Ménage à trois ili trojni pakt za četiri osobe

Sa divljih balkanskih prostora večeras u vašem gradu – tužni ilirski klovn Ho-Ho-Džaj! A posle njega nastupa par Majlo i Drkolinda!

Istorija ima tendenciju da se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.
Hegel i Marks

Ovaj tekst bi, po svim pisanim i nepisanim pravilima profesije, trebalo započeti sa rečenicom koju smo često gledali u bioskopskom mraku, a koja glasi – Svaka sličnost sa stvarnim događajima i osobama je slučajna… a nikako sa nemačkom filozofijom, koju mi je pre par dana ispred nosa skinuo gospodin ambasador. Uostalom, pažljivo čitajte i sami donesite zaključak, koja od dve rečenice bolje čuči na početku. Pisac na vaš konačan sud može da proba da utiče mekom silom, tek drugim citatom dugouhog junaka sa malih ekrana – ako lažem, neka me pregazi tramvaj!

Da li je bradati nemački filozof mogao da pretpostavi da će se farsični deo njegove opservacije najslikovitije reflektovati baš na Balkanu – ne možemo znati.

Ipak, ono što možemo svojim očima i ušima posvedočiti ovih dana pokazuje nam da filozofske – a ruku na srce ni ostale – knjige nisu rado čitano štivo elite mladih balkanskih nacija. Jer, da je bilo ko od nosilaca američkog posebnizma na Balkanu pročitao, pa makar i u ukrštenim rečima, ime Hegela ili Marksa, probao bi da se izmigolji iz nedoličnog položaja u kome je zatečen. Ovako, iza otaca nacija ostaće političko nasleđe i autobiografije, čije će tomove rado otkupiti Ošišani jež, ili Šarli ebdo za tržište EU. Sad, da li će se ponosni, sveže stvoreni narodi prelistavajući istorijske čitanke smejati Ho-ho Džajevim i Drkolindinim gegovima, Majlovim vratolomijama ili zajevskim skečevima – pokazaće vreme. Ako se pozovemo na još jedan rado pominjan citat ovih dana, da je istorija učetiljica života, možemo sa velikom verovatnoćom predvideti da će narodne suze biti od one druge vrste – gorke.

Za političare nemojte brinuti, ostaće bez država i nacija, ali ne i bez tezge. Najverovatnije će ova balkanska stand-up četvorka steći ne samo lokalnu, nego i svetsku slavu! I ne treba čaršija da se čudi njihovim budućim gostovanjima u, recimo, Nirnbergu ili Ševeningenu. Priznaćete da je šteta da takav talenat istrune u ovoj našoj balkanskoj nedođiji! Budući rasipanje talanata nije u duhu njihovog poslodavca, on će zasigurno pronaći tržišnu upotrebu za svoje pulene u industriji zabave, kad već od njih nema vajde u političkom biznisu.

DA JE PERA ODMAH OTIŠAO U POLICIJU…
Treba na početku pošteno priznati da nije lako ni Amerikancima! Sprovoditi politiku oportunizma, u kojoj se pravi pakt i sa crnim đavolom ako od toga ima neke koristi, nije lako implementirati na Balkanu. Ovde se svaki posao radi sa mukom, sve se oteže, ide teško i sporo. Evo na primer ovaj nesretni Trojni pakt. Sve je krenulo iz najbolje namere. Uostalom, kao i većina groznih stvari u istoriji. A mi možemo probati da odgovorimo na pitanje, kako je priča počela, i da li ,,svega ovoga ne bi bilo da je Pera odmah otišao u policiju?”

Svima je poznata izreka da zaludnoj glavi svakojake đavolštine padaju na pamet, pa je u tom smislu, i iz čistog altruizma, u Vašingtonskoj Kancelariji za Aboridžine i Zapadni Balkan doneta odluka da se svakako brilijantni, ali besposleni umovi lidera mladih nacija – zaposle, jer su u poslednje vreme iz dosade počeli da nanose ozbiljnu štetu imidžu zemlje slobodnih, što je, priznaćete, nedopustivo! Iz tog razloga je gore-pomenuta Aboridžinska kancelarija, poučena iskustvom dugogodišnjeg terenskog rada na ovim prostorima, naredila svojim pulenima pokretanje akcije pod kodnim nazivom ”Da komšiji crkne krava” (Let the neighbor’s cow die – LNCD). Pogodili su u centar mete, jer ko bi iz novostvorene elite takvom iskušenju odoleo? I dok su se političke vođe konspirativno bavile razradom projekta LNCD, na relaciji od Prištine do Brijuna, u Aboridžinskom ofisu su, sasvim opravdano, doneli zaključak da će na miru moći da isplaniraju predstojeće Božićne praznike.

I sve je išlo sjajno, lideri su se bavili poslom od koga niko (ponajmanje naručilac) nije očekivao ništa konkretno ni pametno, kad se desio debakl u Interpolu. A onda se na sceni pojavio još i čika Marfi sa svojom definicijom da ,,sve što može da krene naopako, krenuće naopako”.

Isfrustriran činjenicom da Interpol neće da u svoje redove primi tržišnog lidera u liferovanju nelegalnih opojnih supstanci, gospodin Ho-ho Džaj je, verovatno dobrano pod dejstvom nacionalnog brenda, rešio da nama zaglibljenima u jugo-istočnu žabokrečinu dokaže da je lokalna ljubav mnogo bitnija od tamo nekakve globalne organizacije, pa je na svetlost dana izneo komšijske planove za srpsku kravu i nama, konzumentima vesti, tek naznačio obrise plana LNCD. Najlošije je reagovao Zajev, i on sam najverovatnije pod uticajem koalicionog brenda, jer se drugačije ne može objasniti njegova odvojenost od stvarnosti, kada je izabrao taktiku ”nismo majke mi, Hodžaj laže” i time u stvari i skrenuo pažnju krupnijih riba na opskuran Trojni pakt. Ostali paktaši su se poneli manje-više svesno, jer im je u međuvremenu iz vašingtonske Kancelarije za Aboridžine stigao mejl: – gospodo, molim vas, ni reči više! (Mail subject: Shut the fuck up!)

SMOTAJ TO PONOVO SEM
U cilju kontrolisanja nanete štete i skretanja pažnje javnosti mlađanih nacija sa nesretne srpske krave, vašingtonska Kancelarija za Aboridžine i Zapadni Balkan je lansirala lažnu vest o brodu punom oružja, namenjenog valjda prvoj ilirskoj brigadi, koji plovi ka albanskoj luci Drač. Da se neko u Vašingtonu uplašio da će ga zbog skandala sa Trojnim paktom zaobići božićni bonus, vidi se po brzopletosti kojom je vest lansirana. Hajde da zajedno proanaliziramo serviranu informaciju:

1) Američka vojska šalje brod sa naoružanjem, namenjenim pobunjenicima u južnoj srpskoj pokrajini, preko Albanije (odakle će se valjda Rama postarati da do Kosova sve klizi kao podmazano margarinom), i pored toga što na jugu Srbije ima najveću vojnu bazu van SAD, sa sve aerodromom i pratećom infrastrukturom!?

2) Transportna avijacija SAD iovako ima prazan hod ka Kosovu, budući da iz njega snadbeva tržište netom legalizovane kanabis industrije u zemlji slobodnih, i šire.

3) U drugoj stavci nalazimo i opravdanje za kakvoću lažne vesti, jer je tvorac iste najverovatnije potcenio albanski nacionalni brend (čija se moć manifestuje u smanjenju percepcije realnosti) pa je u naletu euforije gledajući u imaginarni brod koji seče hladne talase Sinjeg mora ka Draču, dobacio svom kolegi:

– Smotaj to ponovo Sem.

Dakle, kada se malo pažljivije analizira vest o brodu koji plovi ka Dračkoj luci, jasno je da dotična vest nema ni glave ni repa, što je svakako loše za imperijalnu politiku aboridžinskog pravca, ali ujedno i odlična reklama za nacionalni brend koji je, priznaćete, nemoguće promovisati na sajmovima malog i srednjeg biznisa. Molim vas, zamislite samo na trenutak kako bi izgledala promocija problematičnog brenda? Nije vam to ajvar, pa da čovek proba po malo sa svakog štanda, i da se potom odluči od koje će domaćice da kupi teglu-dve. Ovde bi već posle druge probe sve otišlo dođavola, a da ne pominjemo problem što bi ispred ulaska na sajam morala da stoji oznaka 18+, što bi automatski isključilo porodične posete! I kako u takvim uslovima razvijati brend i praviti bazu budućih potrošača?

Ostavimo brend menadžerima da zarade svoju zasluženo ogromnu platu i vratimo se našim junacima iz vašingtonske kancelarije. Kada je osvanulo mamurno jutro, neuznemiravano vizijama o hrabrom brodu i Sinjem moru, avaj, šteta je već bila učinjena i nazad se više nije moglo. Ovih dana se program LNCD nalazi u nekakvoj ludoj hičkokovskoj vrtoglavici – u kojoj se dešava demonstrativno napuštanje sastanka Cefte u Prištini od strane pobunjenika i zabrana uvoza keksa za bebe. Već je i nezainteresovanima postalo sasvim jasno da je šef projekta izgubio kompas i smetnuo sa uma jednostavnu činjenicu da se zaglavljeni u živom blatu ne sme batrgati jer će na taj način samo još dublje da tone. Što bi rekli, ne kara majka sina što se kocka, nego što se vadi…

LEGALIZACIJA SIVE FAZE
Koliko je Jenkijima stalo do lokalnih buljubaša i brendova, istorija nam pokazuje na previše primera. I u tom pravcu valja vangovati šta će se u buduće događati na njihovim prostorima. Ali šta dođavola raditi sa nesretnim Bondstilom, koji je izgrađen bez bilo kakvih dozvola (što građevinskih, što upotrebnih), pa još na placu za koji se ispostavilo da je ukraden?

Ako neko razume težak položaj Amerikanaca u vezi sa bazom Bondstil na Kosovu, onda je to prosečan stanovnik prigradskih naselja Beograda. Jer baš se tu, u Kaluđerici ili Malom Mokrom Lugu, krije ključna geopolitička tačka demokratske krize, kao i odgovor na pitanje na šta se neštedimice arče sredstva iz imperijalnog budžeta. Izuzetni su, uvidevši da legalizacija ne može na silu  i da su brendirani saveznici nepraktični, u duhu protenstantizma rešili da problemu pristupe pragmatično i podnesu zahtev za legalizaciju vlasniku zemlje. I nije im zameriti, jer bi i normalnom dozlogrdilo da ga na svakom sastanku G-20 prozivaju da za jednu običnu bazu ne može da sredi papire, a ovamo hoće da rešava velike svetske probleme…

Kažu da je na trećem spratu Direkcije za legalizaciju sive faze u Baba Višnjinoj 17, u redu koji se baš otegao, viđen namrgođen predstavnik Imperije kako uredno, sa fasciklom ispod miške, čeka da preda papire za legalizaciju. Zašto namrgođen, sa pravom se pitate, jer su građani imperije poznati po tome da su večno iskeženi? Zato jer je ćata preko reda uveo Rusa da mu izda dozvolu za Niš.

SAN NIKANORA IVANOVIČA
Konferansje obasjan reflektorima, u napetoj tišini cirkuske šatre, znalačkim pokretom ruke hvata pažnju brojne publike i najavljuje zvezde programa:

– Dame i gospodo! Sa divljih balkanskih prostora, samo večeras u vašem gradu – tužni ilirski klovn Ho-Ho-Džaj! A posle njega na trapezu nastupa par Majlo i Drkolinda! U pauzi između tačaka, možete uživati grickajući semenke našeg sponzora kompanije Zajev.

– Dok se predstava polako zahuktava, pola šatre plače, a pola se smeje, i nema se šta dodati osim – zvezde su rođene! Po završenoj predstavi posetioci su iz šatre izlaze zadovoljni, brišući rukama suzne obraze, sa osećajem da su se za sitne novce sjajno zabavili!

– Ozbiljnost nemačke filozofske misli raduje pisca ovih redova, jer, da se razumemo, ne bi se Hegel i Marks zalud pozivali konkretno na farsu koju, pored grubosti i jeftinoće u izrazu, odlikuje i treća karakteristika – kratkoća. Tako da ima i za nas iz Srbije nešto pozitivno u ovom najnovijem balkanskom Ménage à trois! Treba se samo strpeti na izvesno vreme i sve će proći samo od sebe, nešto poput kliničke slike hemoroida.

 

Ilustracije Enriko Riposati, tema Majstor i Margarita

 

Izvor Novi Standard