Трампова пирова победа над Кином

САД и Кина су постигле споразум који ће Трампу омогућити да се представи као победник, а Кини да постане доминантна светска економија

Већ најмање месец дана је било потпуно јасно да ће председници Доналд Трамп и Си Ђинпинг на самиту у Буенос Ајресу постићи договор. Претње, пркошења и коментари високих званичника који су се појављивали у међувремену су највећим делом били унапред припремљени. Буенос Ајрес је мање био место преговора, а више ријалити програма.

Када се прашина спусти, Америка и Кина ће имати споразум који ће Трампу омогућити да се представља као победник, а Кини да постане доминантна светска економија. Две ствари које су се промениле довеле су Америку и Кину до преговора.

ДВЕ КЉУЧНЕ ПРОМЕНЕ
Прво, Трамп је схватио да се нашао у позицији „високог егзекутора“ из Гилбертовог и Саливановог „Микада“, односно „да не може одсећи главу другоме а да не одсече и своју“. Трговински рат са Кином је допринео промени америчког берзанског индекса S&P 500, који је изгубио 10 одсто вредности прошле среде. Такође је произвео толику несигурности поводом будућности ланца снабдевања да су капиталне инвестиције потонуле широм света, као што сам већ написао 30. новембра.

Да је Трамп испунио своју претњу о наметању тарифа на читав увоз из Кине, укључујући и на потрошачку електронику коју купују Американци, ударац на буџете приватних домаћинстава био би огроман. Трамп жели други мандат, а трговински рат је носио ризик од рецесије пре избора заказаних за 2020.

Друго, Кина је закључила да Трамп жели да изгледа као победник, па је одлучила да му да оно што жели. Високи саветници кинеске владе су ми ово објаснили прошлог октобра. Нови кинески консензус полази од тога да најмногољуднија земља света може себи да приушти стрпљење, да се концентрише на подизање продуктивности и прихода по глави становника, а да јој ваља да избегне хвалисање о својој растућој економској снази. Како сам већ писао из Пекинга:

„Сједињене Државе током 19. века нису покушавале да наметну своју вољу другим земљама, приметио је један саветник. Сједињене Државе су тек након Другог светског рата почеле да се понашају као велика сила. Кина ће, закључио је он, морати да има скромнију улогу у светским пословима до 2035. године, када ће бити много снажнија земља.“

Постоји читава котерија саветника унутар и око Трампове администрације која је изгледа веровала да ће трговински рат нанети толико штете кинеској економији да ће дестабилизовати владавину Сија Ђинпинга. Годинама је конвенционална америчка памет сматрала да ће се отварање Кине према светској економији неизбежно завршити демократском трансформацијом ове древне империје. Када се то није обистинило, исти саветници су тврдили да ће се кинески систем срушити под сопственим теретом јер је – у њиховим главама – амерички начин владавине једини исправан.

Америчка делегација на преговорима са Кином током самита Г-20 у Буенос Ајресу, 1. децембар 2018.

Међу вишим особљем председничког кабинета једино саветник за националну безбедност Џон Болтон озбиљно схвата овакве приче. Пре него што је ступио на функцију, Болтон се залагао за снажнију подршку Тајвану против континенталне Кине. Убедљива победа Куоминтанга – странке која се уздржава од прича о независности и залаже за тешње везе са сународницима са матице – на тајванским локалним изборима прошлог месеца је ову идеју избрисала са листе могућности.

Није јасно у којој је мери револт америчких савезника утицао на резон Вашингтона. Пекинг је прошле недеље демонстрирао озбиљност намере да отвори своју финансијску индустрију иностраним фирмама када је понудио лиценцу немачком осигуравајућем гиганту Алијанс. Светске фирме ће обузети нешто попут златне грознице јуриша на кинеско тржиште, а америчке компаније не желе да буду на крају тог реда.

ЧЕТИРИ ТАЧКЕ ПРЕГОВОРА
Оно о чему ће САД и Кина у ствари преговарати у наредних 90 дана обухвата следеће:

1. Више америчког извоза у Кину, нарочито течног природног гаса. Кина би могла да инвестира у постројења за обраду и транспорт течног гаса на америчкој западној обали како би увећала капацитете ове индустрије;

2. Споразум о интелектуалној својини који би диктирале Сједињене Државе. Кина ће се обрачунати са крађом технологија, макар тамо где се то тиче државних институција, и пустиће Епл и Квалком да се међусобно суде око крађе патената;

3. Додатно отварање кинеског тржишта за америчке производе и инвестиције;

4. Напуштање слогана стратегије „Made in China 2025“, иако ће исти подухват бити настављен уз мање помпе.

Ништа од овога неће на дуги рок донети много користи Америци. Трамп је тражио погрешне ствари, а Си се сложио да му их преда. Према ономе што индустријски експерти наводе, Кина сваке године троши педесет милијарди долара на производњу полупроводника, док у САД та цифра износи пет милијарди. Неки стручњаци чак наводе да ће се производња полупроводника у САД потпуно окончати за пет година.

Азијске компаније ће доминирати кључним новим технологијама, укључујући и 5G мобилну телефонију, која је круцијална за такозвани „интернет ствари“ (Internet of things). Амерички медији су данас известили како ће Епл сачекати до неког неодређеног датума у будућности како би представио телефоне који користе 5G технологију. Кинески телекомуникациони гигант Хуавеј – који тренутно продаје више телефона него Епл – покушава да се позиционира као лидер у овој области. Исто ради и јужнокорејски Самсунг.

Укратко, Америка не само да губи тло у производњи полупроводника и друге високотехнолошке електронике, него и у дизајнирању самог завршног производа.

Кинеска делегација на преговорима са САД током самита Г-20 у Буенос Ајресу, 1. децембар 2018.

Када је Америка била истински „велика“ 1980-их, улагање у истраживања и развој (која су највећим делом била део војног сектора и НАСА-е) су чинила 1,2 одсто њеног БДП-а, док данас чине 0,7 одсто. Највећи део буџета за истраживање и развој је преусмерен је на ствари као што су климатске промене или сложени борбени системи статуса кво, попут Ф-35. Како ствари тренутно стоје, ништа неће спречити Кину да постане доминантна светска економија до 2035, изузев евентуално неког погрешног потеза њеног руководства.

 

Превео Војислав Гавриловић

 

Извор Asia Times