„Немачка да се угледа на владу Србије“

"Српска Влада нам по питању дигитализације управо очитава лекцију"

Немачки магазин Фокус објављује у чланку чији је аутор Штефи Черни, оснивач Дигиталне конференције DLD, да Србија жели да искористи дигитализацију за трансформисање привреде и друштва, наводећи неколико „светионика“ науке и привреде на којима премијерка Ана Брнабић „напаја“ свој политички програм.

У тексту, који је на свом порталу пренела Влада Србије, наводи се да су ИТ и програмирање обавезни предмети у основним школама, ИТ опрема, дигитални уџбеници и интернет приступи треба до 2019 . да буду доступни свим школама у земљи, понуда специјалних ИТ курсева у средњим школама је упетостручена, док се технички факултети на српским универзитетима проширују како би могли да приме 20 одсто студената више него до сада.

Сајт Владе Србије преноси путопис Штефи Черни у целини:

Србија, коју многи повезују са ратовима, жели да искористи дигитализацију за трансформисање привреде и друштва, истиче се у чланку немачког магазина Фокус у коме се наводи неколико „светионика“ науке и привреде на којима премијерка Ана Брнабић „напаја“ свој политички програм.

„Када мислите на Београд, мислите ли тада на рат? Онда морате да посетите ову земљу! Овдашња Влада нам по питању дигитализације управо очитава лекцију. Један путопис у наставку“, пише Штефи Черни, оснивач Дигиталне конференције DLD, под окриљем концерна Hubert Burda Media.

У тексту се примећује да је Београд скоро на пола пута између Берлина и Тел Авива, па се, како се додаје, има осећај да српска престоница подсећа управо на те градове.

„Социјалистичка надменост, брутализам и зграде глобализма од челика и стакла, стоје поред стилова барока, јунгенстила, гриндерцајта и неоготике. Сиво и шарено се смењују. Фасада која отпада поред шљаштећих стаклених зграда. Падови и успони“, пише у тексту.

Ауторка примећује да су све уличице и улице у старом граду пуне столова и објашњава да је то традиција.

„Већ 1880-тих је у Београду било преко 200 кафића у којима су се сретали грађани, писци и интелектуалци. Ова култура кафенисања је опстала до дана данашњег. Уз то су настали барови и клубови који би исто тако могли да се налазе у Берлину или Њујорку. У свакој улици књижаре и мале галерије поред продавница сувенира и међународних брендираних робних марки“, констатује Штефи Черни.

Она, међутим, наглашава да је овај београдски микс – „још увек прави“.

„То није та велика једноличност која се нуди у великим шопинг моловима који су смештени око центра града. Осећам неко пуцкетање у овом граду. Оно узбуђење пред полазак. „Berlin on Acid“ – тако овај осећај описује међународно познати DJ Тијана Т“, пише у тексту.

На уметничком бијеналу под насловом „Чудо какофоније“ могла су се видети дела Олафура Елиасона, Јоко Оно, Синди Шерман, Јана Ченга и других интернационалних супер звезда. Управо се завршио и светски познат Београдски џез фестивал. Толико о субјективном утиску једног туристе у Београду.

„Међутим, дешава се много више него што голим оком може да се види. Кафићи и живописна културна сцена су храњиво тло и антипод напорима српске владе, под вођством тек 43-годишње Ане Брнабић, да земљу уз помоћ дигитализације трансформише и модернизује. То се не дешава случајно. Овде раде екселенције у науци и привреди“, истиче Штефи Черни.

Она наводи Бранка Милутиновића, који је напустио свој посао у Мајкрософту да би у Београду основао Нордеус, mobile-gaming компанију, која је са својих 100 сарадника смештена у канцеларијама које подсећају на Силиконску долину.

„Он слови за српског Марка Закерберга и говори на сличан самоуверен начин о будућности свог предузећа и српске дигиталне привреде“, додаје се у тексту.

Поред тога, помиње се Институт за физику Београдског универзитета где се истражују безбедносне технологије на основу комплексних молекуларних структура крила лептира, као и Институт Bio Sense један од водећих научних института у Европи за дигиталну пољопривреду, смештен у Новом Саду – граду, који је „бастион за програмере и ИТ стручњаке“.

„На ове светионике премијерка Брнабић напаја свој политички програм. Они такође маме српске мигранте да се врате у Београд и Нови Сад, како би радили на изградњи земље и усмерили је ка дигиталној будућности. Преусмеравање образовања заузима у овом концепту исто тако централну улогу као дигитализација државе“, истиче се у тексту и додаје:

„То је пут од којег и ми у Немачкој можемо што-шта да научимо“.

Чланак се завршава навођењем централних тачака тог плана – ИТ и програмирање су обавезни предмети у основним школама, ИТ опрема, дигитални уџбеници и интернет приступи треба до 2019. да буду доступни свим школама у земљи, понуда специјалних ИТ курсева у средњим школама је упетостручена, док се технички факултети на српским универзитетима се проширују како би могли да приме 20 одсто студената више него до сада.

Буџет од милион евра ће се у следећих неколико година користити специјално за изградњу инфраструктуре за дигитална предузећа, професионално усавршавање и преквалификације у техничком и ИТ сектору ће се посебно подржавати, како би се покрила растућа потреба за ИТ стручњацима, иницијативе у односу на е-ураву треба да повећају ефикасност и транспарентност рада државних институција, као и да допринесу борби против корупције, а пореске погодности учиниће улагања у науку и дигитални ИТ-сектор атрактивнијим, указује Штефи Черни.

 

Извор Данас, 19. новембар 2018.