Шта доноси смена у ЦДУ или време је за Мини-Меркел

Немачки медији су сложни у оцени да је у ЦДУ победио континуитет политике Ангеле Меркел. Али и у томе да странку чека буран период

На конгресу ЦДУ у Хамбургу изабрана је Анегрет Крамп-Каренбауер, жељени кандидат канцеларке Ангеле Меркел, за новог партијског шефа. Коментатори то виде као потврду континуитета досадашњег курса, којим је странка систематски од 2015. године напуштала центар и кретала се према демократској левици. Сходно томе, главно питање свих коментара је: Шта ће бити са конзервативцима у конзервативној странци, колико дуго ће остати помирени са поразом и хоће ли канцеларки бити допуштено да остане до краја мандата?

Само 35 гласова разлике дели нову шефицу немачког ЦДУ Анегрет Крамп-Каренбауер (517) од другопласираног Фридриха Мерца (482). Разочарано лице Волфганга Шојблeа по објављивању резултата гласања, водитеља конзервативне струје која је фаворизовала Мерца, све говори. „АКК је победила, али сад је очекује ход по жици, да задржи присталице, задобије поверење конзервативног крила и истовремено заустави раст АфД-а.“

Анегрет Крамп-Каренбауер је у медијима немачког говорног подручја, пре свега електронским, што су и други преузели, све чешће називана по иницијалима АКК. Разлог није само дуго име, јер има и дужих која не праве проблеме приликом изговора, већ у томе да је поредак ,,г“ и ,,р“ такав да и чак најсигурнијег репортера матерњег немачког језика наведе на муцање, ако не код имена „Ане-грет-Кра-мп-Кар-ен-бауер“, онда код прве компликованије речи која следи, на пример „оријентација“ или „континуитет“.

Врло забавно за слушање, као кад би српски репортер морао да изговори „на-врх-брда-врба-мрда с оријентацијом континуитета“. АКК ломи језик медијима и преузима подељену странку. Шта ће то значити за Немачку и Европу?

И ПОСЛЕ МЕРКЕЛОВЕ –  МЕРКЕЛОВА
Новинар Штерна Ханс-Улрих Јергес за аустријски ОРФ сат времена после објављивања резултата у Хамбургу: ,,Онај мушки клуб који сад отворено под вођством Волфганга Шојбла већ годинама ровари против Ангеле Меркел поражен је; то је изненађујући резултат. Од прошле ноћи су стизале информације из најужег круга странке и владе да Фридрих Мерц води, све јасно. Та већина се данас истопила због врло лошег говора који је Мерц одржао. Он је био потпуно окренут прошлости, говорио је као да је наставио тамо где је стао 2002. године, није се осврнуо на актуелности, све је страховито разочарао. Његов избор је очигледно био ‘канцелар или лова’ – Мерц је богати менаџер финансијске индустрије – и сада кад није успео у првом, вратиће се другом. Ништа ситније од канцелара за њега не долази у обзир. Тиме је јавно демонстрирао свој лош карактер, што се не опрашта.“

Говор Фридриха Мерца на страначком скупу ЦДУ у Хамбургу, 8. децембар 2018.

Јергес: „Потпуно сам сигуран да Меркелова неће остати канцеларка до идућих избора 2021. Даће оставку најкасније у време европских и немачких комуналних избора у мају идуће године. Тад ће се СПД, притиснут лошим резултатима, повући из коалиције. Биће то политички крај Ангеле Меркел и знак да долази тренутак за АКК. Ако зна шта је добро за њу, АКК ће ићи на дистанцу према Меркеловој.“

НОЈЕ ЦИРХЕР ЦАЈТУНГ: НЕРВОЗНИ ГОВОРНИК АКК
Ноје цирхер цајтунг: „ЦДУ има нову шефицу, вероватно само накратко. Свега 35 гласова предности у односу на Мерца, што је, трезвено посматрано, лош старт. Али јуче у Хамбургу нико није размишљао трезвено.“

„АКК је говорила гласно и нервозно, више пута се заклињала у храброст, што само значи да је нема довољно. И заиста, тест стварности тек долази. У мају су европски избори, заједно с њима комунални, на јесен долазе регионални у Бранденбургу, Саској и Тирингену. Ако ЦДУ настави да губи, готово је са сузама радосницама, загрљајима и патетиком. То што је половина делегата била спремна да гласа за једног саможивог либерала као што је Мерц само говори да у ЦДУ влада јака чежња за повратком у конзервативне воде. Неко ко ту чежњу може испунити је Јенс Шпан. Његово време долази пре него што је АКК мило.“

ЗИДОЈЧЕ ЦАЈТУНГ: МИР ИЗГЛЕДА ДРУГАЧИЈЕ
„Пролеће у ЦДУ брзо завршава“ пише минхенски Зидојче цајтунг, закључујући да је даља поларизација унутар партије програмирана.

Зидојче цајтунг: „Меркелова је успела – њена фавориткиња Анегрет Крамп-Каренбауер, кратко АКК, преузима чело странке. Позната као „мини-Меркел“, она неће правити потпуно исту политику као канцеларка, ту и тамо ће јој се вероватно супротставити, али у суштини неће ништа учинити да јој отежа владавину.“

„АКК ће накратко вратити мир у ЦДУ исцрпљен унутрашњим обрачунима. Да ће он потрајати, није вероватно. За тако нешто је изборни резултат претесан – скоро пола гласова отишло је Мерцу, који у готово у свему заступа другачији курс од АКК. Није мало оних који мисле да се гласачи побегли десном АфД-у могу вратити само ако се ЦДУ помери који корак у десно с леве странпутице на коју га је одвела Меркелова. Оно што такви желе је ригиднија миграциона политика, више националне политике, либералнији економски програм. Може ли АКК придобити то крило? Тешко.“

FAZ: ПОД ОЛОВНИМ ПОКЛОПЦЕМ
У више анализа се наглашава да се ЦДУ понаша као да је битка за јединство добијена и да се опуштеност вратила у странку, што је варљиви утисак. У првој изјави за медије (телевизијски канал НТВ) Александар Гауланд, један од два председника десног АфД-а, каже како је њима врло драго због новог персоналног решења у ЦДУ.

Гауланд: „АКК није била само жељени кандидат канцеларке Ангеле Меркел, већ и наш. АКК је гарант континуитета досадашње политике ЦДУ, која нам је донела доста политичке подршке и увела нас у Бундестаг. У будућности очекујемо пребеге из гласачког тела ЦДУ у још већем броју.“

Анегрет Крамп-Каренбауер и Ангела Меркел непосредно након објављивања резултата о гласању за новог председника ЦДУ, Хамбург, 8. децембар 2018.

FAZ: „Битка за руководство над странком је завршена, али будућност ЦДУ је и даље неизвесна. Сасвим је јасно, долазе оловна временима. Најтеже тек предстоји. Све оне тврдње, обећања, заклињања, како ће канцеларка остати на власти до истека регуларног мандата, зависе од једне ствари: Могу ли ЦДУ и АКК проћи кроз изборе тако да изгледа као да су их добили? Јер, на крају крајева, то је и био циљ ове вежбе цивилне заштите коју смо јуче гледали у Хамбургу, у смислу како превазићи дубоке поделе у странци, резултате касне фазе Меркелкине владавине.“

ШПИГЛ: „ДИНАСТИЈА МЕРКЕЛ“
У тексту под горњим насловом, Шпигл закључује да је „опасност даље поларизације врло реална“.

Шпигл: „Нова шефица странке је изабрана с Меркелкиним благословом. Као својевремено Шредер Колу, тако је АКК обећала Меркеловој да неће ништа радити другачије, само боље. У партији која се традиционално клони ризика и експеримената, имала је више успеха од конкурента Мерца. Уз то је испало да је Мерц, иначе сјајан говорник, имао лош дан, почео неспретно, говорио нервозно, и тек пред крај дошао на штих. За разлику од њега, АКК је одржала страствени, мајсторски компоновани говор и окренула расположење у сали.“

И даље Шпигл: „Меркелова ће сада сарађивати са особом коју дуго зна и која нема амбиције да је отера са канцеларског места. Дуо Меркел-Мерц би брзо пукао, иако су се обоје јавно заклињали да могу заједно. Не могу. Дуо Меркел-АКК обећава мир.“

Аустријски Пресе: „ЦДУ се одлучио за меко спуштање. Канцеларка Меркел је прогурала своју Мини-Меркел. Од нове шефице није реално очекивати било какву промену курса. За канцеларку су то умирујуће вести, за Немачку успављујуће. То није добро: Ангела Меркел би требало да заокружи свој одлазак и поднесе оставку на место канцелара. Немачка вапи за новим почетком барем колико и ЦДУ.“

УНИЈА ПЛОВИ ДАЉЕ, ДО НОВЕ ЛЕДЕНЕ САНТЕ
Шта је у свим овим коментарима више него упадљиво? Прво, да нова шефица владајућег ЦДУ нема име, већ иницијале. Друго, да се од ње не очекује да ће ујединити странку, напротив. У крајњој линији, Крамп-Каренбауерова ће канцеларки омогућити вођење исте политике као до сада, само са још мање личне одговорности, чиме се „револуција“ у ЦДУ одлаже, али не и спречава. Треће, упадљиво је како нико не размишља хоће ли то имати ефекта на Европу. Ако је АКК „Мини-Меркел“, онда наравно никаквих, али ако Немачка стоји на прагу брзе еманципације једне политичарке са споредног колосека – а историја је пуна таквих примера – онда је све могуће.

Четврто, не мисле сви исто. Шпигл сматра да је АКК одржала ,,страствени“ говор који је ,,понео делегате“; швајцарски Ноје цирхер цајтунг пише да је говорила „пиштаво“, да јој је глас „пливао у горњим регистрима“, те да је непрестано понављала реч храброст. Дакле, закључује Ноје цирхер цајтунг, нервозна је и несигурна, иако по годинама искусна. За ,,пиштавост“ има лека, курсеви за менаџере где се жене тренирају да спусте глас и избегну хормонске замке свог пола; али ако је проблем све оно друго, онда нема бољитка.

Пето, ако је неко приметио, у коментару минхенског Зидојче цајтунга спомиње се пораз ,,националне политике“ унутар ЦДУ, у смислу да су Мерцове присталице желеле више ,,националног“, али су поново надгласане, истина са све ужом маргином.

Опроштај Ангеле Меркел након 18 година на челу странке уз пароле „Хвала, шефице“, Хамбург, 8. децембар 2018.

Са изузетком АфД-а, национално остаје велика, пригушена, делегитимисана тема у Немачкој.  Најинтересантнији од свега је избор термина – „национално“. Национализми изгледа владају једино на Балкану, док су сви остали у Европи само национални.

 

Весна Кнежевић је дописница РТС-а из Беча

 

Извор РТС