Nebojša Bakarec*: Deset godina SNS

SNS je postala pokret sličan ruskoj „Jedinstvenoj Rusiji“ i vladajućoj kineskoj partiji

Srpska napredna stranka je proslavila desetogodišnjicu postojanja. SNS je postala pokret sličan ruskoj „Jedinstvenoj Rusiji“ i vladajućoj kineskoj partiji. To dokazuje višegodišnja podrška građana SNS-u i Vučiću koja sada iznosi oko 55 odsto. To su pokazali izbori 2014, 2016, 2017, i 2018. godine. Taj državotvorni narodni pokret koji predstavlja SNS, odnosno novi model političkog organizovanja, podrazumeva dva važna preduslova. Prvi, stabilna višegodišnja podrška polovine biračkog tela. Drugi, zauzimanje pozicije političkog centra, ali i pozicija neposredno sa leve i desne strane centra. SNS možemo opisati kao stranku desnog centra. Međutim SNS je više od toga. SNS unutar sebe okuplja i ljude umereno levih i umereno desnih pogleda. SNS unutar svoje koalicije, okuplja umerenu desnicu (SNP, POKS, PSS) i umerenu levicu (SDPS, PS, PUPS). Ne treba zaboraviti da SNS dobija podršku stranaka manjina, udruženja i sindikata.

Gotovo 700.000 građana, svih slojeva, prepoznalo je SNS ne samo kao garanta stabilnosti, već i kao nešto svoje, blisko. To su članovi SNS. Na izborima 2014,2016, 2017. i 2018. godine, kao nekoga ko zaslužuje poverenje, SNS i Vučića je prepoznalo, na republičkim 1.740.000 (48,3 odsto), 1.820.000 (48,2 odsto), na predsedničkim 2.012.000 (55,08 odsto) i na beogradskim izborima 367.000 (45 odsto) građana. To je znak da je SNS postao široki narodni pokret koji nadilazi važnost jedne političke stranke.

SNS je zastupnik one velike većine običnih građana, a ne lažne elite. Stotine hiljada nekadašnjih tranzicionih gubitnika je dobilo zasluženu priliku da bude deo sistema. Pomenuli smo koliko članova ima SNS. Time što su članovi SNS, oni nisu izgubili građanska ili ljudska prava – pravo na rad i dostojanstven život (a deo medija, NVO i „elitnih“ opozicionih stranaka, upravo to podrazumeva). Pre SNS, više od polovine tih građana nisu bili članovi ni jedne stranke. Barem polovina članstva SNS su mlađi ljudi. Nema ničeg spornog u njihovom pravu na rad, pravu da doprinose društvu, da budu uključeni u društvene tokove. Ovo je pozitivna sociološka pojava. Koliko znamo demokratija podrazumeva, i bukvalno znači – vladavina naroda. Evo, vladavine naroda, uz pomoć SNS. Sve glavne stranke bivšeg DOS-a, nisu zastupale običan narod već tajkune i lažnu elitu, a i same su nastale kao elitističke stranke – od „elite“, za „elitu“ (DS, DSS, G17, LDP, GSS…). SNS, SPS i SRS su stranke koje zastupaju običan svet, a običan narod je so ove zemlje. Građani koje ove tri stranke zastupaju su 12 godina bili građani drugog reda. To se promenilo dolaskom SNS na vlast – nema više građana drugog reda.

I Vučić i SNS se menjaju nabolje. Opozicija nazaduje u haosu. Vučić vodi strateški i taktički dobru politiku. Uravnoteženu politiku. To je politika neutralnosti u praksi, a ne samo u teoriji. Srbija odlično sarađuje i sa EU, posebno sa Nemačkom, i sa Rusijom, i sa SAD, i sa Kinom. Vučić se trudi da razvija prijateljske odnose sa svim susedima, uprkos provokacijama Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Vučić je zaslužan što je pitanje KiM doveo u fokus unutrašnje i spoljne pažnje. Migrantska politika Srbije je za pohvalu. Vlada dobija pozitivne ocene svih međunarodnih finansijskih institucija.

Ekonomska situacija je stabilna i mnogo bolja nego ona do 2012. Podele u društvu su svedene na najmanju moguću meru. Vodi se borba protiv korupcije. Dovode se strani investitori širom Srbije, koji otvaraju nova radna mesta. Mediji su oslobođeni pritiska vlasti, i zapravo samo manji deo medija direktno ili indirektno podržava vlast, dok je veći deo medija pod kontrolom zapadnih krugova. Ne postoje „svete krave“ u SNS-u, i smene ili hapšenja korumpiranih funkcionera nisu retka pojava. Vlast DS, nikada nije smenjivala, a kamoli hapsila ni svoje korumpirane funkcionere.

Naravno, ni Vučić ni SNS nisu savršeni (a ko jeste?), imaju mane (a ko ih nema?) i prave greške – ko radi, taj i greši. U Srbiji se i dalje teško živi. To je istina. Ali, prethodne vlasti su ostavile Srpskoj naprednoj stranci teške terete. Jako je teško osoviti Srbiju na noge, posle decenija ratova, kriza i pljačke Srbije.

Srpska napredna stranka, funkcioneri, članstvo i simpatizeri, su izloženi organizovanoj satanizaciji u medijima, nekulturi podsmeha i ponižavanja. Izloženi su negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji. Žrtve su licemerja, dvostrukih standarda, nedoslednosti i specifičnog vida rasizma. Oni koji demonizuju SNS – deo opozicije, medija i NVO, pokazuju primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS.

– Krajem septembra 2014. pretučeni su Andrej Vučić i Predrag Mali.

– U julu 2015. Aleksandar Vučić je jedva izbegao pokušaj ubistva tokom posete Srebrenici.

– Tokom izbora 2016. lider i dva funkcionera Dveri su fizički nasrnuli na članicu RIK-a, Maju Pejčić.

– U septembru 2017. aktivisti Dveri su tukli dve novinarke TV Pink-a, Gordanu Uzelac i Maru Dragović.

– U oktobru 2017. lider Dveri je na silu upao u kabinet predsednice Skupštine, grubo je vređajući. Maja Gojković je pokazala modrice, kao posledice fizičkog nasrtaja na nju.

– U novembru 2017, u Skupštini Srbije, lider Dveri je fizički napao šefa poslanika SNS, Aleksandra Martinovića.

– U februaru 2018. predsednica opštine Savski venac, Irena Vujović verbalno je napadnuta od strane istaknutih opozicionara. Jedan od njih je pozvao na njeno višestruko silovanje.

– U maju 2018. lider glavnog opozicionog saveza – SZS, je fizički nasrnuo na šefa odbornika SNS, Aleksandra Mirkovića.

– U junu 2018. poslanik i lider NPS “Otadžbina“, uputio je pretnju ubistvom Aleksandru Vučiću.

– U avgustu 2018. lider Dveri je pozvao na vojni puč i na hapšenje Aleksandra Vučića.

– U septembru 2018. lider opozicionog sindikata „Sloga“ je pozvao na silovanje predsednice vlade Ane Brnabić.

– U oktobru 2018. poslanik Dveri, javno je pozvao na ubistvo Ane Brnabić i Aleksandra Vučića

MIR U SRPSKOM DRUŠTVU
U šestoj godini vladavine, Vučić i SNS su pokazali da Srbiji nude stabilnost, budućnost, razvoj. Uspeh, i na unutrašnjem i na spoljno političkom planu. Vučić i SNS grade mostove u društvu, a ne nove podele. Napetosti i podele u srpskom društvu su svedene na najmanju moguću meru. Sam Vučić već šest godina pruža ruku saradnje i levici i desnici, i „Patriotskoj“ i „Drugoj“ Srbiji. Vučićeva složna, moćna i stabilna vlast tu slogu, moć i stabilnost prenosi na celo društvo. Vlasti do 2012. godine (DS i DSS), su sasvim suprotno, svojim unutrašnjim sukobima slabili i destabilizovali celo društvo. Četiri primera iz prošlosti su najboljidokaz onoga o čemu govore prethodne dve rečenice.

Prvi primer. Sukobi u Beogradu i Nišu, 17. marta 2004. Sukobljena odlazeća vlast DS, i dolazeća vlast DSS (4. marta 2004. izabrana vlada DSS) su se pokazale nesposobnim da kontrolišu proteste u Beogradu, povodom Pogroma na KiM. Narušenlanac komande u beogradskoj policiji (krivica DSS i DS) je doveo do toga da u sukobima u Beogradu deset policajaca bude povređeno, od kojih tri teže. Tom prilikom Bajrakli džamija je zapaljena i načinjena je veća šteta. U sve to sam se lično uverio, zbog toga što sam kao stanovnik Jevremove i kao predsednik Izvršnog odbora SO Stari grad, branio džamiju od uništenja. U Nišu je džamija potpuno uništena.

Drugi primer. Sukobljena koaliciona vlast DS i DSS se pokazala nesposobnom da organizuje i kontroliše opravdane proteste u Beogradu 21. februara 2008, povodom proglašenja lažne države Kosovo. Zbog sukoba DSS i DS (predsednik Tadić je pobegao u posetu Rumuniji na dan protesta) i nepostojanja lanca komande između Vlade, ministarstva i vrha policije, posle mirnog protesta i molebana, je došlo do velikih nereda. Bilans je bio jedan mrtav građanin, 200 povređenih, od kojih 35 policajaca, spaljene i demolirane ambasade nekih država, i opljačkan i demoliran veliki broj prodavnica, i drugih javnih objekata. Paljenje američke i nemačke ambasade ostavilo je velike terete Srbiji, do dana današnjeg.

Treći primer. Najbolji dokaz o pomirljivosti SNS i Vučićeve vlasti je činjenica da ne postoji razorna napetost i mogućnost nastajanja bilo kakvih nereda, povodom održavanja Parade LGBT osoba. Slagali se sa ovom Paradom, ili ne, moramo konstatovati da su Vučić i SNS zaslužni zbog toga što su potpuno relaksirali situaciju ovim povodom. Sama Vučićeva vlast je svojim mudrim i pomirljivim ponašanjem, potpuno smirila podele i tenzije. Tadićev režim je svojim bahatim i arogantnim ponašanjem i propagandnim nametanjem onoga što ne podržava 99 odsto građana, 10. oktobra. 2010, stvorio uslove za građanski rat na ulicama Beograda. Nesposobni i štetočinski Tadićev režim je glavni krivac što se na ulicama Beograda sukobilo 12000 heteroseksualaca – sa jedne strane 6000 policajaca i sa druge strane 6000 protivnika Parade. Tadićev režim je glavni krivac za sve posledice i štetu koja je nastala (povređena su 132 policajca i 25 građana…). Naredne godine Parada nije održana zbog nedostatka bezbednosnih uslova. Kao što vidimo Tadićev režim je radio i protiv interesa LGBT osoba, a ne samo protiv interesa 99 odsto populacije. Jednostavno rečeno, Tadićev režim je bio nesposoban da stvori uslove za mir u društvu. Unazad šest godina Vučić i SNS su stvorili sve uslove za mir u srpskom društvu.

Četvrti primer je potpuno suprotan prethodnim. Radi se o protestima protiv Vučićeve pobede na predsedničkim izborima (april, maj 2017). Ti protesti uopšte nisu imali povoda, za razliku od prethodna tri slučaja. I još važnije, Vučićeva vlast se pokazala apsolutno sposobnom da kanališe te neopravdane proteste, pre svega tolerancijom i pomirljivošću, a zatim i snagom i jedinstvom. Zbog toga je brojnost protesta bila veoma niska (samo jednom se okupilo 10.000 građana – 8. aprila). U maju su ti protesti postali simbolični (desetine protestanata).

CELOVITA POLITIČKA AGENDA SNS
SNS je izgradila reputaciju i stekla poverenje birača upravo na ekonomskim reformama, borbi za KiM, programskom insistiranju da je korupcija najveći problem, i na hvatanju ukoštac s tajkunima i zloupotrebama javnih finansija i državnih funkcija. Stanje demokratije u Srbiji u poslednje četiri godine ukazuje na slobodu medija, na snažne i stabilne institucije, nezavisno pravosuđe i značajne rezultate u borbi protiv korupcije. Upečatljiv utisak je da su ulaskom SNS u proevropski politički mejnstrim, opozicione stranke ostale bez prepoznatljive političke agende.

Problem opozicije je stalna radikalizacija stavova (prečesta i ekstremna – odbijanje svakog rešenja za KiM, nerealni izborni zahtevi, optužbe na račun EU i MMF, kritika radi kritike, npr. otpor uređivanju Beograda, verbalno i fizičko nasilje) čime se udaljavaju od mejnstrim politike koju je potpuno preuzeo SNS. Opozicija želi da poveća svoju vidljivost radikalnim i ekstremnim stavovima – destrukcijom, umesto kvalitenim političkim idejama, konstruktivnim delanjem i pronalaženjem nekompromitovanog lidera (a to nisu Đilas, Jeremić, Obradović).

Logično i očekivano, brojno i složeno biračko telo SNS odlikuje pre svega natprosečno poverenje u predsednika i Vladu. Nakon preuzimanja stranke, pozicije premijera i sada predsednika Republike, pomirljivi i harizmatični lider danas je nesporno Aleksandar Vučić. Na osnovu stepena poverenja u njega i SNS, i zauzete medijalne pozicije vlasti, vidi se da SNS može na duži rok da integriše veoma razuđeno milionsko biračko telo vladajuće koalicije.

U meri u kojoj nisu pokazali minimalnu otpornost na iskušenja vlasti (korupcija, patrokratija, klijentelizam, lažni elitizam…), u kojoj su se grčevito držali za sve manji komadić vlasti, većina stranaka opozicije (DOS-a, DS-a, DSS-a i njihovih derivata) mora da shvati da su prevaziđeni i da je došlo vreme za odlazak sa političke scene.

DOKAZ USPEŠNOSTI SNS – EKONOMIJA
Posle 12 godina pljačkaške, bećarske i burazerske ekonomije bivših stranaka DOS-a, koja je razorila srpske finansije, SNS je preuzela finansijski „spaljenu zemlju“. Posledice razaranja budžeta od 2008. do 2012. najviše su se osetile 2014. kada je nova vlast bila prinuđena da uvede neophodne i bolne mere smanjenja penzija i zamrzavanja plata, zarad održivosti penzionog sistema, budžeta Srbije i makroekonomske stabilnosti zemlje. Tek nedavno penzije su konačno povećane u odnosu na period pre smanjenja, a plate odmrznute.

Unazad 4 godine većina makroekonomskih kretanja u Srbiji je pozitivna. Vlast Aleksandra Vučića i SNS, uspešno održava makroekonomsku stabilnost. Stabilizovane su javne finasije. Srbija se za šest godina transformisala iz ekonomije koju je karakterisala stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti – u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, eliminisanim fiskalnim deficitom, opadajućim javnim dugom, smanjenom eksternom neravnotežom i oporavkom tržišta rada:

– Niska i stabilna inflacija je postala normalnost u Srbiji i kreće se oko 2 odsto u proseku, za poslednjih pet godina.

– Budžet države je u 2017. prešao u suficit i ovaj trend se nastavio i u 2018.

– Ti rezultati su potvrđeni poboljšanjem kreditnog rejtinga (S&P, Fitch i Moody’s) tokom 2017.

– Stabilnost bankarskog sektora je očuvana i dodatno ojačana.

– Ubrzan je rast BDP-a u 2018. usled snažne investicione aktivnosti i oporavka tržišta rada

– Očuvana makroekonomska stabilnost, popravljanje ukupnog poslovnog okruženja, rastuća profitabilnost, proces pristupanja EU i eksterni faktori delovaće povoljno na privatne investicije u narednim godinama.

– Pored privatnih investicija, oporavak od 2015. beleže i državne investicije, čiji je rast naročito ubrzan u 2018.

– Popravljanje poslovnog okruženja dovelo je do snažnog priliva stranih direktnih investicija (SDI) – foreign direct investment (FDI).

– U 2018. očekuje se nastavak snažnog neto priliva SDI – oko 2,6 mlrd evra (6,2 odsto BDP-a).

– Popravljanje poslovnog okruženja potvrđeno je na Doing Business listi. Srbija je sa 91. (2015) napredovala na 43. mesto (2018).

– Prema Fajnenšenel tajmsu, (avgust 2017), Srbija ima najbolji globalni indeks efikasnosti za greenfield SDI u svetu.

– Tokom poslednjih pet godina, najveći deo SDI je bio usmeren ka izvozno-orijentisanim sektorima.

Ključne reformske oblasti u prethodne 3 godine:

– sektor građevinarstva,

– tržište rada,

– poreska uprava,

– finansijski sektor,

– sprovođenje ugovora i stečajni postupak.

KLjUČNI REZULTATI:

– Rast plata i penzija

– Zakon o planiranju i izgradnji (2014) i Zakon o ulaganjima (2015) – omogućili su brže izdavanje građevinskih dozvola (jedinstven šalter i elektronske dozvole), što je dovelo do udvostručenja broja izdatih dozvola i rasta udela građevinarstva u BDP-u.

– Novi Zakon o radu (2014) – veća fleksibilnost tržišta rada i otvaranje novih radnih mesta. Reforme su dovele do rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru za preko 190 hiljada lica (14,5 odsto).

– Reforma poreske uprave – dovela je do rasta naplate prihoda i nadmašivanja planiranih fiskalnih rezultata.

– Uvođenje sistema privatnih izvršitelja (2013) i novi Zakon o stečaju (2014).

– U martu 2017. agencija Moody’s povećala je kreditni rejting Srbije sa „B1“ na „Ba3“. U decembru 2017, S&P i Fitch povećali su kreditni rejting Srbije sa „BB-„ na „BB“ sa stabilnim izgledima za dalji rast kreditnog rejtinga i potvrdile ga u junu 2018.

– U drugom kvartalu 2018. godine broj zaposlenih dostigao je 2 896 800. Stopa zaposlenosti, od 48,6 odsto, najviša je u periodu 2014–2018. Stopa nezaposlenosti iznosila je 11,9 procenata.

– Povoljni trendovi na formalnom tržištu rada dolaze od privatnog sektora gde je zaposlenost porasla za 14,5 odsto (avg. 2018./ avg. 2014).

Ima li ubedljivijih dokaza o uspešnosti Vučića i SNS od ovih podataka?

NOVI POLITIČKI MODEL
Ideja stranaka je kompromitovana globalno. Najviše je kompromitovan model zapadne parlamentarne demokratije. On se pretvorio u svoju suprotnost. Taj zapadni model je suštinski postao nedemokratski i jednopartijski i bio je oličen u dve grupacije (levog i desnog centra) koje se rotiraju na vlasti bez rezultata. Taj zapadni politički model se urušava više od pola veka. Unazad desetak godina imamo porast novih levih ili desnih protestnih partija. Sada u SAD, Britaniji, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i drugim zemljama EU, imamo mnogo složeniju političku situaciju i sve je teže sastaviti vlade, u sve razdrobljenijem stranačju. Procesi rastakanja EU su započeli, o čemu svedoče Bregzit i maligni procesi u Kataloniji. Otklon od tog, i postepeni prelazak na drugi, uspešniji politički model koji primenjuju Kina i Rusija, pokazuju vlasti Mađarske, Poljske, Turske, Italije, ali i Austrije i Slovačke. Kada se posmatraju nedemokratski procesi u SAD i EU, jasno je da se radi o krizi koja će trajati decenijama. Ta kriza će verovatno dovesti do političkih promena i/ili lomova. Da li će te promene biti pozitivne ili negativne, teško je predvideti.

Postoje jasne naznake nastajanja novog političkog modela u Srbiji. Od kada je SNS na vlasti, čini se da prevaziđeni neoliberalni kapitalizam, sve više biva zamenjen, mnogo uspešnijim oblikom ekonomskog ustrojstva, „državnim kapitalizmom“. Državni kapitalizam, s uspehom, već duže vreme primenjuju i Kina i Rusija. Uz manju ili veću saglasnost, danas se vidi da države koje vode i nadziru svoju sopstvenu privredu, koje sprovode etatizam, stoje daleko bolje od onih privrženih razobručenom neoliberalnom kapitalizmu. Državni kapitalizam 21. veka nije ni krut, niti statičan. Sposoban je za promene, savitljiv je i prilagodljiv zahtevima tržišta. I on je okrenut povećanju profita, ali ne po svaku cenu, a pogotovo ne po cenu slabljenja ekonomije sopstvene države ili razgradnje države. Država, srećom, ima zaštitne mehanizme – političke, ekonomske i socijalne. Uz sve ograde, može se reći da se radi o kapitalizmu sa ljudskim licem. Etatizam nije idealan, ali je mnogo bolji od već pomenutog kompromitovanog neoliberalnog oblika ekonomije. Dakle, kao dobitna kombinacija za dve od tri, najmoćnije države, pokazuje se mešavina državnog kapitalizma kao ekonomskog ustrojstva, i takvog političkog ustrojstva, gde postoji ubedljiva dominacija jedne „stranke države“ ili „državotvorne stranke“. Kina je prividno jednopartijska država, ali je stvarnost mnogo složenija od toga. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu.Malo je poznato da u Kini postoji još osam političkih partija, pored KPK i svih devet čine Ujedinjeni front, kojim dominira KPK.

U svakom slučaju, Kina i Rusija, pokazuju kako jedan drugačiji politički model može biti uspešniji od zapadnog. Taj novi i uspešniji politički model sve više primenjuje Srbija.

Novi model podrazumeva:

1) Etatizam – jaku ulogu države;

2) Državni kapitalizam;

3) Jednu dominantnu partiju.

Dobro je za Srbiju što će po svemu sudeći još dugo imati jednu dominantnu stranku – SNS, koja jača državu i daje joj stabilnost. To je dobro zbog toga što će SNS voditi Srbiju u jednom, najboljem pravcu. Srbija neće biti rastrzana i podeljena političkim nesuglasicama i neće stajati u mestu- ubedljiva većina će je voditi putem razvoja, stabilnosti i saradnje.

Ako ostane čvrsta i jedinstvena, ako nastavi da razvija novi politički model, ako nastavi sa dosadašnjom borbom protiv korupcije, i uopšte, ako nastavi da reči pretače u dela, kao do sada, Srpsku naprednu stranku neće ništa moći da ugrozi. Ne postoji bolja alternativa. Dokaz su dosadašnji rezultati vlasti Vučića i SNS. Putokaz su svakako i ruski i kineski politički model.

Članovi SNS, milioni birača SNS, kao i svi građani su so ove zemlje. Članovi i birači SNS su prosečni, normalni, obični građani. Da citiramo Tadeuša Ruževiča: „Njihovi sinovi otkrivaju Ameriku, ginu kod Termopila, umiru na krstovima, osvajaju kosmos…“. Čini se da Vučić i SNS, stalno imaju na umu ono što je Oskar Davičo rekao o Srbiji: „Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi, gledao sam sve tvoje oči, razumem šta kažu, šta kriju. Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi, ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju“.

 

*Autor je politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini grada Beograda

 

Izvor Vidovdan, 25. oktobar 2018.