Весна Пешић: Мучнина због интервјуа Ане Брнабић

"Када је на свом немуштом језику рекла да у Сребреници није било геноцида него да је то био страшан злочин, мучнина ме је надвладала"

Некако смо већ огуглали на ваљање у блату Вучићевих свакодневних лажи, смарања, хвалисања и конфузних предвиђања шта ће бити с нама. И он је пролазио кроз режираног топлог зеца, тешке речи својих мрзитеља и мистериозна “рушења” и државне ударе из којих се једва узвукао. Било је ту и сијасет великих одбрана од непријатељских комшија који су таблоидно претили да нас униште. Срећом ту је био Путин, на насловним странама истих тих таблоида, са шајкачом на глави, одлучан да нам пошаље убитачно оружје и живу силу која ће Србију одбранити од тих немани.

На почетку своје владавине Вучић се препоручио западу као чувар кључева немирног Балкана. Он ће развезати косовски чвор као главни проблем мира и стабилности у овом делу света. Решење за Косово је тада већ било услов свих услова за чланство Србије у ЕУ. Он је потписао Бриселски споразум и од тада су се ређали дијалози и потези реализације договореног. Србија је добила датум за отварање поглавља почетком 2014. Онда је дошао Бриселски споразум #2 и његова реализација. Поглавља су споро отварана, тек њих неколико, јер се власт око тога није много напрезала. То је било и разумљиво у контексту разорног уништавања демократије, медија и институција. Целокупна Србија је увезана у гвоздену вертикалу на чијем врху је лично Вучић. Ништа не сме да штрчи и да се отима. Локал је највише јаукао и зато највише батина попио. Ко се од вертикале одмакао да одбрани своје лично достојанство, своју имовину и свој град, коме је било тесно, ко је вирио да види шта има напољу, казна га није промашила.

Друштвом су завладале шизофренија и беда, а људи су дигли руке од свега загледани у далеке пределе. Труде се да оду што даље, у чему предњаче млади који своју будућност не виде у Србији. Док смо великом брзином хватали контра правац у односу на ЕУ и тонули на дно Европе, изгледало је да се истом брзином приближавамо решењу косовског проблема. На захтев Вучића добили смо и некакво климаво обећање да ће Србија бити примљена у ЕУ око 2025. ако испуни познате услове за чланство. Потписивање обавезујућег споразума о нормализацији односа са Косовом се подразумевало, било је већ ту, надомак руке. Тај део велког посла је био планиран до краја ове или почетка идуће године.

И онда је испало једно огромно Ништа. Потопљени су сви споразуми. Тражио се неки нови почетак, с намером да се не стигне нигде и направи потоп који сада гледамо. Нема решења за Косово, нема ни ЕУ за коју многи мисле да нам и није потребна. За овај заокрет у замрзнуто нема објашњења са врха вертикале. Професионални лажов који воза ову земљу већ шест година објашњење за рушевине доделио је Ани Брнабић. Она је грађанима ту истину саопштила преко Дојче велеа на свом пачијем језику. Објаснила нам је да “до 2025. постоји могућност да буде потписан дугорочни договор о нормализацији са Приштином”, али да по свој прилици “нема могућности да Србија до тада буде спремна да се придружи ЕУ”. Па како то сад: постоји могућност да се неки договор са Приштином потпише, али Србија ни тада неће у ЕУ зато што је неспремна?

Мени се чини да нема ни говора да се било какав договор икада потпише, као што нема ни говора да Србија приступи ЕУ. Испало је да се Вучићева фуртутма свела на неколико небулоза, некаквих “могућности” и неколико “можда” и “дугорочни договор” за који Брнабић “не каже да ће се десити”. Него каже да је Србија томе привржена. “Не зависи то само од Србије, зависи и од Приштине и од наших савезника. Тако да мислим да идемо у правцу ЕУ. За мене је важно да заиста имплементирамо реформе тако да као друштво политички и економски будемо зрели за ЕУ”.

Од формуле и Косово и ЕУ догурало се до формуле – ни Косово ни ЕУ. Њене неразумљиве речи звуче језиво: “Мислим да је, онолико колико је наш интерес да се прикључимо ЕУ, и интерес ЕУ да проширењем покрије Балкан. ЕУ је, прво и најважније, мировни пројекат и то успешан јер по први пут у историји имамо дугорочни мир у Европи”. И даље: “Тиме што је један од услова да се Србија придружи ЕУ потписивање правно-обавезујућег споразума о мирним односима са Косовом, за Србију је најближи могући термин за приступање ЕУ 2025”. Тако да она мисли да до 2025. “постоји могућност (подвлачење моје) да се заправо потпише дугорочни договор о нормализацији односа са Приштином”.

Када је на свом немуштом језику рекла да у Сребреници није било геноцида него да је то био страшан злочин, и да је она, Ана Брнабић, “апсолутно поносна како је Србија обрадила проблем прошлости”, мучнина ме је надвладала. Ко хоће још, ко има нерве к’о конопце, нека чита даље и у целини на адреси https://www.dw.com/sr/jo%C5%A1-nismo-spremni-za-eu/a-46290937

 

Извор Пешчаник, 15. новембар 2018.