Odiseja rat­nika selja­ka u Ve­likom ratu

Prvog novembra u Sava centru premijera filma „Zaspanka za vojnike“ koji je rađen po scenariju „Srpske triologije“ Stevana Jakovljevića

Film „Za­span­ka za voj­ni­ke”, či­ja je pre­mi­je­ra 1. no­vem­bra u Sa­va cen­tru, na­stao je po sce­na­ri­ju re­di­te­lja Pre­dra­ga Ga­ge An­to­ni­je­vi­ća i Na­ta­še Dra­ku­lić, na­pi­sa­nog na osno­vu „Srp­ske tri­lo­gi­je” Ste­va­na Ja­ko­vlje­vi­ća (1890–1962). Ja­ko­vlje­vić je bio pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i rek­tor od 1945. do 1950. go­di­ne; bi­o­log, knji­žev­nik i re­dov­ni član Aka­de­mi­je na­u­ka. Stu­di­je bi­o­lo­gi­je za­vr­šio je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du gde je i dok­to­ri­rao. Ra­dio je kao pro­fe­sor Far­ma­ce­ut­skog fa­kul­te­ta. Brat je knji­žev­ni­ce Mi­li­ce Ja­ko­vlje­vić Mir­jam.

Ako se pod­se­ti­mo nje­go­ve bi­o­gra­fi­je vi­de­će­mo da se bo­rio u Pr­vom svet­skom ra­tu u srp­skoj voj­sci, a u Dru­gom svet­skom ra­tu u ita­li­jan­skim i ne­mač­kim za­ro­blje­nič­kim lo­go­ri­ma, o če­mu je i pi­sao u svo­jim de­li­ma. Nje­go­vu „Srp­sku tri­lo­gi­ju” (1937) či­ne „De­vet­sto­če­tr­na­e­sta”, „Pod Kr­stom” i „Ka­pi­ja slo­bo­de”.  Autor je i ro­ma­na „Sme­na ge­ne­ra­ci­ja” o dru­štve­nom ži­vo­tu Be­o­gra­da iz­me­đu dva svet­ska ra­ta: „Ve­li­ke za­bu­ne”, rat­ne hro­ni­ke Dru­gog svet­skog ra­ta i „Li­ko­va u sen­ci”, gde opi­su­je za­ro­blje­nič­ki ži­vot u Ita­li­ji i Ne­mač­koj.

U tri­lo­gi­ji je, kroz do­ži­vlja­je auto­ra i nje­go­vih sa­bo­ra­ca, opi­san sam tok Ve­li­kog  ra­ta, po­vla­če­nje pre­ko Al­ba­ni­je, sve do za­vr­šet­ka tog kr­va­vog su­ko­ba. Is­ti­ca­no je da je naj­ve­ća vred­nost ove knji­ge u nje­noj pot­pu­noj auten­tič­no­sti opi­sa tra­gič­nih do­ga­đa­ja ko­ji su se za­i­sta de­si­li, i to kroz vi­zu­ru jed­nog obič­nog voj­ni­ka, sa ja­kim hu­ma­nim ele­men­ti­ma.

„Tri­lo­gi­ju” na­zi­va­ju i ro­man­si­ra­nom isto­ri­jom Sr­bi­je u Pr­vom svet­skom ra­tu, „u ko­joj se ne go­vo­ri o dr­žav­ni­ci­ma i voj­sko­vo­đa­ma, već o ma­lim lju­di­ma za­hva­će­nim ra­tom, či­je sud­bi­ne pi­sac pra­ti iz­bli­za i sa­o­se­ća­ju­ći sa nji­ho­vim pat­nja­ma, lju­ba­vi­ma, stra­ho­vi­ma i umi­ra­nji­ma”. To je odi­se­ja rat­ni­ka se­lja­ka u Ve­li­kom ra­tu.

Ja­ko­vlje­vić je, ka­ko je vi­še pu­ta pri­me­će­no, po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta tr­peo kri­ti­ke sa­lon­skih ge­ne­ra­la ko­ji su ne­go­do­va­li i zbog nje­go­ve knji­ge „Ve­li­ka za­bu­na” u ko­joj je pi­sao o slo­mu ju­go­slo­ven­ske voj­ske 1941. Pi­sac je ta­da iz­ja­vio da je oba de­la pi­sao na osno­vu iz­ja­va uče­sni­ka do­ga­đa­ja s ko­ji­ma je ro­bo­vao u lo­go­ri­ma Ita­li­je i Ne­mač­ke.

Ka­ko je pri­čao Ja­ko­vlje­vić, bi­lo je to do­ba ka­da su se jed­ni opre­de­lji­va­li za vla­du u ze­mlji, dru­gi za emi­grant­sku u Lon­do­nu, a iz­ve­stan broj za na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ki po­kret u otadž­bi­ni. U po­čet­ku je to bi­la pri­ta­je­na bor­ba, ali je vre­me­nom uzi­ma­la sve oštri­ji za­mah. Mno­gi od kra­lje­vih ofi­ci­ra, ko­ji su mi u pr­vom mo­men­tu ogor­če­nja da­va­li po­dat­ke, sad su se po­ka­ja­li i tra­ži­li pri­li­ku da mi odu­zmu ru­ko­pis, is­ta­kao je ta­da pi­sac… Ka­da je po­sta­vljen za rek­to­ra vra­tio je na uni­ver­zi­tet ve­ći­nu pro­fe­so­ra ko­ji­ma je ko­mu­ni­stič­ka vlast za­bra­ni­la da ra­de.

 

Izvor Politika, 29. oktobar 2018.