Дојче веле: Протести у Франуској неконтролисани, блокирани аутопутеви

Макрон се вратио тамо где је и започео: 24 одсто бирача дало му је свој глас у првом кругу избора. Годину и по дана касније не може да рачуна на већу подршку

У нади да ће тиме смирити ситуацију, француска влада суспендовала је на шест месеци одлуку о увођењу акциза на гориво. Без обзира на то, јаз између грађана и елита у Паризу и даље је огроман.

Ив Русе још увек је под утиском драматичних догађаја у суботу. „Демонстранти су били спремни да убијају људе“, каже Русе, иначе представник департмана От-Лоар у француској централној влади.

„Жути прслуци“ су протеклог викенда практично запалили његов мирни градић Ле Пи-ан-Веле. Незадовољни демонстранти бацали су камење и молотовљеве коктеле. Велико је незадовољство због повећаног насиља у граду који се сматра срцем католичке Француске. У град који је од Париза удаљен више од 500 километара, политички шокови из главног града обично не допиру.

ШКОЛЕ КАО СЛЕДЕЋИ ЦИЉ?
Међутим, ових дана ситуација је сасвим другачија. Талас углавном неконтролисаних протеста брзо је захватио читаву земљу. Од Бреста до Стразбура и од Лила до Марсеља демонстранти су блокирали наплатне кућице на аутопутевима, улице и складишта горива, или су се у жутим прслуцима окупили на протестним маршевима. Демонстранти, потпомогнути „Жутим прслуцима“, су због незадовољства владином образовном политиком, у понедељак блокирали око стотину школа у земљи.

Француски премијер Едуар Филип и његови министри пред тешким су задатком: истовремено морају да покажи да су ригорозни, али и да су спремни за дијалог. У протекла два викенда, у Паризу и у другим градовима, одржане су неконтролисане демонстрације за које су многи рекли да личе на ратно стање. За Кристофа Кастанера, министра унутрашњих послова који је на тој дужности само месец и по дана, то је изузетно тежак посао. Уз помоћ ионако преоптерећених полицијских снага, он мора по сваку цену да спречи да и предстојећег, трећег викенда за редом, дође до хаоса на француским улицама.

Грађани, који иначе пружају велику подршку „Жутим прслуцима“, категорично су против екстремних левичара и десничара који користе протесте за насиље и нападе.

ГРАЂАНСКИ БЕС УСМЕРЕН ПРОТИВ ЕЛИТА
Емилијано Гросман, политоликог из Париза, сматра да би влада морала да се обрати демонстрантима. Успех „Жутих прслука“, према његовом мишљењу, има контрадикторне разлоге. Са једне стране постоје старе супротности између богате париске левице посвећене између осталог заштити животне средине и конзервативних грађана са сиромашније периферије који осећају да их влада занемарује. „Истовремено, у земљи је такође много људи који су веома љути зато што је Макрон, врло брзо након ступања на дужност, укинуо порез на имовину. То је, иначе, порез који само богати плаћају“, подсећа Гросман. „Французи сада сматрају да их не заступају ни левица, ни десница париских елита“.

У основи, Макрон се вратио тамо где је и започео: 24 одсто бирача дало му је свој глас у првом кругу избора. Годину и по дана касније Макрон не може да се ослони на већу подршку бирача.

На изазове пред којим се налази француски председник с великом напетошћу се гледа и у иностранству. „Ако у иностранству постоји утисак да председник нема под контролом ситуацију у својој земљи, онда он и на међународној позорници губи кредибилитет“, каже Хенрик Утерведе из Немачко-француског института у Лудвигсбургу.

ПРОМЕНЕ ЗБОГ ПРИТИСКА СА УЛИЦЕ
Оно што ситуацију на унутрашњополитичком плану чини још сложенијом, јесте то што нема политичких институција које би посредовале. Синдикати и некада доминантне странке у дубокој су кризи. Социјалисти и конзервативни републиканци се, након катастрофалних пораза на протеклим изборима, још увек нису опоравили.

Стање није ништа боље ни у странци председника Макрона. Партија „Напред“ је протеклог викенда изабрала Станисласа Геринија за новог председника. Тај 36-годишњи политичар се сматра блиским председнику Макрону, али је међу грађанима потпуно непознат. Утерведе каже да покрет „Жути прслуци“ нема сопствени профил. Гледано из те перспективе, излазак на улицу једини је начин да се промени политика наизглед свемоћног председника који жели да се држи свог реформског курса, али који такође мора и да направи неке уступке.

ПОБОЉШАЊЕ НИ НА ВИДИКУ
Захтеви који се чују са улице су неконтролисани и понекад контрадикторни. Све је почело као протест због повећања акциза на гориво. Оне су у међувремену суспендоване, али других захтева је све више: Макронова оставка, нови избори или, рецимо, повећање куповне моћи. „Један од захтева ће сигурно бити и повећане минималца, што макроекономски вероватно нема никаквог смисла“, каже политиколог Гросман. Међутим, ових дана је у Паризу веома тешко предвидети каква ће бити политичка динамика.

У градићу Ле Пи-ан-Веле у овим тренуцима чисте улице. У току нереда ухапшено је 12 особа, а повређено је 18 полицајаца. Страх да ће протести поново да избију је велики. Мир се неће тако брзо вратити у тај градић.

 

Извор Дојче веле, 04. децембар 2018.