Кецмановић: Постизборна БиХ или исте мете, већа одстојања

Ако је затезање босанског чвора у свечаним беседама остало пригодно закамуфлирано, непуне две недеље по инаугурацији Изетбеговић је прешао на ратну реторику

Разоружали обезбјеђење шефа властите државе! Покрали инвентар из кабинета у Палати! А није државни удар?

БиХ и јесте немогућа по томе што је у њој све могуће…

Краћа слова која су новоизабрани чланови Предсједништва БиХ одражли приликом полагања заклетве у Сарајеву изазвала су у неким београдским медијима оптимизам да би Додик, Џаферовић и Комшић могли доћи до неког компромиса. Чланови тројног врха заиста су извјегавали да покваре инаугуралну свечаност. Међутим, сваки од њих је узгред наговијестио да ће у БиХ и у наредном мандату остати по старом.

Комшић је у своју предсједничку мисију укључио „пријем БиХ у ЕУ и НАТО“. – Прст у око Србима!

Српска, или пола БиХ се од НАТО-а двоструко оградила: слиједиће војно неутралну матицу, референдумом ће одбити да се придружи онима који су је бомбардовали.

Прст у празно Хрватима! Домовницама и путовницама еуроатлантске Хрватске појединачно су већ стигли до Брисела.

Прст у пекмез Бошњацима који рјешење за све своје проблеме виде у ЕУ и НАТО, а не зна се шта је неизвјесније – опстанак ЕУ и НАТО или пријем БиХ.

Џаферовић је поменуо да ће „радити на интеграцији БиХ“, читај – централизацији и унитаризацији, илити бошњачкој хегемонији, на што се једнако рогуше и Срби и Хрвати. Осим Бошњацима, Шефикова полуреченица сјела је као мелем на рану још једино Комшићу. Само што он то зове „грађанска држава“ у којој може и даље да представља народ који га не бира.

Додик је промовисао економску сарадњу у којој он „никада Бошњаке и Хрвате неће ометати у развојним пројектима, али очекује да се и комшије на исти начин односе према РС“. Хрвате је обрадовало да се бар економски ослободе бошњачког изборног насиља, док Бошњаци функционишу по систему да „комшији цркне крава“. Против су Пељешачког моста, коче ходроелектране на Дрини, одбијају Вучићеве понуде саобраћајница, бесцаринске размјене …

Али, ако је затезање босанског чвора у свечаним бесједама остало пригодно закамуфлирано, непуне двије недјеље по инаугурацији Бакир Изетбеговић је прешао на ратну реторику.

Поводом јубилеја 7. муслиманске бригаде АБиХ, у којој су, nota bene, ратовали муџахедини, познати по фотографијама са свјеже одрубљеним главама српских заробљеника, a чему је Шефик Џаферовића као шеф војне полиције без приговора присуствовао, Изетбеговић је позвао Бошњаке на збијање редова пред „опасноћу из заграничног сусједства“.

„Видите те ракетне системе и авионе по Србији и Хрватској и ми у свему томе морамо држати баланс јер слабост привлачи (…) Шанса је у намјенској производњи … Завршавамо пушку, ускоро ћемо хаубице и дронове, вишецјевне бацаче … Када сам казао да ћемо јачати намјенску производњу за комерцијалне потребе и тржиште и `за не дај Боже`,одмах су се забринули у Београду. ‘Млади Изетбеговић се усудио пријетити да ће се бранити БиХ’ (…) Срби се уједињују преко Београда и цркве, ХНС (Хрватски народни сабор) се уједињује међусобно, а само Бошњаци причају о додатном разједињавању. Позивам их да направимо пробосански камп који ће све ове силе држати под контролом.“

Вели да ће намјенском индустријом бранити БиХ од Србије и Хрватске, а нити ће Хрвати у „ХБ“ бранити БиХ од Хрватске, нити Срби у РС од Србије. Бранити се може једино оно што се и контролише, а за Бакира је то пет кантона са бошњачком већином коју ни унутар БиХ ни из Хрватске ни из Србије нико и не оспорава. Да би бранио цијелу БиХ од сусједа мораће најприје да освоји 75 одсто територије које настањују Срби и Хрвати и покори преко пола популације БиХ како би ликвидирао „пету колону“.

Зато је из Бањалуке стигао одговор. При кабинету предсједнице РС Цвијановић формиран је Савјет за заштиту уставног поретка, а министар Лукач најавио формирање резервног састава полиције. Повод је инвазија миграната која уз ентитетске границе захтјева далеко бројнију полицијску структуру од постојеће професионалне, као и центар политичко-безбједносне координације у врху Републике. Разлог је, што би рекао Бакир, „за недај боже“.

Ево сада је ноћу украдена застава Српске испред Додиковог кабинета што свједочи колико у Сарајеву држе до представника РС у Предсједништву БиХ, па макар он текућих осам мјесеци био и на челу „заједничке државе“. А подсјећа на једну од сједница Предсједништва БиХ у јуну ратне ’92.

На питање зашто у командној структури АБиХ нема Срба и тек понеки Хрват, начелник штаба Сефер Халиловић је одговорио војнички кратко и исувише јасно: „Муслимански борци, који чине већину, не прихватају да им командује неко други!“ На потпитање: „Како то онда може да се зове АБиХ?“, генерал није имао одговор, а Алија је дао паузу која и данас траје.

Да је предсједавајућем Предсједништва БиХ неопходно обезбијеђење мимо оног „заједничког“, зорно указују и ноћна крађа заставе и непознати лопови и ликовање Комшића.

 

Извор sveosrpskoj.com, 02. децембар 2018.