Koliko je realan ratni rasplet ukrajinske krize?

Ruski stručnjaci analiziraju izjavu bivšeg načelnika ukrajinske SBU i izglede za eventualni “vrući” sukob Moskve i Kijeva

,,U slučaju ratnog sukoba sa Rusijom, naša država neće izdržati”. Ovo je izjavio bivši načelnik SBU Igor Smeško na Tv-kanalu „112-Ukrajina“.

„Mi ne možemo da pokažemo uspeh ni u ekonomiji, niti u razvoju naših oružanih snaga. Istina je da mi trenutno možemo pasivno da održavamo front protiv oružanih grupa koje se nalaze na teritoriji Donjecka i Luganska. Međutim, mi vrlo dobro znamo da ako otpočne krupna vazdušno-kopnena operacija, koju bi izvodila Ruska Federacija, to naša armija jednostavno ne bi mogla da izdrži“– rekao je on.

Bivši načelnik SBU je takođe istakao da su rashodi vojnog budžeta potpuno neefikasni. Argument za ovu tvrdnju Smeško nalazi u potpunoj netransparetnosti izdataka za resor odbrane. Prema njegovim rečima, u ukrajinskom nacrtu budžeta za 2019. godinu za resor odbrane je namenjeno izdvajanje 5,2 odsto BDP-a. Međutim, na šta će se ova suma konkretno potrošiti ostaje nepoznanica. On je uporedio istu situaciju sa SAD, gde se svake godine na odbranu potroši 1,5-2 odsto BDP-a i gde je na sajtu američkog Kongresa poimenično navedeno za šta je sve novac poreznih obveznika utrošen, i to „do poslednjeg centa“.

Nedavno je ukrajinski ministar odbrane Stepan Poltorak na sednici vlade rekao da su „finansijski resursi koji su projektovani za odbranu u 2019. godini nedovoljni“ i da ih treba povećati.

Napominjemo, predsednik Petro Porošenko se do sada nebrojeno puta hvalio uspesima u podizanju borbenih sposobnosti ukrajinske armije, nazivajući je čak najjačom vojnom silom u Evropi. Prošlog meseca, on je „plašio“ Rusiju obnovljenom snagom ukrajinske avijacije kada je prisustvovao zajedničkoj vazduhoplovnoj vojnoj vežbi sa NATO koja je nosila naziv „Čisto nebo-2018“. Po njegovim rečima, cena koju bi Rusija platila ukoliko bi sa svojim vazdušnim snagama pokušala da napadne Ukrajinu, bila bi veoma visoka, ali bez preciziranja sa kakvim i kojim sredstvima bi se tako nešto i ostvarilo. Pored ovih izjava, on je više puta ponovio da se uzda i u snagu ukrajinske flote, dok istovremeno veliki broj domaćih vojnih eksperata duboko sumnja u njene operativne mogućnosti.

Ovo nije prvi put da visoki ukrajinski političari u hvaljenju sopstvenih oružanih snaga odu toliko daleko. Po njima, ukrajinska armija ne samo da bi odbranila svoju teritoriju od napada vojne supersile kakva je Rusija, nego bi je u tom sukobu i potpuno razbila, proteravši njenu vojsku sve do Moskve. Međutim, za razliku od domaće ostrašćene političke scene, „zapadni partneri“ na celu ovu situaciju gledaju daleko trezvenije. Tako je savetnik ukrajinskog predsednika i bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pre nekoliko meseci izjavio, da bi u slučaju potencijalnog vojnog konflikta sa Rusijom, ukrajinska armija kapitulirala za svega nekoliko dana. On je uveren u ovakav ishod, bez obzira na sve napore koje Kijev ulaže, budući da je „za poslednje 2-3 godine značajno povećao borbeni potencijal svoje armije“.

Igor Smeško, bivši šef SBU

„Smeško najverovantije nije vojni ekspert i u pitanja nacionalne odbrane se razume kao obični učitelj ili lekar“ – komentariše profesor Moskovskog Državnog Univerzieta, doktor političkih nauka i član Naučnog veća Saveta bezbednosti Ruske Federacije Andrej Manojlo.

„On sve te informacije može pročitati na internetu, i sebe predstaviti kao eksperta iz te oblasti. To je i razumljivo, ako ste bez funkcije. Dakle, njemu je potreban novi angažman, prostor za novo radno mesto. On ne može da radi u gradskoj čistoći, niti u školi za koju nema ni mozga ni kvalifikacija. Čak ni na internet sceni za njega više nema mesta, jer su je popunili razni blogeri koji se bave bezbednosnim temama. Međutim, usled hronične nekompetentnosti koja je opšta pojava u ukrajinskim organima vlasti, i ražalovani direktori SBU se sa svojim komentarima mogu nametnuti kao vodeći autoriteti u toj bezukusnoj kaši“.

Koliko bi po vama vremenski trajao rusko-ukrajinski rat? Da li bi ruska armija u Ukrajini bila dočekana sa hlebom i soli, ili ne?
— 
Ruskoj armiji je potrebno pet dana da dođe do Kijeva, i još tri da zauzme Lavov i izbije na granicu sa Poljskom. O tome je bivši savetnik SVU nešto i rekao. Što se pak tiče drugog vašeg pitanja, ono je mnogo kompleksnije. Naime, u poslednje četiri godine ukrajinska propaganda, potpomognuta sa američkim medijskim ekspertima, uspela je da značajan deo ukrajinske populacije okrene protiv Rusije, i da im je nametnu kao smrtnog neprijatelja. U takvim okolnostima, na području koje bi bilo oslobođeno od strane ruske armije, ponovo bi se suočili sa masovnim pokretom otpora banderovskog tipa, sa diverzantskim oblicima dejstva koji bi po svojim razmerama bili znatno obimniji nego u godinama posle Velikog rata. Za likvidaciju ovih snaga i postratnu stabilizaciju kompletnog područja zasigurno bi bilo potrebno određeno vreme.

Da li u Kijevu zaista veruju da im predstoji neizbežan rat sa Rusijom, ili je to element propagande?
 „To je element propagande. Oni se Rusije panično boje, ali se lažno nadaju da im to može proći, kao što se nadaju da će im u tom sukobu pomoć stići iz inostranstva.

Da li je Rusiji neophodno da ratuje sa Ukrajinom? Da li može doći do takve situacije?
— 
Rusiji nije potreban rat ni sa jednom državom na svetu, a kamoli sa bratskim narodom. Dakle, rata neće biti. Ali da može doći do specijalne vojne operacije u NKVD stilu, u cilju čišćenja teritorije od bandi neonacista, to ne bih isključio. To može da se desi i ranije nego što ovi u Kijevu očekuju.

„Smeško je bio kadrovski oficir još u vreme Sovjetske armije“– napominje kolumnista novinske agencije „Rusija danas“ Vladimir Kornilov. Njegova tvrdnja da bi ukrajinska armija bila uništena od strane naše armije u slučaju oružane provokacije Kijeva je isuviše očigledna i za manje kvalifikovane ljude. Dakle, to nije nešto što ga može svrstati u red dobro obaveštenih vojnih eksperata.

U Kijevu stalno govore o mogućnosti hipotetičkog rata sa Rusijom. Da li i vi verujete u takav razvoj događaja?
— 
Mnogi ljudi u to veruju. Otkriću vam malu tajnu: mnogi potajno priželjkuju da dođe do rata. Ali samo lud čovek može da poveruje da bi u tom ratu Ukrajina izašla kao pobednik. Siguran sam da i sam Porošenko ne veruje u svoje reči kada izjavljuje da je „ukrajinska armija najbolja u Evropi“.

Petro Porošenko u vojnoj uniformi

Šta označava tvrdnja da „mi možemo pasivno da održavamo front protiv oružanih grupa koje se nalaze na teritoriji Donjecka i Luganska“? Da li to znači da je ukrajinska armija nesposobna za širu operaciju?
— Smeško savršeno razume da u slušaju ofanzivne operacije većih razmera u Donbasu Rusija ne može ostati po strani i mirno to gledati. Dakle, ako se razume širi kontekst, ukrajinska armija je u ovom momentu prisiljena na pasivno održavanje fronta ka Donjecku i Lugansku, gde s vremena na vreme izvodi prostorno ograničene „banditske“ akcije, granatira civilna naselja i sl.

Smeško vidi problem i u neefikasnosti države kada su u pitanju izdaci za vojsku, koje naziva „netransparetnim“. Da li „transparetniji“ izveštaji mogu da učine ukrajinsku armiju snažnijom?
„Transparentiji“ prikaz rashoda za potrebe vojske će samo pokazati sve razmere krađe koje su u resoru bezbednosti ogromne. Što se tiče borbenog duha ukrajinske vojske, tu nikakvi dodatni rashodi ne mogu puno pomoći. Debaljcevo je možda i najbolji primer za ovu moju tvrdnju.

Ko je još zainteresovan da Ukrajina ima što snažniju armiju? Samo Kijev, ili je tu i Brisel? Vašington? Ko?
— 
Amerikancima je važno da ovakva situacija potraje što duže. Ovaj sukob iz njihove perspektive ne sme da se pretvori u „zamrznuti konflikt“, dok se istvoremeno njihovim vazalima iz Kijeva sugeriše da ne gaje lažne iluzije o konačnom ishodu bitke, koji bi zasigurno po njih bio katastrofalan, kao što sam naglasio u prethodnim odgovorima.

„Smeško je tamo (misli se na Ukrajinu) i dalje vojno-politički ekspert sa izvesnim autoritetom“, ističe ruski politikolog Ivan Lizan.

Mi smo navikli da iz Kijeva stalno čujemo pretnje da oni samo što nisu krenuli na Moskvu, a šta je sad ovo? Glas razuma? Kome se on obraća? Da li je ovo pokušaj hlađenja usijanih glava?
— Nije. To je naprosto njegovo viđenje situacije. A što se tiče političkog vođstva koje vlada tom državom, na njega ove izjave neće bitno uticati. Oni su taoci svoje retorike i svojih birača. Ako u Pakistanu tamošnji politički lideri moraju da se oslone na birače koji dolaze iz populacije koju čine verski fanatici, koji isključivo poštuju zakon „krvne osvete“ i gde do smrti kamenuju hrišćane, tako se i u Ukrajini mora uvažiti glas nacionalista kojih nije malo, jer su to naprosto njihovi birači.

Koliko je u realnosti moguć otvoren rat između Rusije i Ukrajine? Danas je sve mnogo složenije nego pre četiri godine?
— 
Ne želim da se bavim takvom vrstom prognoze, ali smatram da se u 2018. godini nijedna strana neće usuditi na tako radikalan potez. I jednima i drugima odgovara tekuće stanje i bilo kakva unilateralana eskalacija nije na horizontu: Kijev će i dalje retorički svu krivicu za svoje neuspehe da svaljuje na Moskvu, dok sa druge strane Moskvi ovo ide u prilog da na unutrašnjem planu ostvari još veću koheziju naroda, kako mu se ne bi desilo ništa slično onome što se 2014. godine desilo „zapadnoj braći“. I svi su zadovoljni, i svima je dobro. Osim običnih građana, naravno.

Ukrajinski trg “Majdan” nakon višemesečnih protesta

Dakle, „ukrajinsko pitanje“ se neće rešavati instrumentom sile? Da li vidite neke druge opcije?
— Trenutno stanje je jedini način da se ono dalje rešava. Primena sile sa jedne ili druge strane je isključena kao opcija. Istina, u 2014. godini ukrajinsko pitanje je moglo biti rešeno silom, za koju bi naša država dobila isti paket sankcija kao što je to u bilo u slučaju vraćanja kontrole nad poluostrvom Krim. Ali to tada nije učinjeno. Danas bi tako nešto prošlo daleko teže, uz realan rizik od izbijanja daleko šireg evropskog rata.

 

Autor Dmitrij Rodionov

 

Prevod Đukić Slobodan

 

Izvor Svobodnaя Pressa

Pratite nas na YouTube-u