Dojče vele: Preispitivanje politike prema Rijadu

Rihter: Evidentno je „ozbiljno preispitivanje“ teze da je saudijski prestolonaslednik reformista, kako su ga do sada videli

Nemačka Vlada se poslednjih meseci trudila da ponovo uspostavi dobre odnose sa Saudijskom Arabijom, pa je dozvolila velikodušni izvoz nemačkog oružja u tu zemlju. Sada se ta politika preispituje.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas nagovestio je preokret. Sve dok traje istraga u slučaju ubistva Džamala Kašogija ne postoji osnova za pozitivan stav o izvozu oružja u Saudijsku Arabiju.

Mas je to izjavio u glavnom dnevniku Prvog programa nemačke televizije još u subotu (20.10). Sada je nemačka šefica vlade Angela Merkel na led stavila kompletan izvoz oružja u Saudijsku Arabiju, rekavši da se on „neće desiti u stanju u kojem se trenutno nalazimo“. Ostale reakcije nemačka kancelarka želi da dogovori na međunarodnom planu.

NEDAVNO SU ODNOSI BILI POPRAVLjENI
Takve izjave nemačkih političara ukazuju na promenu kursa Berlina. Nemačka kancelarka u septembru je odobrila izvoz protivartiljerijskih sistema u Saudijsku Arabiju i potrudila se da popravi odnos sa saudijskom kraljevskom kućom.

Taj odnos se ohladio kada je Masov prethodnik na mestu šefa nemačke diplomatije, Zigmar Gabrijel, Rijadu prebacio „politički avanturizam“, jer su Saudijsci na svojoj teritoriji zadržali libanskog premijera Rafika al Haririja. Saudijska Arabija je povukla ambasadora iz Berlina na konsultacije. Ambasador se vratio u Berlin tek početkom oktobra, kada je Kašogi već nestao.

KOREKTURA KOREKTURE
Sada se izgleda korekcija kursa koriguje. Da li se Berlin ponovo distancira od Rijada? Tomas Rihter, stručnjak za zalivski region u hamburškom institutu GIGA, smatra da je u svakom slučaju evidentno „ozbiljno preispitivanje“ teze da je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman reformista, kako su ga do sada videli. On dodaje da princ sada deluje kao vladar koji se ne uzdržava od bilo kojeg vida represije.

„Zato se nadam da će se nametnuti realističan pogled na Saudijsku Arabiju i na aktuelni razvoj – u tom smislu realističan da se uvidi kako se i dalje radi o autoritarnoj monarhiji kojom upravlja nekolicina ljudi“.

Nemačka kancelarka mogla je da shvati mnogo ranije da je to tako. Prema pisanju magazina „Špigel“ nemačka obaveštajna služba BND je još decembra 2015. upozoravala na osobine prestolonaslednika: „Dosadašnje oprezno diplomatsko držanje starijih vodećih članova kraljevske kuće zamenjeno je impulsivnom intervencionističkom politikom“.

UPOZORENjE BND
BND je upozoravao pre svega na spoljnopolitičke rizike koji se mogu pojaviti u vezi s novim prestolonaslednikom. Kralj Salman i njegov sin Muhamed žele da se profilišu kao „predvodnici arapskog sveta“. Prema proceni nemačke obaveštajne analitike, oni pokušavaju da prošire manevarski prostor Saudijske Arabije „jakom vojnom komponentom i novim regionalnim alijansama“.

Prema tom izveštaju Saudijska Arabija gubi poverenje u dosadašnju zaštitu Sjedinjenih Američkih Država, pa Rijad teži preuzimanju uloge novog regionalnog hegemona. I to po cenu otvorenog rivalstva sa svojim regionalnim takmacem Iranom. To se najbolje vidi po ratu u Jemenu. Rijad nije oklevao da preuzme „ogroman vojni, finansijski i politički rizik da se ne bi u regionu politički našao u zapećku“.

IZVOZ ORUŽJA JE „FABRIKA PARA“
Uprkos takvim upozorenjima, i sadašnja i prethodne nemačke vlade davale su dozvole za izvoz oružja u Saudisjku Arabiju. Samo u martu ove godine dato je zeleno svetlo za izvoz u vrednosti od 254 miliona evra. To se saznalo nakon što je stranka Zelenih postavila pitanje Vladi u Bundestagu.

Glavni urednik žurnala „Amnesti internešnal“ Markus Bikel, 2017. objavio je knjigu „Profiteri terora“. On tvrdi da je saudijski faktor umešan u brojne regionalne krize i konflikte, pa je za izvoznike oružja to postala prava „štamparija novca“. I to bez obzira na posledice: „Višak u budžetu stečen u godinama visoke cene nafte idu na štetu drugih društvenih oblasti u samoj Saudijskoj Arabiji, kao što su zdravstvo i obrazovanje“.

Bikel navodi da se nemačke firme trude da sklope poslove i u civilnom i u vojnom sektoru. To je, prema Bikelu, problematično: „Zemlje Golfskog zaliva nameravaju da se do 2030. oslobode zavisnosti od uvoza oružja. Ali oni se ne mogu odreći transfera tehnologije. Zato vojni i civilni angažman idu ruku pod ruku“.

Nemački stručnjak za saudijsku Arabiju Sebastijan Zons, koji radi za „Nemačko društvo za spoljnu politiku“ (DGAP), ukazuje na protivrečnosti nemačke politike prema Saudijskoj Arabiji: „Sa jedne strane, političari u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, neumorno naglašavaju destabilizujuću ulogu Saudijske Arabije u bliskoistočnim regionalnim konfliktima. Sa druge strane, postaju pomagači saudisjke strategije kada dozvoljavaju i tolerišu izvoz oružja u tu zemlju“. I Zons je napisao kritično intoniranu knjigu o saudijskoj Arabiji: „Izgrađeno na pesku: Problematično savezništvo sa Saudijskom Arabijom“.

„MORAMO HITNO DELOVATI“
Politika se može promeniti. „Želimo da sve zemlje članice grupe G-7 pozovu na razgovor saudijske ambasadore, a najbolje bi bilo da se to uradi i u grupi zemalja G-20“, kaže političar nemačkih liberala (FDP) Ulrih Lehte, koji je član spoljnoipolitičkog odbora Bundestaga: „Naravno da u regionu koji traži svoju stabilnost ne možemo započeti neki lom. Ali Saudijska Arabija je prevršila svaku meru. Moramo hitno da delujemo“.

Slično misli i spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba demohrišćana Jirgen Hart, kada kaže da će Vlada u najmanju ruku preispitati dosadašnju politiku. U intervjuu za radio „Dojčlandfunk“ on precizira: „U svakom slučaju moramo iskoristiti naše ekonomske poluge na taj način da saudijska Vlada ostane na kursu regionalne stabilnosti. Smatram da je teren za tako nešto pripremljen tesnim privrednim vezama koje sa Saudijskom Arabijom imaju evropa i Amerika“. On doduše priznaje da u saudisjkoj kraljevskoj kući „postoje donekle iracionali elementi u ponašanju“ ali dodaje da se sa tim mora izaći na kraj. Prema njemu je još rano da se predlože konkretne mere.

OSUDA SAUDIJSKIH VLASTODRŽACA ŠIROM SVETA
Prema svemu što se do sada saznalo, ubistvo novinara Džamala Kašogija je trebalo da pošalje unutrašnjepolitički signal potencijalnim kritičarima kraljevske kuće. Očito je to način njihovog zastrašivanja.

Međutim, nalogodavci su se preračunali. Vest o ubistvu obišla je svet, a saudijska vlast je na stubu srama. I to ne samo u Nemačkoj.

 

Izvor Dojče vele, 22. oktobar 2018.