Borisav Jović: O raspadu Jugoslavije je odlučeno na Četvrtom kongresu KPJ 1928.

“Gorbačov mi je rekao: Ono što rade vama, rade i nama”

Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ svedoči o susretu s poslednjim šefom SSSR-a, govori zašto su komunisti rasturili Jugoslaviju, zbog čega Predsedništvo nije donelo odluku o uvođenju vanrednog stanja i zašto se razišao sa Slobodanom Miloševićem.

Vitalan i u 90. godini, Borisav Jović nam kuva kafu i poslužuje sokovima. Predsednik Predsedništva SFRJ u najdramatičnijoj fazi raspada Jugoslavije, od 1. maja 1990. do 15. maja 1991. godine, nema predsedničke privilegije nekadašnjih šefova država, što smatra „političkom diskriminacijom”. Nekadašnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića, s kojim se politički razišao zbog Mire Marković, godinama se vozi gradskim prevozom.

— Da sam se vozio u „mercedesu”, možda bih već propao. Od svih prethodnih vlasti nikada nisam pozvan na državni praznik kao bivši predsednik predsedništva SFRJ – kaže Jović u razgovoru za Politiku. Trenutno radi na dopunjenom izdanju knjige „Kako su Srbi izgubili vek”, o kojoj će se raspravljati na međunarodom naučnom skupu u Moskvi do kraja godine.

Ljudi ga još prepoznaju, iako je s političke scene otišao 1995. godine. Osim što mu s osmehom govore „vozi se tramvajem, kad nisi umeo da kradeš”, ono što ga najčešće pitaju jeste zašto se raspala Jugoslavija i izbio rat? Da li ima osnova da se tvrdi da je za raspad Jugoslavije krivo tadašnje srpsko rukovodstvo?

Šta im odgovara Bora Jović?

— Za to nema osnova jer je poznato da je srpsko rukovodstvo jedino iskreno branilo očuvanje Jugoslavije. O raspadu Jugoslavije odlučio je Četvrti kongres KPJ 1928. u Drezdenu i sve je doslovno sprovedeno prema tim odlukama. KPJ je bila 50 godina na vlasti i dosledno je sprovela te odluke – kaže Jović.

Bivši član i predsednik Predsedništva SFRJ ukazuje da su od 1928. do donošenja Ustava 1974. godine stvarani uslovi da se postupno uruši zajednička država.

— Taj ustav nije pravila Ustavna komisija Savezne skupštine koja je formirana, već ga je pisao Edvard Kardelj po nalogu Tita. Ustav nije pošao od prava naroda na otcepljenje, već od prava republika na otcepljenje. Jedna trećina srpskog naroda je živela u drugim republikama, a svaki pokušaj da srpski narod deluje kao celina proglašen je velikorpskim nacionalizmom. Srpski narod nije bio inicijator za razbijanje Jugoslavije, već je, naprotiv, hteo da se sačuva Jugoslavija. Političko rukovodstvo Srbije jeste odgovorno za sve što se desilo, ali ono nije uzrok ni raspada Jugoslavije, ni građanskog rata, već je svojim ponašanjem doprinelo da oni koju su hteli rasturanje Jugoslavije i građanski rat to lakše to ostvare – ističe Jović.

Ali i on je bio komunista i pripadao je partiji koju smatra odgovornom za haos i krvavi građanski rat. Jović, međutim, podseća da je zbog kritika takve politike, pre svega ekonomske neefikasnosti, iz Savezne vlade sklonjen na mesto ambasadora u Rimu.

Posle Osme sednice postaje jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića. Pitam ga da li su Milošević i on bili svesni pada Berlinskog zida, izmenjenih međunarodnih okolnosti i neophodnosti uvođenja višepartijskog sistema.

— U Srbiji je višepatrijski sistem uveden nekoliko meseci posle drugih republika. Razlog je bila nedoumica Miloševića šta ćemo raditi kad Albanci s Kosova osnuju svoju partiju i odluče da se odvoje od Srbije i Jugoslavije. Kada je Varšavski pakt likvidiran i kada se Nemačka ujedinila, stvoreni su međunarodni uslovi da se ostvari ono što je regulisano Ustavom iz 1974. godine. Razgovarao sam s Gorbačovom uoči raspada Jugoslavije. Pitao sam ga da da li SSSR može da nam pomogne, a Gorbačov mi je doslovce rekao: „Sve što rade vama, rade i nama. Mi nismo u stanju ni sebe da odbranimo.” I kada smo dobili Karingtonov plan, koji je predlagao rasturanje Jugoslavije po republičkim granicama, govorili su da postoji neki plan B koji sadrži rešenje za srpski narod u Hrvatskoj, ali nam ga nikad nisu pokazali. Mi nismo mogli da prihvatimo rasturanje Jugoslavije po republičkim granicama, a da nemamo rešenje za srpski narod u Hrvatskoj – priča Jović, priznajući da su Tito i Kardelj majstorski definisali svaku sitnicu iz Ustava 1974. godine.

— Protivustavna bi bila aktivnost države da se zaštiti, a ustavna bi bila secesija. Organi Federacije nisu imali nikakvu vlast u odnosu na republike. Nisu imali pravo da kontrolišu sprovođenje saveznih zakona u republikama, niti da predlažu nove zakone Saveznoj skupštini, bez prethodne saglasnosti republika. Federacija nije imala svoje prihode i zavisila je isključivo od donacija republika koje su mogle da ih ukinu kad god hoće. Federacija nije imala ni svoju policiju, nije imala ustavno pravo da privoli prekršioce Ustava da ga poštuju, čak i ako Ustavni sud tako naredi. To je bila osnova za secesiju – ističe on.

Razgovaramo o još jednoj dilemi. Da li su SAD, na početku krize, bile za očuvanje Jugoslavije? Amerika je nešto kasnije, u odnosu na Nemačku, prihvatila ideju da se raspadne Jugoslavija.

Borisav Jović je u SAD razgovarao o tome s državnim sekretarom Lorensom Iglbergerom.

— Obrazlagao sam mu kakvi će problemi nastati ako Amerika podrži raspad Jugoslavije. On mi je pokazao Njujork tajms i karikaturu na kojoj je on, a ispod nje piše da je bio zastupnik u projektu „Jugo-Amerika”.

U propratnom tesku je pisalo da se Iglberger nahranio srpskih para i da je sada zavisan od Srbije. „Pišu da neću da priznam Hrvatsku zato što sam zavisan od Srbije. A jednostavno, nismo u stanju da izdržimo nemački pritisak”, rekao mu je Iglberger.

Jović je ubeđen da bi, šta god da je u tim godinama preduzelo rukovodstvo Srbije, ovakav rasplet bio neminovan. Da li je siguran u to ili pokušava da umiri savest?

— Zašto su Amerikanci zaustavili Kutiljerov plan? Da je on usvojen, ne bi pala ni kap krvi u Bosni, ali bi Amerikanci propustili priliku da pomere NATO snage iz centralne Evrope ka istoku. U Bosni je, recimo, moralo da se ratuje tri godine, dok se NATO spremi za premeštanje svojih snaga. Tek je onda Amerika predložila Dejtonski sporazum – kaže on.

Hoće li Borisav Jović da kaže da bi se sve dogodilo na isti način, čak i da su devedesetih godina na vlasti u Srbiji bili predstavnici građanske i demokratske opcije?

— To nije bilo presudno za ponašanje velikih sila prema Srbiji. Zar Amerikanci na Kosovu posle 2000. godine nisu počeli da stvaraju kosovsku državu? Zoran Đinđić im je dva puta zbog toga napisao da se nismo tako dogovorili. Amerikanci su radili ono što oni hoće, a ne ono što su rekli Đinđiću da će uraditi – ističe Borisav Jović.

U javnosti se dosta raspravljalo o tome zašto Predsedništvo SFRJ nije podržalo predlog za uvođenje vanrednog stanja. Da li bi takva odluka promenila tok istorije? Naime, kada je Veljko Kadijević predložio da JNA sprovodi Ustav na čitavoj teritoriji SFRJ, što bi bilo faktičko uvođenje vanrednog stanja, Nenad Bućin, član predsedništva SFRJ iz Crne Gore, izuzetno kulturan i vaspitan gospodin, kako ga Jović opisuje, javio se za reč i rekao:

„Moja republika to ne prihvata. Ja, međutim, smatram da mi nismo sposobni, ovakvi kakvi smo, da rukovodimo ovom zemljom i da treba da odmah podnesemo ostavke. Ako vi to neće da uradite, ja hoću.” Više nije dolazio na sednice.

— I ja sam podnosio ostavku, s istim obrazloženjem. Naime, Vrhovna komanda predložila je Predsedništvu SFRJ mere za suzbijanje separatizma u Hrvatskoj i Sloveniji. JNA je tražila dopunske snage, kako bi oduzela 100.000 komada „kalašnjikova” koji su bili namenjeni za nelegalnu vojsku Hrvatske koja se pripremala za secesiju. Skupština Srbije nije usvojila moju ostavku – kaže Jović.

Vremenom, počeli su da tinjaju sukobi između njega i Miloševića.

— Najveća greška Miloševića je što je osnovao još jednu socijalističku partiju – JUL. Priznao mi je da nije Mira Marković osnovala JUL, nego on. Rekao sam mu da su SPS i JUL međusobna konkurencija i da je JUL realno imao jedan do dva odsto podrške, a Milošević je Miri dao 30 odsto poslanika, ministara, ambasadora. Zakazao je kongres SPS-a, a Mira Marković je određivala ko može biti član Glavnog odbora SPS-a. Stradali smo Mihajlo Marković i ja. Dugo se nismo slagali s tim da Mira rukovodi SPS-om. Otvoreno sam rekao Slobi: „Upropastićeš partiju, sebe i državu. Vodi računa, za sve si ti dogovoran, ja se povlačim” – priča Jović o svojim odnosima s Miloševićem.

Smenio ga je pod sumnjivim okolnostima 1995. godine, na sednici Glavnog odbora SPS-a. Sednici nisu prisustvovali Borisav Jović i Mihajlo Marković, dvojica nepodobnih!

— Sloba je rekao: „Predlažem da razrešimo Mihajla Markovića i Boru Jovića, pa da idemo da popijemo nešto.” Nije bilo ni diskusije, ni glasanja. Kolege su mislile da idemo na drugu dužnost. Milošević je otišao na piće, a ja s funkcije – seća se Borisav Jović.

 

Autor Aleksandar Apostolovski

 

Fotografija: Zoran Trbović

 

Izvor Politika, 14. novembar 2018.