Šta je pokazao slučaj Kašogi?

Premda hvaljen kao moderni “reformator”, ispostavilo se da je MBS autokrata i krvolok. Ali SAD se neće usuditi da uvedu sankcije Rijadu

Bahatost je jedna od glavnih osobina silnika ovog sveta koje su opile lažna slava i politička moć. Zahvaljujući njoj, kasnije prave greške u koracima koje njihovi “saveznici” koriste protiv njih kada savezništvu istekne rok trajanja.

Nestanak saudijskog disidenta i novinara Džamala Kašogija 2. oktobra dobar je primer koliko lični animoziteti i oholost mogu da iskrive svest. Nisu li saudijske službe mogle da ga uklone na nekom skrovitijem i neupadljivijem mestu, a ne usred svog konzulata u Istanbulu?

AUTOKRATA I KRVOLOK
Naredni dani će potvrditi ili negirati sumnje da je ubijen i rasparčan u zgradi konzulata od strane saudijskog tima koje je poslao regent Muhamed Bin Salman (MBS) ili neko iz samog vrha saudijske vlasti. Dok se to ne obelodani još će par uslikanih pripadnika saudijske službe izginuti u sumnjivim saobraćajkama ili će i oni netragom nestati.

Hvaljen pre godinu dana kao veliki reformator koji je otvorio bioskope, pokrenuo različite festivale kulture i dozvolio ženama da voze automobile, MBS je pokazao da je istovremeno autokrata i krvolok koji se na najdirektniji način obračunava sa svojim protivnicima unutar saudijskog društva, kao i unutar dinastije.

Na planu spoljne politike nastavio je savezništvo sa SAD i pojačao saradnju sa Izraelom promovišući propali “Sporazum veka”, kako je pompezno nazvana Trampova inicijativa da se Palestina do kraja judaizuje. Čak je i Tomas Fridman, politički angažovani kolumnista Njujork tajmsa, prestao da piše panegirike MBS-u, već se zadnjih nedelja distancirao od njega.

Muhamed bin Salman

Kašogi, sa druge strane, nije bio običan novinar-istraživač, već visokopozicionirani urednik različitih saudijskih medija na vezi sa saudijskom tajnom policijom i sa zapadnim službama, prvenstveno američkim, koje ga (“slučajno”) nisu upozorile da ne ulazi u saudijski konzulat. On potiče iz prominentne porodice turskog porekla, a stric mu je bio čuveni trgovac oružjem i svetski džetseter Adnan Kašogi.

Njegova likvidacija pokazuje svu složenost unutar-dinastičkih odnosa u toj državi gde se regent najdirektnije obračunava sa svakim ko predstavlja potencijalnu pretnju njegovoj vlasti. Dovoljna je najblaža kritika vlasti pa da se osoba, i to ne bilo koja, nađe u pritvoru, bude izložena torturi i kasnijoj likvidaciji.

TRAMP NEĆE KAZNITI SAUDIJCE
Iako je Tramp u prvi mah najavio oštre sankcije prema Saudijskoj Arabiji, od svega toga najverovatnije neće biti ništa, kao ni od mnogih predizbornih i postizbornih obećanja koje je dao. Do sada se jedno pričalo i tvitovalo, a sasvim deseto radilo, bar kada je reč o proverenim regionalnim saveznicima, a Saudijska Arabija to jeste, još od susreta predsednika Frenklina Delano Ruzvelta i kralja Abdul Aziza u februaru 1945. godine.

Saudijsko društvo iz ranog srednjeg veka, osveženo savremenom tehnologijom, očito ne smeta američkim vlastodršcima i vojnom lobiju koji je glavni faktor američke politike. U pitanju je 110 milijardi dolara za oružje koje saudijska država treba da kupi od SAD, pa će se lako izmisliti priča da su neki šefovi saudijske političke policije sami osmislili i izveli otmicu novinara.

Međutim, ovo ubistvo, hapšenja opozicije i drugi gafovi biće sigurno iskorišćeni u budućnosti od strane američkih elita koje imaju dugu istoriju saradnji sa despotijama da bi ih kasnije, kada se to najmanje nadaju, pustili niz vodu.

Muhamed bin Salman i Donald Tramp

Već nedeljama se u američkom Kongresu nadmeću demokratski i republikanski predstavnici ko će žešće kritikovati MBS-a, predlažući uvođenje sankcija Saudijskoj Arabiji. Do tog embarga neće doći, ali je ova situacija ponovo otvorila pukotine koje se u tim odnosima periodično pojavljuju. Opasnost od sve prisutnijeg iranskog uticaja nateraće SAD, Izrael i Saudijsku Arabiju na tesniju vojnu, bezbednosnu i političku saradnju, a slučaj Kašogi biće gurnut pod tepih.

 

Autor je novinar sa dugogodišnjim prebivalištem u Jordanu