Marahovski: Zapad tek čeka kriza kroz koju je Rusija prošla 1991.

U Rusiji nema onoga što milione naprednih Evropljana i Amerikanaca navodi da se međusobno mrze

Prvo novosti iz Evrope. Senzacija o neonacističkoj zaveri u specijalnim službama nemačke – izgleda sve zagonetnije. Navodno su njeni učesnici – njih oko 200 – pripremali likvidaciju bivšeg predsednika Nemačke Gauka i šefa diplomatije Hajka Masa. Demonstrativna je surovost sa kojom nemačke tajne službe izvode masovne racije i razotkrivaju zavereničke mreže. Za to mogu postojati samo dva objašnjenja.

Prvo: pod tankom pokoricom nemačke solidnosti krije se zversko keženje nacizma. Civilizovanih nacionalista, evroskeptika i antimigranata u nemačkoj naprosto ne može da bude – sve su to hitlerovci… Ako je tako, perspektive su mračne pogotovo što nemačka sada predvodi Evropsku uniju a sa američkim okupatorima ima sve gore odnose.

Drugo: današnja nemačka država je nestabilna i veštačka. Ona je i marionetska i sputava prirodne imperijalne instinkte Nemaca. A ta država je potpuno svesna da je marionetska pa proglašava za ultradesničare i neonaciste sve koji makar malo naginju `nacionalizmu` i `imperijalnosti`. A ako je ovako – perspektive su takođe mračne, pogotovo što su odnosi sa američkim okupatorima sve gori.

A evo šta je najinteresantnije. Pre dvadeset godina se niko ni u Evropi ni u SAD ne bi začudio kad bi saznao da je na vlast u državi koja je nuklearna sila došao nacionalista opsednut vraćanjem izgubljene veličine svoje zemlje. Ili da njeni visoki oficiri, koji opsesivno žele revanš, spremaju zaveru sa državnim udarom i ubistvima. O tom katastrofalnom scenariju su, uostalom, napisane stotine knjiga i snimljeno filmova za celu nedelju neprekidnog gledanja. U svemu postoji samo jedna nijansa: taj scenario su svaki put vešali Rusiji oko vrata a ne Evropi ili ili SAD.

U svim tim knjigama, nekakvi uniformisani nacionalisti izvode prevrate i počinju da prete celom svetu. Po snimljenim filmovima, kod nas na vlast dolazi nacionalista koji, da bi državu ponovo učinio velikom, raspaljuje naciju i započinje građanski rat.

A evo realnih slika stanja 2018. godine. U demokratskim Sjedinjenim Državama na vlast došao revanšista Tramp, zemlja tone u sve dublji politički raskol sa elementima rasne mržnje. U demokratskoj Nemačkoj otkrivena zavera vojnih paranoika i bezuspešno se bore protiv bujanja etničke napetosti.

Gledano iz ovoga ugla, Rusija je jedina zemlja na čijem horizonu nema „ruskog scenarija katastrofe“ iz onih knjiga i filmova. Da, ima Rusija gomilu oštrih socijalnih problema, ali nema politički raskol u naciji, međunacionalnu ni versku mržnju, a ni znake mogućeg državnog prevrata.

U Rusiji nema onoga što milione naprednih Evropljana i Amerikanaca navodi da se međusobno mrze. Imam samo jednu pretpostavku zašto stvari tako stoje. Zapadni analitičari su povodom Rusije – a za njima i pisci i filmadžije – grešili u glavnom. Nisu mogli da shvate i priznaju da se katastrofa Rusije dogodila još 1991. Zato su tvrdili da Rusiju katastrofa čeka u budućnosti. Nisu mogli da poveruju da pobeda zapadnih vrednosti, kapitalizma i demokratije za nekoga može biti katastrofa. Zato su i verovali da Rusiju eksplozija i slom čekaju u budućnosti. Četvrt veka su imali priliku da posmatraju kako Rusija dolazi sebi i jača nakon apokalipse, ali nikako nisu mogli da shvate da se radi o tome, pa su sve gatali – kada će da se zatrese.

Rezultat je: Rusija mirno, mada sa interesovanjem, posmatra kako ključa u vodećim zapadnim demokratijama u kojima se pobednički marševi najdivljijih avangardnih vrednosti prepliću sa uzdizanjem populista i ultradesničara. A još je svaka nacija nečim pocepanja. Sve što je za Rusiju već pozadi, za naše (zapadne) partnere je – ispred njih…

 

Izvor Fakti, 15. novembar 2018.