Hašogi drma prinčev presto

MBS je prigrabio ogromnu moć, u njega su uložene mnoge nade SAD i Izraela, ali slučaj nestalog novinara budi nade njegovih rivala

Za tri godine otkako je, nakon velike čistke na dvoru, preuzeo glavnu reč u Saudijskoj Arabiji, Muhamed bin Salman je u svojoj brzopletosti uvukao zemlju u nekoliko poduhvata koji su štetili njenom imidžu: vojnu intervenciju u Jemenu, blokadu Katara, otmicu libanskog premijera, iznudu novca od domaćih bogataša i hapšenje aktivista za ljudska prava.

Ali, do nestanka novinara Džamala Hašogija, za kojeg i Donald Tramp najzad priznaje da „svakako izgleda” da je mrtav, nikada se nije činilo da bi kraljev sin i princ prestolonaslednik mogao izgubiti presto.

Koliko god žuči bilo prolivano po njemu zbog odugovlačenja s osudom Saudijaca zbog Hašogija, predsedniku SAD nije lako, ponajmanje zbog straha da bi izolacijom Rijada Amerika ostala bez zarade od prodaje ogromnih količina oružja. Saudijska Arabija je stožer američke bliskoistočne strategije, naročito u palestinskom pitanju i „obuzdavanju” Irana. Zato i Izrael sa zazorom posmatra odmotavanje afere oko Hašogija.

Na princa se računa da će, uz pomoć Ujedinjenih Arapskih Emirata, arapski svet pridobiti za rešenje nepovoljno po Palestince i ujediniti ga politički, ekonomski i vojno, u takozvanom arapskom NATO-u, protiv Irana i Muslimanskog bratstva. Ako kuća Sauda proceni da 33-godišnji Muhamed bin Salman ipak nije prava osoba da je predvodi kroz veći deo ovog veka i ako uopšte ima još snage da ga u tome spreči, jer on je akumulirao ogromnu moć, gubi se trenutno ključni igrač za tu strategiju.

One koji žele njen uspeh na strah može navoditi to što prinčeva pozicija ionako nije neupitna. Letos odbivši američki plan za Palestince, kralj Salman (83) je, uprkos dubokoj starosti i narušenom zdravlju, pokazao da prestolonaslednik još mora za ponešto da ga pita.

A grubim tretmanom protivnika u nepregledno razgranatoj vladajućoj porodici princ je otklonio neposredne pretnje, ali i produbio otpor onih koji nisu ostali bez svakog uticaja i jedva čekaju priliku poput ove koju im Hašogijev slučaj daje da agituju protiv Muhameda bin Salmana.

Šta se zbiva u zamršenim lavirintima moći u Rijadu i da li se, kao što se na Zapadu nagađa, princu drma tron, ne može se znati. Nije jasno ni šta bi mogao značiti nagli i navodno trajni povratak u domovinu saudijskog ambasadora iz Vašingtona usred ovog haosa, kad je tamo nužno imati čoveka od poverenja.

Ambasador bi to morao biti, jer reč je o Halidu bin Salmanu, mlađem bratu princa Muhameda, za kojeg se spominjalo da bi mogao postati sledeći u redu za presto. Ali, Halida su bile i glasine, istina – potekle iz izvora bliskih Kataru i stoga nenaklonjenih Muhamedu bin Salmanu naročito, kao i njegovoj porodici uopšte, da nije u skladnim odnosima sa bratom.

Uz sve eventualne rivale, preveliki je kapital, ekonomski i politički, domaći i strani, uložen u princa da bi on tek tako odleteo s vlasti. I Vladimir Putin kaže da treba sačekati činjenice o Hašogiju pre nego što Rusija poremeti odnose sa Saudijcima.

Ako mu tron nije ugrožen, jedan važan plan Muhameda bin Salmana već je u opasnosti zbog bojkota foruma na kojem želi da privuče investitore za svoju viziju ekonomske reforme Saudijske Arabije.

Uz svu svoju prenagljenost, princ je osetio da je ovo možda poslednji trenutak da se transformiše privreda zavisna od nafte i opterećena ogromnim subvencijama i gigantskim državnim sektorom. Već samo propast tog nauma uvlači sve Saudijce u probleme, mada ni ovaj prinčev plan nije bio lišen tačaka za koje se moglo pretpostaviti da će same po sebi jednom izazvati poteškoće.

Ekonomsko posrtanje Saudijske Arabije povuklo bi za sobom hrpu nevolja za region, čak i za njene rivale. Možda i zato Turska vrlo dozirano objavljuje informacije o nestanku Hašogija i ostavlja prostora za nagodbu s kućom Sauda umesto da se postavi agresivno, što se moglo očekivati s obzirom na to da je njen rival u mnogo čemu i da je novinar nestao u konzulatu u Istanbulu. Ali, Saudijci su i veliki ulagači u Tursku, koja već prolazi kroz ozbiljnu ekonomsku krizu.

I prinčev plan za modernizaciju islama i društva dolazi u pitanje. Premda nedosledan i osmišljen tako da očuva njegovu moć, ta je zamisao hrabrila zapadnjake da opet zamišljaju neku vrstu demokratičnijeg islamskog sistema, kakav nisu dobili od Turske pod Redžepom Tajipom Erdoganom.

 

Autor Vladimir Vukasović 

 

Izvor Politika, 20. oktobar 2018.