Varadi: Kostić ima podršku većine, verujem da ostaje

“Retorika očuvanja Kosova unutar Srbije nije retorika koja je spojiva sa realnošću”

Danas je zaboravljeno jedno važno ljudsko pravo, “a to je pravo na istinu”, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor međunarodnog prava, akademik Tibor Varadi, koji smatra da bi razgraničenje značilo “da je Kosovo država, jer se granice uređuju među državama” i veruje da će akademik Vladimir Kostić ostati predsednik SANU.

On je, u okviru serijala Kvaka 23, rekao da je razgraničenje veoma složeno pitanje, naročito u “kontekstu međunarodnih geopolitičkih interesa, ali i interesa pojedinih država i njihovih dužnosnika”.

“Individualni interesi pojedinih visokih dužnosnika ističu se kao interesi država, a to nije uvek tako”, ocenio je Varadi.

On je, uprkos tome, objasnio da koncept razgraničenja “podrazumeva da je Kosovo država, jer je pregovaranje o granicama moguće između država”.

Ali, “ako je Kosovo deo Srbije, onda nema pregovaranja o granicama”, naglasio je on i razgraničenje označio kao “implicitno prihvatanje da je Kosovo država”.

Varadi ističe da je više puta rekao “da je secesija Kosova protivna međunarodnom pravu, ali misli da Kosovo de fakto nije deo Srbije”.

Prema njegovim rečima, “retorika očuvanja Kosova unutar Srbije nije retorika koja je spojiva sa realnošću, jer ako nam ukradu automobil, ne možemo da tvrdimo kako ćemo i dalje da sačuvamo taj automobil”.

Varadi vidi Kosovo kao jedan “od najozbiljnijih problema”, naročito u kontekstu nacionalizama i činjenice da na Kosovu postoji srpska manjina.

“Svi ljudi, bez obzira da li su manjina ili većina, pre svega zaslužuju da ostanu ljudi”, istakao je Varadi, koji
smatra da se taj problem može rešiti na dva načina: “Jedan je brutalan potez koji podrazumeva razmenu i etnički
princip, a drugi bi bio jedna vrlo ozbiljna i široka autonomija za Srbe na Kosovu i posebne mere zaštite srpske
kulturne baštine”.

“Ako to ne reše Srbija i Kosovo, onda bi to bilo jedno nametnuto rešenje međunarodne zajednice”, rekao je Varadi i poručio da bi “šansu za rešenje trebalo dati onima koji su direktno zainteresovani”.

Bez obzira na to kako će izgledati kompromis, ali on misli da je “teško pretpostaviti da li je to moguće”.

Osvrćući se na ostavku koju je ponudio predsednik SANU, Varadi je istakao da se akademik Kostić “zaista ponaša kao intelektualac i da je to za Akademiju vrlo važno”.

Kada je reč o izboru kandidata, kako je ocenio, “predsednik SANU se nije u tom izboru zalagao za neke kandidate, ali je “pokušao da se nađe sistem u kome bi Odeljenje društvenih nauka, koje danas ima šest članova, bilo brojnije”.

“Kostić je nastojao da se stvori ravnoteža unutar Akademije i to je, uprkos prihvatanju, za neke bilo sporno”, objasnio je Varadi.

Prvi put je ove godine, nakon tri izborna ciklusa, Odeljenje društvenih nauka, gde je i Varadi član, dobilo dva nova člana, a prethodni put mu se neko priključio još 2009.

Mada lično ne može da kaže da li će predsednik SANU dobiti podršku većine članova, Varadi ističe da, na osnovu razgovora sa dosta akademika, uprkos drugačijim mišljenjima, Kostić “ima podršku većine”.

 

Izvor Fonet/N1, 11. novembar 2018.