Disciplinovanje Saudijske Arabije preko slučaja Kašogi

Prestolonaslednik MBS je uklonio deo samog vrha saudijske elite koja je bila stožer američke politike i operacija CIA-e u Kraljevini

Što više vremena prolazi od nestanka saudijskog novinara Džamala Kašogija, koji je poslednji put viđen 2. novembra 2018. u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu sve se češće pojavljuju sumnje da je njegov zagonetni nestanak još jedna specijalna operacija u funkciji geopolitičkih ciljeva Vašingtona, Turske i ambicija njihovih saudijskih saradnika. Tu su i čisto politički ciljevi, od američkog ponovnog disciplinovanja Turske, ambicija turskog lidera Redžepa Erdogana da se nametne kao novi lider suni islama, preko destabilizacije predsednika Donalda Trampa, koji je za svoju prvu međunarodnu posetu izabrao baš Rijad, pa do ugrožavanja saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, poznatijeg kao MBS. Šta se stvarno desilo u Istanbulu izgleda više nije ni važno.

Zvanični Rijad je priznao da je odgovoran za ubistvo Kašogija i da je ono rezultat nesrećnih okolnosti, kao i da će svi odgovorni biti privedeni pravdi. Doduše saudijski šef diplomatije Abdel Džumbeir kazao je da ne zna kako je Kašogi ubijen. Saudijci su, međutim, prvo tvrdili da oni nisu odgovorni, a onda je u Rijad hitno došao američki državni sekretar, karijerni obaveštajac i bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Majk Pompeo i usledilo je priznanje. U međuvremenu je, kako je objavljeno, jedan saudijski bezbednjak, poručnik Ratnog vazduhoplovstva Sad al-Bostani, optužen za ubistvo, poginuo u saobraćajnoj nesreći.

SPEKULACIJE UMESTO ČINjENICA
Ali telo nesrećnog Kašogija još nije pronađeno i zapravo se gotovo ništa pouzdano i ne zna kako se sve dogodilo. Umesto činjenica i objašnjenja – pre svega zapadni –mediji su prepuni raznih neobičnih priča čiji je – u početku – glavni izvor bila turska štampa. Primetno je, međutim, da se svaki dan menja priča, pa je stvorena velika konfuzija. Ništa od objavljenog u stvari nije tačno, a izvesno je samo to da više niko nije video Kašogija. Pada u oči i to što se u zapadnim medijima pojavljuju gotovo identični tekstovi, pre svega u Americi, Britaniji i Francuskoj, samo što se pozivaju na različite izvore. K

o poznaje tehnologiju specijalnih operacija tajnih službi onda će mu biti sve jasno, ko u stvari stoji iza cele afere i sa kojim ciljevima. Ali njihova nevolja je što se time u ovom vremenu bave poprilično nesposobni ljudi, surovi ali netalentovani, pa tolike protivrečnosti u medijskoj kampanji razotkrivaju prave namere. Zato se, pošto nema stvarnih činjenica i dokaza, analitičari moraju oslanjati na takozvani model dokaza okolnostima.

Digla se tolika buka, stvoren je na neki način svetski problem, a sam Kašogi nije bio baš važna ličnost, on je samo instrument jedne igre. Bio je novinar koji je prvo veličao Osamu bin Ladena, naširoko je pisao hvalospeve o njemu, putovao je sa njim u Avganistan i na neki način bio njegov medijski promoter. Posle se okrenuo Muslimanskom bratstvu preko kojeg je uspostavio i prijateljske veze sa turskim predsednikom Erdoganom. Ali onda je došla smena u vrhu saudijske dinastije. Prvo je smenjen prestolonaslednik Najef, došao je MBS, a potom je uklonjen i deo samog vrha saudijske elite koja je bila stožer američke politike i operacija CIA u Saudijskoj Arabiji. Kašogi je do tada bio veliki branilac saudijskog režima, a onda u zapadnim interpretacijama postaje liberalni kritičar, odlazi u Ameriku i dobija prostor u Vašington postu kao vodeći kritičar Rijada i posebno novog prestolonaslednika MBS.

Protest protiv saudijskog kralja i prestolonaslednika ispred ambasade Saudijske Arabije u Vašingtonu

Posebno je nejasno zašto je Kašogi zaista išao u saudijski konzulat u Istanbulu. Zvanično je saopšteno da je išao da podigne dokument iz Saudijske Arabije kako bi mogao da se po drugi put oženi. A navodna nevesta, Turkinja Hatidže Džengiz ga je čekala pred konzulatom. To je, međutim, ono što budi sumnje. Prvo, Kašogi je pripadao saudijskom visokom društvu, uglednoj porodici (njegov stric je pokojni Adnan Kašogi, najpoznatiji svetski trgvac oružjem) i ljudi tog klasnog nivoa u saudijskoj kulturi ne idu po takve dokumente. U toj kulturi postoji zanimljiva institucija „muakib“ (mu’aqeb), nešto kao otomanski seiz, i oni obavljaju te administrativne poslove a ne „hadžije“.

Uz to, kao musliman on je papir za ženidbu mogao da dobije u bilo kojoj muslimanskoj zemlji. On je bio i iskusan čovek i znao je šta znači otići u konzulat. To znači da je Kašogi išao u konzulat nekim drugim poslom. Kojim? Možda je bila reč o važnom razgovoru, možda o amnestiji u kojoj bi on zauzvrat Saudijcima predao neke važne dokumente? Drugo, glavni izvor početnih priča je Hatidže Džengiz, njegova navodna verenica. Zašto je ona, međutim, njegov nestanak prijavila tek nakon 24 sata, šta se čekalo? Istovremeno, ona uopšte nije bila njegova verenica. To su otkrili arapski mediji kojima bi u ovom slučaju trebalo verovati jer se pozivaju na razgovore sa članovima Kašogijeve porodice. Ona je ranije bila članica uskog kruga imama Gulena, koji je u izbeglištvu u Americi i kojeg Erdogan smatra svojim neprijateljem. Zbog toga je bila hapšena i onda najednom puštena iz pritvora, što se tumači kao znak da je napravila neki sporazum sa službama bezbednosti.

U prvim danima je medijsku inicijativu preuzela Turska. Činilo se da je nesrećni Kašogijev slučaj na neki način poklon za ostvarenje političkih ciljeva i reafirmaciju poljuljanih odnosa sa Amerikom. Sve priče su dolazile preko turskih medija koji su plasirali neverovatne priče navodno bazirane na tvrdnji da je sam Kašogi svojim časovnikom marke Epl sve snimio i preneo na kompjuter svoje navodne verenice. To je, doduše, tehnički moguće, ali u ovom slučaju je malo verovatno, jer ni oni koji su bili u konzulatu nisu naivni. Tako je došlo do ključne priče da postoji snimak šta se dešavalo. Takav snimak verovatno postoji, ali ne sa Kašogijevog ručnog sata, nego je turska tajna služba odavno ozvučila saudijski konzulat.

SAUDIJSKI ZAOKRET KA RUSIJI I KINI?
To je, inače, praksa koja se primenjuje u celom svetu. I  sam predsednik Erdogan se aktivno uključuje u kampanju i na neki način preuzima političku inicijativu. Erdogan bi sada mogao da ima ucenjivački kapacitet prema Saudijskoj Arabiji, mada to može da bude i pogrešna procena. Moglo bi se desiti da se Erdogan ponovo preigrao. U stvari, Turska nije nevina u celom slučaju i nejasno je kakva je njena uloga i odakle dolazi. Predsednik Erdogan je obećao da će saopštiti mnogo detalja i razotkriti pozadinu.  Ali onda u Ankaru dolazi direktorka CIA-e Đina Haspel i narednog dana umesto obećanih detalja i razotkrivanja pozadine predsednik Erdogan je, uz političke optužbe Saudijaca, uglavnom ponovio ono što su mediji već pisali. Posle posete direktorke CIA-e Turska i turski mediji najednom gube incijativu i ona prelazi u Ameriku i američke medije.

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, predsednik FIFA-e Đani Infantino i ruski predsednik Vladimir Putin na meču Rusija – Saudijska Arabija kojim je otvoreno 21. Svetsko prvenstvo u fudbalu, Moskva, 14. jun 2018.

Među važnim okolnostima slučaja Kašogi je i vreme u kojem se odigrao. Tih dana je Saudijska Arabija potpisala ugovor sa Rusijom o kupovini raketnih sistema S-400, što je za Amerikance još jedna „crvena marama“. Istovremeno, Saudijci su u intenzivnim pregovorima sa Kinom, koja je njihov najveći spoljnotrgovinski partner i strani investitor, o početku plaćanja nafte juanima sa zlatnom podlogom. Amerika jednostavno to ne može da dozvoli po bilo koju cenu jer dolarsko plaćanje saudijske nafte je baza petrodolara.

Treba podsetiti da je tokom leta Iran isporučio prve narudžbe nafte koje Kina plaća zlatnim juanima i onda je Amerika odustala od međunarodnog nuklearnog sporazuma i obnovila sankcije Iranu. Saudijci takođe pregovaraju sa Rusijom i o zajedničkom ulaganju u eksploataciju prirodnog gasa na Severnom polu, Arktiku. Važno je takođe podsetiti da je povodom cele situacije saudijski kralj Salman telefonom razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Posle razgovora zvanična Moskva je saopštila da Rusija veruje da saudijska kraljevska porodica nije učestvovala u celom slučaju.

Šta su poruke? Prvo, Turska. Slučaj Kašogi je još jednom potvrdio da Turska, uprkos ambicijama, nema dovoljno prostora za samostalnu politiku, taj prostor postoji samo u onoj meri u kojoj to Amerika dozvoli. Amerika je toliko duboko infiltrirana u tursku državnu, ekonomsku i socijalu infrastrukturu da je svaka samostalnija politika ipak velika iluzija. Kašogijeva sudbina i medijska kampanja u turskoj štampi su među dokazima takvog stanja. I predsednik Erdogan je naravno toga svestan, pa je u nastojanju da odobrovolji Ameriku pustio iz zatvora američkog sveštenika Endrjua Bronsona, koji je bio osuđen na tromesečni zatvor. Američki predsednik Tramp je potom izjavio da je moguće imati dobre odnose sa Turskom, a oslabio je i ekonomski pritisak pa se turska lira najednom stabilizovala. Ali to je samo do naredne prilike.

Američki i zapadni mediji su se, preuzimajući inicijativu od Turske, usmerili na saudijskog prestolonaslednika optužujući ga ne samo za ubistvo Kašogija nego i za sva zla Bliskog istoka. Dominantna je priča kako su njegovi dani odbrojani i kako se već sprema njegova smena. To je u velikoj meri manipulacija i nepoznavanje kako funkcioniše vrh Saudijske Arabije. Činjenica je da je medijski status MBS-a sada u velikoj meri narušen ali to ne znači da će biti i smenjen. Ali MBS je od prvog dana kada je postao ministar odbrane i direktor naftne kompanije Aramko, a posebno posle smaknuća ključnih američkih ljudi u Rijadu i imenovanja za prestolonaslednika, bio na udaru zapadnih medija.

Najveći deo onoga što pišu zapadni mediji uopšte nije tačno. Mediji od MBS-a nastoje da naprave novog Sadama Huseina. Još od prvog dana njegovog političkog angažmana u diplomatskim krugovima se govorilo da će CIA biti prinuđena da organizuje državni udar jer princ nije po volji američke administracije i poslovnih krugova. Jasno je, naime, da je američki cilj rušenje MBS-a i vlasti u Rijadu kako bi se sprečilo da Saudijska Arabija uspostavi veze sa drugim velikim silama i da izmeni svoju ekonomsku politiku.

I kada se slučaj Kašogija stiša, nestane iz javnosti, naredna tema će verovatno biti tragični rat u Jemenu. Saudijska Arabija u Jemenu u stvari vodi američki rat ali to neće biti tako predstavljeno, kao što nije predstavljano ni do sada. Pošto je to američki rat, ulogu „raskrinkavanja“ saudijskih zločina u Jemenu će dobiti Evropska unija (EU) i američki saveznici u toj integraciji. Nema, dakle, kraja gušenju Saudijske Arabije i poistovećivanju te zemlje za prestolonaslednikom MBS. Otežavajuća okolnost za MBS je – što je pokazao i slučaj Kašogi – da američke tajne službe još uvek imaju veoma jaka uporišta u saudijskoj infrastrukturi.

Bivši šef CIA-e i aktuelni državni sekretar SAD Majk Pompeo i saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, Rijad, 16. oktobar 2018.

Sve je to deo geopolitičkog prestrojavanja na Bliskom istoku i pokušaja Amerike da spreči eroziju svog uticaja. Posle godina neuspeha u tom delu sveta Saudijska Arabija se vidi kao jedno od poslednjih uporišta i Amerika neće dozvoliti da to uporište izgubi, ma kakva bila cenaa. Džamal Kašogi je samo jedna epizoda te nove igre.