Бојан Драгићевић: Отворено писмо Ивану Крстићу

Вашу јавну подршку чланству Косова у Интерполу сматрам морално инвалидном, политички аутодеструктивном, државно штетном…

Поштовани господине Иване Крстићу,

Згрожен сам и запањен скандалозним, непримереним и опасним ставовима које сте као члан Главног одбора Демократске странке јавно изнели поводом одбијања чланства квазидржаве Косово у Интерполу. Подсетићу Вас да је крајње неодговорно, непромишљено, дрско и непотребно да, у тренутку када српски народ и Република Србија покушавају да свим силама бране свој територијални интегритет и суверенитет, излазите пред грађане Републике Србије са неодмереним и дефетистичким изјавама, које се притом директно косе са Уставом Републике Србије и које више приличе албанском лобисти у Београду него некоме ко заступа интересе грађана Републике Србије. Вашу јавно исказану подршку чланству Косова у Интерполу сматрам морално инвалидном, политички аутодеструктивном, државно штетном и национално тровачком, а Ваше понашање оцењујем као недопустиво и срамно, неприлично и недостојно једног политичара који представља или бар тврди да представља интересе грађана Републике Србије, макар и на једном симболичном нивоу када се има у виду какву је минискулну подршку добио на последњим изборима. Питање приступања квазидржаве Косово међународним организацијама не поставља се као смислено, будући да Устав Републике Србије дефинише квазидржаву Косово као саставни део Републике Србије, Аутономну покрајину Косово и Метохију. Косово и Метохија стога већ јесу члан Интерпола као српска покрајина, а потпуно је апсурдно да покрајина сама по себи буде члан међународног тела. Ви, господине Крстићу, стога не само да сте у свађи са већинском вољом грађана Србије и српског народа, већ очигледно имате извесно непријатељство према Уставу Републике Србије, а тиме и самој њеној државности. Ви желите да дате атрибут државе отетој територији Републике Србије под маском неког душебрижништва. Излишно је рећи да је такво понашање изразито срамотно и лишено било каквог дигнитета, као и да они који га себи дозвољавају немају шта да траже на политичкој сцени Србије.

Ваш главни аргумент, да ће неуласком Косова у Интерпол бити спречена борба против криминала на територији јужне покрајине Републике Србије, најблаже речено је неозбиљан. Очекивати од бивших вођа терористичке ОВК Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, који су били умешани у отмице, убијање и касапљење цивила у Жутој кући породице Катучи ради вађења и продаје њихових органа, да спроводе систематичну борбу против организованог криминала је трагикомично и иронично. Такво се неосновано очекивање, у фундаменту порицитељски настројено према стварности, мора сматрати граничном линијом делиријума или колосасне дрскости. Подсетићу Вас да је и терористичка ОВК и данашња нелегална сепаратистичка косовска власт задржала јако добре везе са албанском мафијом, те да је Косово познато као уско грло за шверц белог робља, оружја, дроге и дувана ка Европи. Подсетићу Вас и да је познато да је новац добијен од ових нелегалних активности много пута коришћен у лобирању званичника квазидржаве Косово за политичке интересе, као и да су неки од вођа косовских паралелних институција уједно и изразито моћне фигуре албанске мафије. Треба напоменути и да је квазидржава Косово један од значајнијих извозника исламских терориста, па би њено примање у Интерпол представљало још израженију опасност по животе и безбедност како грађана Републике Србије, тако и грађана европских држава. Једнако тако, треба напоменути да је деловање Интерпола на Косову већ омогућено преко овлашћења која има УНМИК, али и да таква могућност није значајно допринела било каквој активности усмереној на истинску и озбиљну борбу против организованог криминала, већ се своди на ону декларативну и на њену злоупотребу у циљу остварења привремених политичких интереса квазидржаве Косово и њених властодржаца недубиозне криминалне прошлости. Квазидржава Косово нема ни интереса, ни потребе да се бори против организованог криминала. Превашодно зато што је њен врх дубоко умешан у њега и што новац од организованог криминала бива коришћен у финансирању дипломатских активности нелегалних приштинских институција, али и зато што се тај криминал може користити као средство притиска и застрашивања српске популације. Како је подршка западних сила омогућила Косову да не спроводи ни обавезе преузете међународним споразумима, попут оног у Бриселу, јасно је да ће таква заштита бити довољна да га заклони и од Интерпола. Ефекат свега тога, господине Крстићу, не би била никаква борба државе Косово против организованог криминала, како Ви бесрамно покушавате то да представите са запањујућом дозом лажне навиности у циљу ширења своје агенде, него потернице за припаднике српске војске и полиције, које би власти квазидржаве Косово неосновано и упорно прогониле само зато што су бранили своју државу. Имајући речено у виду, плашим се да се Ваш патетични аргумент распада као кула од карата и у етичкој и у фактичкој равни.

Што се тиче Ваших опаски да они који се радују одбијању чланства Косова у Интерполу нису крочили на Косово, мораћу да Вас демантујем. Пре месец дана сам био у посети Косову и том приликом сам као део скупа од шездесет младих људи однео хуманитарну помоћ нашим сународницима, који живе као врло угрожени и под стравичним притиском албанских привремених органа власти. У кући у Великој Хочи, у којој сам спавао, од својих домаћина сам чуо довољно о реакцији косовске квазиполиције на крађе стоке, које су Албанци вршили по српским кућама. А то није ништа, када се узму у обзир нерешени случајеви убистава Срба, каменовања повратника и паљења српских кућа. Таквим незаинтересованим квазиорганима квазидржаве Ви желите да дате место у Интерполу! Од тога би користи имала једино албанска мафија, будући да би могла из прве руке да буде превентивно обавештана о полицијским активностима против ње, баш као што је неко својевремено продао листу заштићених сведока против Рамуша Харадинаја, који су редом побијени да Хараднија не би могао да буде осуђене. Ту треба напоменути и да је носиоцима јавних функција квазидржаве Косово пре место на потерници Интерпола, него у њему. Да не заборавим, када сте већ поменули, био сам и у Призрену и у Пећи, и у Приложју и у Хочи, и у Ђаковици и у Ораховцу, и на Газиместану и у Преказима. И у Грачаници, Дечанима, Манастиру Светих Козме и Дамјана, Богородици Љевишкој, Бањској и Светим Архангелима, али и многим другим црквама и манастирима. Уместо да нам држите слово на Твитеру, господине Крстићу, можда би било боље да увидите да на Твитеру заправо седите само Ви и Вама слични, да бесконачно јадикујете и бесните рушећи свој мизерни политички рејтинг, па бисте можда увдели да, уместо што празнословите и глумите моралне величине, далеко часније и паметније мора бити да устанете из своје цењене страначке фотеље и однесте неку помоћ нашем народу доле. Онда можда заслужите нечије поштовање, а можда Вас стање на терену мало освести и призове здравоме политичкоме разуму.

Изнели сте још једно питање које заслужује разлагање и јавну осуду, господине Крстићу, а то је да ли ћемо ми и наша деца ићи да бранимо Косово на које нисмо крочили. На страну што је изнето неистина, желео бих да Вам одговорим: да, хоћемо! Наравно да ћу ићи да браним своју земљу ако то буде потребно, чак и пушком, као што су је бранили и моји стари много пута. Ваша импликација да не треба бранити оно где нисте ногом крочили и да треба распарчати малодушношћу, предајом и дефетизмом државу коју су наши стари стварали морем крви и милионима живота је отужна и недостојна. Хоћете тако поклањати и друге делове Србије сутра, као што поклањате Косово данас? Хоћете ли тако поклањати сутра и Ниш, Рашку, Краљево, Чачак и Љиг? Ја нисам био у Ћићевцу и Лозници никада, али моја два добра пријатеља су одатле. Нисам крочио у Голубац, али је ми је једна јако драга девојка одатле. У Нишу нисам био годинама, у Пироту сам био једном јако кратко. У Вашем Лесковцу сам био пар пута у животу. Ипак, то је моја земља, ја другу немам. Да бих очекивао да ће неко сутра бранити моје Краљево, и ја морам бити спреман да браним Голубац, Лозницу, Ћићевац, Ниш, Пирот или Лесковац. Зато немам ни најмање разумевања за Вашу либералност при поклањању онога што нисте стекли, већ баш онога што су нам оставили бољи од нас. Кажете да сте поносни на Ваше претке, господине Крстићу. Питам се да ли би они били поносни да виде са каквом слободом делите земљу за коју су наши стари гинули.

Ваша политика, господине Крстићу, није никакав просвећени, модерни и дипломатски паметни пут за Републику Србију, како желите да је представите да бисте задовољили своје ситнополитичке дневне циљеве за грабљење власти на грбачи националних и државних интереса. Она је најобичнији аутошовинизам и дефетизам замотан у рукавице приземног квазирационалног. То је суво политикантско шарлатанство. Бескрвна је, капитулантска, кукавичка и стратешки погрешна. Не води нигде и не доноси ништа, сем даљих пораза и понижења. Као таква, вредна је сваког одбацивања и противљења.

Господине Крстићу, Ви сте срамота за Демократску странку, срамота за Савез за Србију, срамота за српски парламентаризам и за српски народ. Жао ми је што је наш народ у времену кризе породио човека који тако бесрамно брани квислиншко сарађивање са окупатором, огорчен сам што у времену мрака и искушења за српску државу и народ Ви представљате опозицију, али ме теши мисао да ћете на следећим изборима запасти у још дубљи заборав од онога у коме сте сада. Ако Вам до сада није постало јасно да српски народ никада није и никада неће поштовати етику капитулације, онда Ви о томе народу не знате ништа и не заслужујете да га представљате. Ако Вам није јасно да је српски народ државотворан, а не распикућки, онда Ви у његовој историји не разумете ништа. Недостојни сте да говорите испред њега и у његово име.

Да имам поверења да ће Ваш лични интегритет надвладати алави партијски интерес, затражио бих Вам јавно да поднесте оставку у име српског народа, у име оних који се пате на Косову и оних који су гинули од руке шиптарских терориста. Овако, свестан колико би то било илузорно, мислим да би такав захтев био излишан. Да имате части и патриотизма за такав чин, овакве речи не би изашле из Ваших уста.

И нека се каже још и ово. Дванаесту и ослобођење Косова и Метохије су Срби чекали вековима. Вековима смо сањали, надали се и радили на томе да вратимо Космет. И на крају смо га вратили, на крају се српска застава вијорила у Призрену, у који ју је унела српска војска. Вијориће се опет, иако ја можда нећу доживети да је видим. Моја деца хоће!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

 

Извор Фејсбук, 21. новембар 2018.