao što se zna – naročito potrebna demokratija, pa zato radosnije od drugih pozdravljaju `podršku` koju od Soroša dobijaju…

Glavne ideje „filantropa i finansijera“ poslednjih godina su brisanje i poslednjih evropskih granica sa uklanjanjem prepreka na putu migranata i tokova novca. Usput: i brisanje i poslednjih evropskih identiteta.

Male zemlje u međunarodnim organizacijama imaju jednako pravo glasa kao i evropski mastodonti. A to znači da će male zemlje, koje jedu demokratiju direktno iz Soroševe ruke, prilikom glasanja „filantropu i finansijeru“ iskazivati svoju blagodarnost.

Inače, u Evropskom sudu za ljudska prava – u čijem sastavu je 47 sudija iz država članica Saveta Evrope – sada su sudije i interesantni ljudi kao što su Julija Antoanela Motok iz Rumunije, Jonko Grozev iz Bugarske i Ksenija Tursković iz Hrvatske… A svo troje su došli iz Otvorenog društva, gde ih je odgajao filantrop koji svetove usrećuje demokratijom.

Njih troje su neoprezno otkrili odakle su stigli, ali postoje i drugi, mnogi drugi koji se još ne vide, ali su tamo. Još jedan vaspitanik Otvorenog društva – predstavnik letonije Nils Mujžnieks – nedavno se istakao, ali ne na „bojnom polju“, odnosno u Evropskom sudu za ljudska prava, već zakletvom na vernost voljenom filantropu. Učinio je to oštrom kritikom francuskih vlasti povodom ostavljanja u pritvoru uhapšenih nelegalnih migranata.

U Sud stalno pristižu novi Soroševi pitomci, a uticaj se širi. Desetog oktobra je u Skupštini Saveta Evrope održana konferencija sa temom „Tribunali su važni! Poboljšajmo migracionu politiku odlukama Evropskog suda za ljudska prava!“.

A mnogi komentatori u Evropi uveravaju da uticaj Soroševe filantropije na Evropski sud pomaže da se u zemljama EU preko zakona šire progresivne ideje o razvoju društva iako se Evropa ubeđuje da neće biti srećna bez nekontrolisane imigracije…

Međutim, dostignuća Soroševe `filantropije` ojačala su kod stanovništva Evrope imunitet na otvorenu demagogiju, pa počinju da daju konfraefekte.

Dolazak do evropske javnosti informacija o masovnom prodoru `filantropskih` pogleda na evropski prosperitet u Evropski sud za ljudska prava odnedavno urušava poverenje u tu instituciju, pa je mnogi počinju pominjati u negativnom smislu. O tom sudu se već prave i vicevi.

Kad ljudi počinju da se smeju nad `moralizatorom` – to je već znak da je oslobađanje počelo. Eto, to je `dostignuće` gospodina Soroša…

 

Izvor Fakti, 17. oktobar 2018.