To što EU mora da bude jača i čvršća pre nego što bude mogla da se dodatno proširi ni na koji način ne ugrožava naš rad sa zemljama kandidatima na njihovoj spremnosti da postanu članice. To su procesi koji mogu i treba da teku paralelno.
Tako, u intervjuu za „Novosti„, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han analizira stav onih koji, poput francuskog predsednika Makrona, insistiraju na tome da se najpre izvrši unutrašnja reforma EU, pre ulaska novih članica. Na pitanje kakve su šanse da Srbija postane članica EU 2025, Han kaže:
— Već sam isticao, a i predsednik Junker je više puta jasno stavio do znanja, da nijedna nova država članica ne može da pristupi EU bez rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja. Za Srbiju to znači da je potrebno da zaključi i trajno primeni pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Ali, dozvolite mi da pojasnim još jednu stvar. Izgleda da mnogi, uključujući i političare, imaju utisak da je rešenje u vezi s Kosovom jedini preduslov na putu Srbije ka EU. To nije slučaj. Sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja ostaje u srži procesa proširenja.
Kada očekujete konačni dogovor Beograda i Prištine? Podrazumeva li to i eventualnu promenu granica?
— EU u potpunosti podržava dijalog između Beograda i Prištine u kojem posreduje visoka predstavnica Federika Mogerini. Za dijalog između Beograda i Prištine trajni dogovor podrazumeva izvodljivo, održivo i realno rešenje u skladu s međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU. Bilo koji sporazum mora da bude specifičan i krojen po meri, da ne stvara presedan i da doprinosi regionalnoj stabilnosti i putu regiona u EU. Istovremeno, EU ne spekuliše o mogućim elementima konačnog pravno obavezujućeg sporazuma.
Šta je odgovor na porast populizma u Evropi?
— Da pojačamo našu komunikaciju o dostignućima EU i konkretnim pogodnostima za građane. Ali to ne mogu da urade institucije EU same, to je zajednička obaveza, i potrebna nam je posvećenost država članica. Takođe moramo jasno da pokažemo da su populisti destruktivni i da ne predstavljaju nikakvo razumno rešenje, dok EU stalno radi na poboljšanju života svojih građana.
Da li će, ipak, populisti biti još jači posle izbora za Evropski parlament?
— Tačan ishod izbora je teško predvideti u ovoj fazi, ali sam uveren da će konstruktivne proevropske snage pobediti sa ogromnom većinom. Da bi se to postiglo, od presudnog je značaja da građani koriste demokratsko pravo na glasanje.
Šta je vaš odgovor onima koji kritikuju EU zbog birokratije i nesposobnosti da čuje kritičko mišljenje?
— Verujem da smo otvoreni za kritiku ako je konstruktivna i zasnovana na činjenicama. Jasno je da postoji prostor za određena poboljšanja u pojedinim oblastima, ali je važno podsetiti građane da EU nije apstraktna građevina, već da se sastoji od država članica koje vrlo često nisu dovoljno ambiciozne u odobravanju naših predloga kao što bismo mi voleli da to budu. A taj napredak i poboljšanje zavise i od aktivnog angažovanja građana.
Da li će time biti zaustavljeno osipanje EU? Može li da se dogodi da i neka druga zemlja krene istim putem?
— Mislim da nam je „Bregzit“ pokazao da postoje značajne posledice ako država članica odluči da napusti EU. Iako Velika Britanija odlazi, nastavićemo sa stvaranjem pozitivne evropske agende za budućnost. Siguran sam da zemlje članice mogu da vide dodatnu vrednost od članstva u EU.
Da li će se ukinuti neka stara savezništva i sklapati nova?
— EU ostaje otvorena za saveze sa svim zemljama koje dele naše, zajedničke vrednosti. Transatlantski odnosi su sigurno prošli neke izmene pod sadašnjom američkom administracijom, ali kao što je rekao predsednik Junker posle poslednjeg susreta s predsednikom Trampom, EU i SAD ostaju partneri i zajednički će raditi na rešavanju svih izazova.
Da li je završena migrantska kriza?
— Ukupni dolasci u EU iz svih pravaca ove godine su znatno ispod nivoa 2017. i čak su ispod nivoa pre krize 2014. Tokovi migranata na putu Zapadnog Balkana sada su stabilni. Angažman EU u vezi s migracijama, s našim partnerima sa Zapadnog Balkana ostaje suštinski, a stalno nadgledanje je od krucijalne važnosti. EU će i dalje pružati podršku, uključujući i finansijsku, sa 327 miliona evra sredstava koje je do sada dodelila u te svrhe.
SA BRITANIJOM BLISKI SUSED
Kako će se završiti „razvod“ između EU i Velike Britanije?
— Iako žalimo zbog odluke Velike Britanije da napusti EU, mi to poštujemo. I naporno radimo da bismo obezbedili da Velika Britanija napusti EU na uređen način. Kao što je rekao predsednik Junker u svom govoru, Ujedinjeno Kraljevstvo nikada neće biti obična treća zemlja za nas. Uvek će biti bliski sused i partner u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu.
Autor Goran Čvorović
Izvor Večernje novosti, 22. oktobar 2018.
