Nebojša Bakarec*: Podmetanje fašizma Srbiji

Stalnim neistinama o fašizmu u Srbiji, opozicija i deo medija obesmišljavaju pojam fašizma

Unazad tri godine, učestale su potpuno neutemeljene optužbe protiv vlasti Srbije, i to za fašizam. Onima koji iznose ove besramne optužbe, nije nimalo stalo do činjenice da tim lažnim optužbama vređaju svoju zemlju Srbiju. Uvrede su tim teže, ukoliko imamo u vidu slobodarsku i antifašističku tradiciju Srbije, i ogromne žrtve Srbije u Drugom svetskom ratu. Da u Srbiji postoji i trunka fašizma, neminovno bi reagovale evropske institucije u Srbiji, strani ambasadori itd. Pojedini mediji i političari opozicije, šire govor mržnje u zajedničkom poduhvatu, najgrublje vređajući građane Srbije, podmetanjem neljudskih optužbi za fašizam, protiv Srbije, njenog predsednika i funkcionera SNS. Skaredne optužbe za fašizam dolaze ove godine u pojačanom intenzitetu, u odnosu na prethodne. Apsurdno je što optužbe za fašizam dolaze od onih koji bi da vešaju i siluju, ili od onih koji to medijski podržavaju (nije li to fašizam?). Nisu li upravo nemački fašisti i ljotićevci, vešali i silovali po Beogradu i Srbiji u doba okupacije?

SEJAČI IZMIŠLjENOG FAŠIZMA U SRBIJI
Jedan od prvih autošovinista koji je izneo tezu o fašizmu u Srbiji, je glodur NSPM i poslanik Đorđe Vukadinović. Zaslepljen mržnjom prema Vučiću i SNS-u, Vukadinović je u Miškovićevom listu „Vreme“ od 4. februara 2016. godine, optužio Vučića i SNS za fašizam. Obraćajući se zamerkom onoj polovini „Druge Srbije“ koja podržava Vučića, Vukadinović je rekao: „A sada, kada im je pravi, strukturni fašizam(…) zakucao na vrata, u neverici okreću glavu i zatvaraju oči.(…). I koliko ih je malo spremno da se tom zlu suprotstavi“. Vukadinoviću je put utabao bivši kolumnista NSPM, nesuđeni akademik Slobodan Antonić (sada korifej misionarske inteligencije, protiv koje je toliko pisao). On je 28. avgusta 2015., za list„Svedok“ napisao tekst u kome kaže: „I kakav je, uopšte, rezultat razmeštanja naprednjačke horde štetočina po svim institucijama ove zemlje – od osnovnih škola i domova zdravlja do ministarstva energetike i obrazovanja? Jer, pazite, i ‘žuti’ su zapošljavali svoju partijsku pešadiju. Ali, ova provala nekompetentnosti u ustanove sistema, ova i ovolika provala, verovatno nije zabeležena od kako su Vandali demolirali Rimsko carstvo, ili od kako su fanatizovani Arapi spalili Aleksandrijsku biblioteku“. Kao što vidimo kratak je put od „naprednjačke horde štetočina, Vandala i fanatika“ do „pravog, strukturnog fašizma“. Od tada se taj virus fatamorgana fašizma širi sve više među antivučićevskim šovinistima, da bi ove godine došli do opšte histerije o fašizmu, koju šire pojedini mediji i deo opozicije.

Tako je tajkun Dragan Đilas, šef SZS, više puta optuživao Vučića, SNS i Srbiju za fašizam, u intervjuima za N1, Blic, Danas, Istinomer i na predizbornim tribinama (citiram Đilasa: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam i ja to otvoreno kažem“,„Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“,„Dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“). U intervjuu za Istinomer , pod naslovom „Srušićemo ovu fašističku vlast“ (5. septembar 2018.) tajkun Dragan Đilas kaže:“Najvažniji zadatak novoosnovanog saveza je promena sistema, koji ide u fašizam (…) Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička (…) Na kraju krajeva, kada smo imali fašizam u Evropi, ujedinili su se Čerčil i Staljin…“.Đilas i njegovi mediji, i njegove sudije za vešanje iz SZS, bezumno vređaju celu Srbiju, prikazujući je kao fašističku, sa fašističkim sistemom i vlašću.

Slično govori i bahati maroder Vuk Jeremić na KZŠ, 20. marta 2018:“Sve više je jasno da se u Srbiji više ne nalazimo u predvorju fašizma, mi smo praktično zagazili u fašizam“, i u „Danasu“ 11.avgusta 2018:“Razgraničenje” predstavlja i učvršćivanje diktature u Srbiji koja zakonomerno vodi u fašizam“.

Jedna finansijski i moralno posrnula dnevna novina – „Danas“ (tiraž manji od 5.000 – npr. septembar 2016, tiraž 3.966 – neprodato – remitenda 76,53 odsto) je četiri dana uzastopno objavljivala monstruoznu naslovnu stranu koja vređa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Poslaničkog kluba SNS u Skupštini Srbije, Aleksandra Martinovića i njegovog zamenika, Vladimira Orlića. Naslovne strane, tekstom i slikom, prikazuju (porede i izjednačuju) Vučića, Martinovića i Orlića kao naciste Hitlera i Gebelsa, ili njihove potomke. Po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije taj isti list je od 2011. do 2014. godine, iz budžeta dobio oko 244 miliona dinara (od toga su tri godine Vučićeve vlasti, koju taj list optužuje za fašizam!). Gnusne optužbe za fašizam objavljuju i mnogi drugi mediji (N1, TV Šabac, NIN, Vreme, Tabloid, NSPM, Peščanik itd.).

FATAMORGANE FAŠIZMA U SRBIJI
Gde u Srbiji oni vide fašizam? Da li neko proganja ili ubija Jevreje, Rome, migrante, pripadnike manjina, ili pripadnike opozicije? Ne, Srbija dobija pohvale iz celog sveta u pogledu odnosa prema manjinama i migrantima. Da li neko donosi zakone kojima oduzima imovinu Jevrejima, Romima, ostalim pripadnicima manjina ili migrantima? Ne, naravno. Jevrejskoj zajednici se vraća sva imovina, koja je oduzeta tokom i posle drugog svetskog rata. Da li neko zabranjuje političke stranke i okupljanja? Opozicija i leva i desna, se godinama javno okuplja najčešće mimo zakona, ispred sedišta institucija i medija. Da li neko zabranjuje medije? Svakako, ne. Većina medija je protiv Vučića i SNS. Da li je u Srbiji ugroženo bilo koje građansko pravo? Nije. Da li neko u Srbiji proganja ljude na osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke ili neke druge pripadnosti? Ne, nikako. Pa gde onda svi oni vide „FAŠIZAM“ u Srbiji? Samo u svojoj mašti.

Nikada ni u jednoj fašističkoj zemlji ne bi bilo moguće da Vladu predvodi žena. Još manje bi bilo moguće da u nekoj fašističkoj zemlji Vladu predvodi žena koja se deklariše kao LGBT osoba. U kojoj to fašističkoj zemlji je ikad bilo moguće da tuce žandara nekažnjeno pretuče i vođinog brata, i brata gradonačelnika glavnog grada, i dvojicu pripadnika specijalnih vojnih jedinica? U kojoj to fašističkoj zemlji mogu da rade mediji nalik N1, „Danasu“,“NIN-u“, „Vremenu“,„Tabloidu“,“Nedeljniku“,TV Šapcu, KTV-u, B92, itd.? U kojoj to fašističkoj zemlji novinari drže lekcije vođi? U kojoj to fašističkoj zemlji strani ambasadori žele da vode glavnu reč i postrojavaju ministre? Koja je to fašistička zemlja ikada dobijala najviša priznanja iz inostranstva za postignute ekonomske i druge reforme? U kojoj se to fašističkoj zemlji stalno održavaju LGBT parade? U kojoj to fašističkoj zemlji mogu da napadnu predsednicu Skupštine u njenom kabinetu? U kojoj to fašističkoj zemlji, opozicionari mogu nekažnjeno da pretuku dve novinarke glavne režimske televizije? U kojoj to fašističkoj zemlji možete nekažnjeno udariti u lice vođinog šefa poslanika? U kojoj to fašističkoj zemlji možete stalno po medijima bestijalno razvlačiti članove vođine porodice? U kojoj to fašističkoj zemlji možete nekažnjeno i slobodno vređati i ponižavati funkcionere i pripadnike vođine partije? U kojoj se to fašističkoj zemlji stalno održavaju slobodni izbori svake dve godine? Koji je to fašistički sistem ikada zadržao pozitivno nasleđe svojih prethodnika? I tako u beskraj.

ANALIZA TEZE O FAŠIZMU U SRBIJI
Oni koji pronose neistine o fašizmu u Srbiji, namerno previđaju da su društvene nauke odavno definisale pojam fašizma. Površno se nadaju da niko neće podvrgnuti njihove lažne tvrdnje analizi. A to je vrlo lako učiniti.

Evo kako Vikipedija određuje fašizam : „Fašizam je državno uređenje radikalnog autoritativnog nacionalizma koji karakteriše moć diktatora, nasilna kontrola opozicije i kontrola industrije i trgovine. Fašizam se protivi komunizmu, konzervativizmu, demokratiji, individualizmu, liberalizmu, materijalizmu, pacifizmu i političkom pluralizmu. Naziv potiče od italijanske reči fascio – svežanj pruća sa sekirom u sredini, simbol vlasti u Rimskom carstvu. Fašizam je generički pojam koji označava ideologije, političke pokrete i organizacije kao i vladajuće pokrete koji su po svojoj funkciji, te metodama političkog delovanja srodni italijanskom fašizmu. Posebno se koristi kao sinonim sa izrazom nacizam.Fašizam se često opisuje kao ekstremni oblik nacionalizma, s obzirom da su većina država u kojima se pojavio bile nacionalne države. U višeetničkim sredinama se fašizam često manifestirao kroz etničku, rasnu i versku netoleranciju, čiji je krajnji izraz bio Holokaust. Prava pojedinca u fašizmu su skroz ukinuta, a nasilje je bilo institucionalizirano kao oruđe unutrašnje, pa i spoljašnje politike. Bila je dozvoljena samo jedna stranka, a sloboda štampe i izražavanja nisu postojale“.

Iz ovlašnog čitanja, sasvim se jasno vidi da Srbija nema nikakvih zajedničkih tačaka sa fašizmom.

Hajde da uporednoj analizi podvrgnemo stanje u Srbiji i karakteristike fašizma, navedene u dva poznata teksta. U prvom redu mislim na tekst Umberta Eka „Večni fašizam“ (Ur-fašizam) (Umberto Eco „Il fascismo eterno“) i na tekst Lorensa Brita „Fašizam, Iko?“, (Laurence W. Britt “Fascism, Anyone?”). Ekov tekst je prvobitno objavljen 22. juna 1995., u časopisu „Njujork rivju of buks“ („New York Review of Books”), a Britov je objavljen u prolećnom dvobroju 2003., časopisa „Fri inkvajeri“ („Free Inquiry“). Oba časopisa su nesumnjivo ugledna ( u izdavačkom odboru „Free Inquiry“ sedi veliki Ričard Dokins). Brit je penzionisani poslovni čovek, ugledni politički komentator i pisac (1998.,napisao je politički triler „Jun, 2004“ („June, 2004“)).

Potrebno je pomenuti da oba autora poseduju nesporan ugled, a to važi i za publikacije u kojima su objavili svoje radove. Međutim to ne znači da su njihovi stavovi o fašizmu apsolutno tačni, opšte prihvaćeni i bez zamerki. I pored toga opredelićemo se da izvršimo uporednu analizu koristeći njihove tekstove.

UPOREDNA ANALIZA – UMBERTO EKO
Pišući svoju studiju o fašizmu Eko je najviše u vidu imao evropska iskustva sa fašizmom, na prvom mestu iskustvo svoje Italije.

Krenimo tačku po tačku, da uporedimo 14 Ekovih karakteristika fašizma sa stanjem u Srbiji.

„1. Kult tradicije“. U Srbiji se poštuju tekovine tradicije, ali nikako u formi kulta, ili nametanja.

„2. Odbacivanje modernizma“. Vučićeva vlast sasvim suprotno navedenom, modernizuje državu i društvo. Modernizam i osavremenjivanje društva su upadljive odlike koje propagiraju i Vučić i Vlada Srbije, predvođena Anom Brnabić, koja je fanatična modernizatorka.

„3. Iracionalizam“. Tu Eko govori o potiskivanju slobodne misli i kritike, o podsmevanju intelektualcima i kulturi. Prvo, Vučić i njegova vlast su veoma racionalni. Iracionalnost je ostavljena radikalima i opoziciji. U Srbiji su sloboda misli i kritike, čak dovedeni do nivoa anarhije (često se osporavaju i najbolji potezi vlasti). SNS je stranka koja privlači najviše javnih ličnosti i intektualaca (Apel 500, Apel 1000).

„4. Neslaganje kao izdaja“. U Srbiji se tolerišu čak i sasvim iracionalni izrazi neslaganja i protivljenja. Za izdaju nacionalnih interesa je najčešće optuživan upravo Vučić (uglavnom povodom Kosova i Metohije).

„5. Strah od razlike“. Politika Srbije prema došljacima (migrantima) je humana i za svaku pohvalu. U Srbiji nema ksenofobije, niti rasizma. Sama vlast propagira prihvatanje razlika i drugosti. Ima li boljeg dokaza za to, od popularne premijerke koja je pripadnik LGBT populacije i čiji je deda po ocu Hrvatske nacionalnosti.

„6. Individualna ili socijalna frustracija“. Ova stavka je u Srbiji uglavnom prevaziđena. U Srbiji su individualno ili grupno frustrirani uglavnom pripadnici malobrojne opozicije i bivšeg režima. Neka posebna ozlovoljenost ili razočaranje kod običnih građana ne postoji.

„7. Opsesija zaverom“. Slično kao u prethodnoj tački, osećaj da im je oduzet njihov društveni identitet (pa su stoga opsednuti zaverama), pokazuju samo pripadnici malobrojne opozicije i bivšeg režima. Tako u korenima njihove psihologije leži opsesija navodnom zaverom koju stalno kuje vlast (izborne zavere, zavere sa strancima, ekonomske zavere itd.). Sama vlast sa svoje strane nije opsednuta ni međunarodnim ni unutrašnjim teorijama zavere.

„8. Osećaj poniženja zbog moći neprijatelja“. Niti narod, niti vlast Srbije ne proizvode neprijatelje. Neprijateljski nastrojene susedne zemlje (Hrvatska, Albanija, Crna gora, Bošnjačka federacija) se ne doživljavaju kao moćne ili bogate, jer to i nisu. Posle pokušaja ubistva u Srebrenici, ni Vučić ni bilo ko nije osećao poniženje. Vučić je bio izrazito pomirljiv. U Srbiji i među njenom vlašću ne prevladava osećaj poniženja, već obrnuto – osećaj ponosa.

„9. Život je permanentno ratovanje“. Tu Eko govori o antipacifizmu fašizma. Srbija i njena vlast su okrenuti miru po svaku cenu, što se najbolje vidi u politici prema susedima, te u politici povodom problema na KiM.

„10. Prezir prema slabijem“. Eko kaže da je u korenu fašizma, elitizam, koji podrazumeva prezir prema slabijem i potčinjenima. Elitizam su negovali prethodni režim i „Druga Srbija“. Oni su osećali potpun prezir prema strankama koje zastupaju običan narod (SNS, SPS, SRS). Vlast Srbije je sklona otporu lažnom elitizmu.

„11. Kult heroizma i herojska smrt“. Kratko – u Srbiji ne postoje kult smrti i heroizma. Vlast Srbije ne želi da ratuje, i da šalje građane u smrt (makar i herojsku). U Srbiji se propagira mirotvorstvo.

„12. Mačizam“. U Srbiji mačizam ima slabu prođu. Žene postaju, kao i u ostatku Evrope „jači pol“, i predmet su pozitivne diskriminacije. Pre bi mogli reći da je u Srbiji prisutan feminizam. Takođe prava žena i seksualne manjine se poštuju, pa su žene predsednice vlade i skupštine. Sama premijerka ne krije svoju pripadnost seksualnoj manjini.

„13. Selektivni/kvalitativni populizam“. U Srbiji su individualna i kolektivna prava u ravnoteži. Vlast ne daje primat ni jednom ni drugom. U Srbiji vlast uživa podršku oko 70 odsto građana (SNS,SPS,PUPS,SDPS, JS,PS,SNP,SVM…). Političko ustrojstvo sve više podseća na ono u Kini, Rusiji, Mađarskoj, Turskoj itd., ali niti su te vlasti i države fašističke, niti je to vlast u Srbiji. Takođe, Eko govori da se fašisti protive parlamentarizmu. Vlasti Srbije su posvećene parlamentarizmu.

„14. Ur-fašizam govori novogovorom“. Tu Eko podrazumeva novogovor koji je definisao Orvel u knjizi „1984“. U Srbiji ne postoji novogovor. Srbija poštuje svoj jezik i štiti svoje ćirilično pismo. Što se tiče siromašenja vokabulara, to je globalna pojava uzrokovana površnošću koju izazivaju internet, društvene mreže i nestajanje običaja čitanja knjiga. Takođe, u Srbiji je vidna upotreba anglosaksonskih tuđica (uzrok-malopređašnji), što je protivno duhu fašizma.

Kao što vidimo Srbija i njena vlast nemaju ni jednu dodirnu tačku sa karakteristikama fašizma koje je definisao Umberto Eko.

UPOREDNA ANALIZA – LORENS BRIT
Uradimo isto poređenje sa 14 karakteristika fašizma koje je definisao Lorens Brit. Sam Brit je svoju studiju napisao imajući u vidu prilike u svojoj zemlji- SAD (Bušova vlast) i istražujući fašističke režime u Nemačkoj (Hitler), Italiji (Musolini), Španiji (Franko), Portugalu (Salazar), Čileu (Pinoče), Grčkoj (Papadopulos) i Indoneziji (Suharto).

Krenimo tačku po tačku, da uporedimo Britove karakteristike fašizma sa stanjem u Srbiji.

„1. Snažno i kontinuirano izražavanje nacionalizma“. Brit govori o preteranom isticanju simbola države i o ksenofobiji. Vučićeva vlast je nacionalizam napustila i ostavila radikalnoj stranci još 2008. Agenda ove vlasti je proevropski politički mejnstrim, ekonomske reforme, borba za KiM, borba protiv korupcije itd. Isticanje simbola nacije kao kult, ne postoji u Srbiji, ali postoji u SAD, od Drugog svetskog rata. U Srbiji ne postoji izražen strah od stranaca.

„2. Omalovažavanje ljudskih prava“. Ljudska i manjinska prava se u Srbiji neguju kao najviša vrednost. To se upravo vidi u poštovanju prava marginalnih i manjinskih grupa – migranata, Roma, Jevreja, LGBT populacije. Predsednica Vlade Srbije pripada LGBT populaciji, i to u Srbiji ne predstavlja nikakav problem.

„3. Identifikacija neprijatelja/žrtvenih jaganjaca sa ciljem mobilizacije masa“. Brit govori o nemilosrdnoj propagandi prema žrtvama i podsticanju „spontanih“ izliva gneva protiv ciljnih grupa, targetiranju i etiketiranju „izdajnika“. Toga u Srbiji ima, ne mnogo, ali ima. Međutim to karakteriše agresivnu opoziciju. Jedan od lidera glavne opozicione grupacije – SZS, javno poziva na vešanje predsednika i premijerke Srbije. Drugi lider SZS poziva na silovanje premijerke. Kao „izdajnik“ i „peder“, najčešće je targetiran i etiketiran predsednik Srbije. Na taj način slaba opozicija pokušava da „mobiliše mase“ protiv vlasti.

„4. Prevlast vojske/pasionirani militarizam“. Militarizam nikada nije bio izražen u Srbiji, pa nije ni sada. Vojno industrijska infrastruktura Srbije je slaba. Izdvajanja za vojsku su bila ispod potrebnog nivoa. U 2014. godini izdvajanje za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije je bilo oko 1,51 odsto BDP, u 2016. 1,36 BDP, u 2017. 1,2 odsto BDP. Stručnjaci kažu da je standard kome Srbija treba da teži – oko 2 odsto BDP-a. Hrvatska izdvaja 1,6 odsto, Bugarska 1,4, Makedonija 1,1 odsto BDP. Posle sukoba u poslednjoj deceniji prošlog veka na ovim prostorima, vlast Srbije je skoncentrisana na održavanje mira. Najbolji dokaz je pomirljiv odnos prema susedima i prema problemu na KiM.

„5. Osioni seksizam“. Shodno globalnim trendovima, žene sve više postaju građani prvog reda i podvrgnute su pozitivnoj diskriminaciji. Mačizam i seksizam u Srbiji postoje samo u tragovima. Predsednica Vlade je žena, pripadnica LGBT populacije. Predsednica nacionalnog parlamenta je žena. Brit govori i o potpunoj sprezi Crkve i države, kao elementu fašizma. Srbija je sekularna država, a državna vlast i Crkva imaju suprotstavljene stavove u pogledu rešavanja mnogih državnih pitanja.

„6. Kontrolisani mediji“. Većina medija u Srbiji je izvan dosega vlasti, u privatnom vlasništvu, najčešće zapadnih stranaca. Shodno evropskim normama država je izašla iz vlasništva nad medijima (izuzev dozvoljenog standarda- javni servisi). Direktor RTS-a je ličnost koju je opozicija ranije postavila za glavnog urednika najuglednijeg lista – Politike. Supruga jednog od lidera opozicije je jedan od najvažnijih urednika RTS. Opozicija ima ravnopravan položaj u medijima, shodno rejtingu i uticaju. Najveći pritisak na medije vrši opozicija, protestujući ispred sedišta medija , uz neprihvatljive zahteve. Pripadnici opozicije su pretukli dve novinarke TV Pink, za vreme protesta. Šef opozicije, oligarh Dragan Đilas je podneo oko 40 tužbi protiv medija, novinara, političara i kritičara. To je udar na medije i ima za cilj gušenje javne reči, slobode izražavanja i svake kritike.

„7. Opsesija nacionalnom bezbednošću“. U ovoj tački se vidi da Brit ima u vidu prilike u SAD i vlast mlađeg Buša. Takva opsesija ne postoji u Srbiji, čija bezbednost je prošupljena decenijskim delovanjem zapadnih i susednih obaveštajnih faktora. Sam Vučić je opsednut ekonomijom i modernizacijom.

„8. Tesna povezanost religije i vlasti“. Srbija je sekularna država, a državna vlast i Crkva su suprotstavljene u pogledu rešavanja pitanja KiM, koje Crkva proglašava kao najvažnije pitanje, iznad svih. Vlast Srbije poštuje instituciju SPC i pomaže joj koliko može, ali su država i Crkva razdvojene. Pripadnici vrha Crkve, iznose teške optužbe protiv vlasti Srbije, naročito protiv predsednika Srbije.

„9. Zaštita moći korporacija“. I ovde Brit misli na SAD, pre svega. Vučić je najveću popularnost stekao baš borbom protiv korupcije i tajkuna. Vlasnik najveće srpske privatne kompanije je hapšen pre nekoliko godina i suđenje još uvek traje. Jedan drugi oligarh je šef opozicije, i dok je bio na vlasti pre Vučića, za 9 godina, volšebno je stekao stotine miliona evra. On je Vučićev najveći protivnik. Sam predsednik Srbije se za 25 godina bavljenja politikom nije obogatio.

„10. Snaga radnika je ograničena ili eliminisana“. Vlast Srbije odlično sarađuje sa većinom sindikata. Radnici i siromašniji građani, su u najvećem broju birači vladajuće stranke i u njoj vide zaštitnika i nadu.

„11. Omalovažavanje i suzbijanje intelektualaca i umetnika“. Vladajuća stranka privlači najviše javnih ličnosti i intektualaca (Apel 500, Apel 1000). Srbija je država u kojoj su izražene intelektualne i akademske slobode. I državni i privatni univerziteti su potpuno slobodni. Mnoštvo lidera opozicije ili kritičara vlasti radi na državnim ili privatnim fakultetima. U Srbiji su sloboda misli i kritike, čak dovedeni do nivoa anarhije (često se osporavaju i najbolji potezi vlasti). Kultura i umetnost u Srbiji su često antinacionalno ili anacionalno profilisani, dok je u fašizmu to nemoguće.

„12. Opsesija kriminalom i kažnjavanjem“. Brit navodi da fašistički režimi imaju drakonski pravosudni sistem i ogromnu zatvorsku populaciju. To važi za SAD, ali ne i za Srbiju. Srbija primenjuje evropske pravosudne norme. Brit pominje neograničenu moć policije i montirane političke procese protiv političkih protivnika. U Srbiji se u oblasti unutrašnjih poslova primenjuju norme Evropske unije. Što se tiče političkih sudskih procesa, pomenuli smo da je tome sklon šef opozicije, oligarh Dragan Đilas, koji je podneo oko 40 tužbi protiv medija, novinara, političara i kritičara. To je udar na medije i ima za cilj gušenje javne reči, slobode izražavanja i svake kritike.

„13. Nesputana korupcija“.To je bila odlika prethodnih srpskih režima. Pripadnici tih vlasti su se enormno obogatili i opljačkali Srbiju. Već smo rekli da je predsednik Srbije najveću popularnost stekao baš borbom protiv korupcije i tajkuna. Oligarh Dragan Đilas, šef opozicije, je za 9 godina vlasti, volšebno stekao stotine miliona evra. Sam predsednik Srbije se za 25 godina bavljenja politikom nije obogatio.

„14. Namešteni izbori“. Sve postojeće izborne uslove je stvorila sadašnja opozicija dok je bila vlast. Čak je i Poslovnik u Skupštini Srbije nepromenjen. Izuzetak je samo promena izuzetno lošeg pokrajinskog mešovitog izbornog sistema, u proporcionalni, što je opozicija prihvatila. Pred izbore 2012., ondašnja vlast, a sadašnja opozicija je tvrdila „da je ponosna na istorijski posao izrade uređenog i prečišćenog, međusobno uporedivog jedinstvenog biračkog spiska“. Od 2012.,svi izbori su od strane inostranih i domaćih posmatrača i organizacija ocenjeni kao fer, demokratski i slobodni, bez značajnijih neopravilnosti. Dokaz da opozicija iznosi izmišljotine o lošim izbornim uslovima, je činjenica da su se neistinitim pokazale tvrdnje opozicije o nameri vlasti da u Beogradu lažno prijavi 100.000 simpatizera (Janković – oktobar 2017.), i da će vlast pokrasti čak 300.000 glasova (Đilas – mart 2018.). Na izborima 2014., 2016. ,2017. i 2018. godine, kao nekoga ko zaslužuje poverenje, SNS i Vučića je prepoznalo, na republičkim izborima 1.740.000 (48,3 odsto) i 1.820.000 (48,2 odsto), na predsedničkim izborima 2.012.000 (55,08 odsto) i na beogradskim izborima 367.000 (45 odsto) građana.

Kao što vidimo Srbija i njena vlast nemaju ni jednu dodirnu tačku sa karakteristikama fašizma koje je definisao Lorens Brit.

Vilhelm Rajh – MISTERIJE ORGA(NI)ZMA
Pored prethodne dve analize iznećemo i kraće navode velikog psihijatra Vilhelma Rajha, date u delu -“Masovna psihologija fašizma“ (Wilhelm Reich -Die Massenpsychologie des Faschismus, 1933). Ovde treba imati u vidu da je Rajh u svoju knjigu objavljenu pre skoro 90 godina, uneo Nemačka iskustva iz druge i treće decenije prošlog veka, tako da postoje razumljivi određeni elementi prevaziđenosti i zastarelosti, koji ne postoje kod Eka i Brita. “Masovna psihologija fašizma“ je delo u kome Rajh istražuje način dolaska nacista na vlast, i objašnjava njihov uspon, između ostalog kao simptom seksualnog ugnjetavanja i uopšte potiskivanja polnosti (seksualnosti). Rajh u knjizi tvrdi i da je komunizam (misleći na Staljinov SSSR) svojevrsni „crveni fašizam“. Zbog toga je izbačen iz komunističke partije Nemačke. Ovu knjigu su zabranjivali i nacisti i komunisti. Za Rajha, borba protiv fašizma je prvo značila da fašizam mora da bude naučno objašnjen pomoću psihoanalitičkih metoda. Verovao je da je razum sam po sebi sposoban da utvrdi iracionalne sile i da popusti stisak misticizma, i da je razum sposoban da odigra svoju ulogu u razvoju originalnog vida političke akcije, temeljeći se na dubokom poštovanju života, promovisanju uravnoteženog usmeravanja libida i orgastičke moći. Rajh je predlagao “demokratiju rada“, samovlasni vid društvenog uređenja koji treba da očuva slobode jedinke, nezavisnost i odgovornost, i utemelji se na njima. Po Rajhu, fašizam ,između ostalog, odlikuju suzbijena polnost (seksualna represija), zabrana pobačaja i negativan odnos prema kontracepciji.

Ovde moramo da primetimo da je Srbija jedna od najliberalnijih država u pogledu pobačaja, i da u Srbiji postoji problem zbog ogromnog broja abortusa. Takođe država i zdravstveni sistem imaju pozitivan odnos prema kontracepciji, ali to nažalost ne utiče na smanjenje visoke stope prekida trudnoće. Da li je uopšte potrebno reći da u Srbiji ne postoji bilo kakva seksualna represija.

ZAKLjUČAK
Sasvim smo jasno dokazali, uporednom analizom, da u Srbiji je postoje ni naznake fašizma.

Čini se kao da se delu opozicije žednom krvi i vlasti, i njenim medijima priviđaju fatamorgane fašizma. Da je bar tako. Prava istina je da ta opozicija želi da nadomesti svoju bezidejnost, nemoć, bedu i jad, da poveća svoju vidljivost u medijima, besramnim optužbama protiv svoje domovine – „imamo sistem koji liči na pravi fašizam“ i „imamo zemlju koja ulazi u fašizam“, „ova vlast je fašistička“, skandalima, i lažnim senzacijama. O pretnjama vešanjem i silovanjem, da i ne govorimo. Stalnim neistinama o fašizmu u Srbiji, opozicija i deo medija obesmišljavaju pojam fašizma. Time fašizam postaje sve i ništa. Možda upravo žele da javnost otupi? Za sada samo prete vešanjem i silovanjem. Ako budu prešli sa reči na dela, računaće na neosetljivost društva, čiju savest žele da ubiju. Varaju se – Srbija je zdrava, pristojna, ponosna, solidarna i slobodarska. Njena savest je neuništiva.

 

*Autor je politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini grada Beograda

 

Izvor Vidovdan, 16. novembar 2018.