Немам право да прихватим француско ”извињење”

Нико нема право да у моје и у име мојих славних и мученичких предака прихвата оваква извињења бедне Макронове Француске

Почећу лично, јер сам лично погођен. Потомак сам Солунаца и по мајци и по оцу. Неки су били официри, један припадник 1300 каплара. Третман који је уприличен председнику Србије 11. новембра у Паризу је, што се мене тиче, свесна и намерна увреда Србији, њеним огромним жртвама у Првом светском рату, њеним јунацима који су извојевали славну и величанствену победу.

Чак је и немачки цар, Вилхелм Други, показао више поштовања према српској борби када је у телеграму бугарској Врховној команди поручио: ”Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!” Бедници који нажалост воде данашњу Француску су нас намерно и свесно увредили. Нећу рећи понизили, јер су они исувише ниски за то. И никакво извињење, макар и дупло, француског амбасадора у Србији не прихватам. Немам ја то право.

А и извињење није искрено.

Хашим Тачи иза Емануела Макрона, Ангеле Меркел и Владимира Путина на Мировном форуму у Паризу, 11. новембар 2018.

Амбасадор је добио налог да се извињава најпре зато да се не би угрозила француска концесија на аеродром Никола Тесла – коју им никада није ни требало дати. А и да се не би угрозиле француске претензије на добијање огромног посла изградње београдског метроа. Тек то би био скандал – али овог пута у нашој сопственој режији – када би оваква Француска, испред руских или кинеских пријатеља, добила посао изградње метроа. То би онда стварно било понижење, огроман морални шамар у лице нације, пљување по самом себи.

Постоји само један начин да се прихвати ово лицемерно, трговачко француско извињење – да Француска ускрати подршку лажној терористичкој творевини Косово за чланство у Интерполу и Унеску. Шта мислите, које су шансе да ће то да се деси? И ја мислим да су никакве. А размислимо само како ћемо се сви осећати ако карикатура звана Макрон – коме смета сваки национализам осим, очигледно, арнаутског неонацизма, који се бори и против српских гробаља – буде ”величанствено” дочекан у Београду, а онда Француска опет, по ко зна који пут, пружи подршку приштинским терористима и трговцима људским органима… Бар подједнако бедно као и 11. новембра 2018.

Дакле, нико нема право да у моје и у име мојих славних и мученичких предака прихвата оваква извињења бедне Макронове Француске. Лицемерна извињења срачуната да смире тренутне узавреле емоције само да би се наставило по старом, да би се још дубље зарио француски нож у српска леђа.

Ми од Дегола немамо пријатеља у врху француске власти. Француско деловање према Србији је константно непријатељско. Време је да престане да буде награђивано у Београду. Време је да у Паризу осете последице свог понашања према Србији, којој нису ни до колена.

Споменик захвалности Француској на београдском Калемегдану

PS
Споменик на Калемегдану дефинитивно треба покрити. Овог пута бетонским покривачем. До појаве неког новог Дегола.

 

Извор Нови Стандард