Ivan Danilov: Dolar se zaljuljao

Američki eksperti i mediji koji se bave finansijama ukazuju na promenu koja je strašna za SAD – „dolarski usisivač“ više ne funkcioniše

Ako se ostave po strani nuklearne rakete, dolar je najstrašnije oružje Vašpingtona. U američkoj politikologiji čak postoji specijalni termin koji opisuje korišćenje dolarskog sistema za vršenje pritiska na druge zemlje – „weaponization of the dollar“, što doslovno znači –„pretvaranje dolara u oružje“. Kao i u slučaju nuklearnog oružja, postoji i nekoliko vidova „dolarskog oružja“, a sankcije u formi blokiranja pristupa dolarskim transakcijama nisu ni približno najefikasniji vid.

Vašington periodično koristi i takozvani „dolarski usisivač“ koji je nekoliko puta pokazao svoju maksimalnu efikansost protiv ekonomija u razvoju. Taj „usisivač“ funkcioniše približno ovako: kada u nekoj zemlji dođe do ekonomskih turbulencija, ili kada SAD podignu kamate u dolarima – kapitali iz celog sveta, zbog strahova ili nezajažljivosti njihovih vlasnika, počnu da teku prema SAD. Pri tome obaraju kurseve valuta zemalja u razvoju, stvarajući u tim zemljama deficit investicija i ozbiljno im otežavajući otplatu dugova u dolarima.

Ako se slikovito predstavi kretanje kapitala po globusu – stvara se utisak da nege u Njujorku postoji rupa ka kojoj se kreću dolari iz celog sveta. To je odavno poznato, a Amerikanci to koriste i za obuzdavanje ekonomija svojih konkurenata, kao i za podržavanje sopstvene. Kada je Vašingtonu bilo potrebno da podstakne ostatak sveta da investira u američku ekonomiju – do nedavno mu je bilo dovoljno da da izazove kakav manji geopolitički šok i paniku ili da malo podigne kamate na vrednosne papire svog državnog zajma. A kad je bivalo gusto – da istovremeno posegne i za jednim i za drugim.

Međutim, američki eksperti i mediji koji se bave finansijama sada ukazuju na promenu koja je strašna za Sjedinjene Države – „dolarski usisivač“ više ne funkcioniše. Strani investitori kupuju sve manje američkih državnih obveznica, a SAD su ,,prespavale” start dedolarizacije međunarodnih plaćanja koja je počela prošle godine.

Volstrit džornal upravo je objavio: „Smanjuje se kupovina državnih vrednosnih papira SAD, a to izaziva zabrinutost na našim finansijskim tržištima. Odlazak investitora izazvao je nagli pad cena za `državne papire` SAD i urušio desetogodišnji trend rasta cena za američke državne akcije“.

Pred Vašingtonom je problem za čije rešavanje nema mnogo vremena: tokom 2019. moraće da plasira još više državnih obveznica radi finansiranja državnih infrastukturnih projekata koje pokreće Tramp. A te će obveznice izvršiti novi pritisak na tržište. Volstrit džornal je objavio procenu načelnika odeljenja za valutne operacije TD Securities Marka Makkormiksa da Amerikance najviše brine hoće li dolar moći da sačuva svoju vrednost.

Nakon što je Tramp optužio Federalne rezerve (centrlanu banku SAD) da podrivaju ekonomiju SAD, javno mu se obratio Dejvid Rozenberg, u finansijskim krugovima dobro poznati bivši glavni ekonomista severnoameričkog departmana Meril Linč i to sledećim rečima: „Nastavite da optužujete Federalne rezerve. Nikome ne govorite da su se strane kupovine naših državnih obveznica tokom 2018. prepolovile i krijete da se dolarski udeo u valutnim rezervama u svetu spustio na 62,5 odsto. A i to da se uloga dolara kao svetske bazne valute nalazi na svom poslednjem udisaju“.

Osim ovoga, u jednom izveštaju međunarodnog sistema bankarskih komunikacija i plaćanja SWIFT navodi se da je dolar 2015. u ukupnim plaćanjima preko tog sistema činio 43,9 odsto, a tokom 2017. – samo 39,8 odsto. Prošle godine je udeo evra već bio 35,7 odsto (2015. – samo 29,4 odsto). Ovo znači da se više ne može govoriti o dominaciji dolara jer je razlika između te dve valute – jedva četiri odsto. Posebno je značajno što se sve ovo dogodilo pre nego što je predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, saopštio da je neophodna dedolarizacija Evropske unije sa `guranjem` evra da bude konkurent dolaru.

Oni koji veruju da će američka hegemonija još potrajati, uvereni su da su američki investitori dovoljno bogati da samostalno isfinansiraju sve državne obveznice koje Tramp bude emitovao, a i one kojih se budu oslobađali stranci. Koliko je ovo realno – postoje različite procene. Međutim, nije ni bito da li jeste ili nije realno.

Čak i ako se kod američkih investitora nađe toliki novac, njegovo preusmeravanje u državni dug ostaviće ogromni i prezaduženi američki korporativni sektor bez novca, a on se tokom poslednje decenije navikao na niske kamate i poslovanje na kredit , ne razmišljajući kako će uzeti novac vraćati. Kompanije kao što su Tesla i Netflix ne mogu generisati dovoljnu dobit ni za opsluživanje tekućih dugova pa za njihovo vraćanje moraju da uzimaju nove kredite.

Ako pominjani „dolarski usisivač“ pokupi dolare iz američkog finansijskog sistema – umesto iz celog sveta – on će naprosto ubiti američku ekonomiju. Hoće li Trampu i Americi biti od toga lakše? Najverovatnijer neće.

Svi kojima je dojadila američka hegemonija – mogli bi se zbog svega ovoga radovati. Samo, ima u tome jedan problem: ako establišment SAD zaključi da tradicionalni metodi rešavanja američkih problema više ne funkcionišu – Vašington može pribeći kranjim sredstvima, to jest – sili, kako bi izbegao kraj američke hegemonije.

Vašington u tome mogu onemogućiti jedino ruske investicije u najbolje geopolitičko osigurenje – u rusko nuklearno oružje. Bolji način da se ohlade egoistični porivi američke elite još nije, na žalost, smišljen.

 

Izvor Fakti/Crimson Alter, 29. oktobar 2018.