Шта је МК-Ултра или прљав веш CIA-е

Документи МК-Ултра потврђују да су приче о теоријама завере биле лаж за дискредитовање најбистријих и маргинализовање најодважнијих

Често се, код нас и у свету, чује критика народа како има „кратко памћење“ и како је „инертан“. По тој логици, нико не заслужује бољи свет и сасвим је прикладно да он припада богатима и њиховим политичким слугама. У таквом свету, јавни дискурс је сведен на, банално речено, замазивање очију народу.

Свако ко прати средства информисања суочен је са проблемом да ли да верује својим очима или причи која се пласира у медијима. Ниво дрскости оних који пласирају наративе достигао је размере да се отворено игноришу теме а упорно слуђује јавност језичким конструктима, ирелевантним за стварност. Да ли је, на пример, нормално да светска јавност упорно наглаба о причи како је Русија, са уделом на интернету од мање од 1 одсто, утицала на бираче у САД и широм ЕУ. Да не буде како смо апологете свог система, Београђани који својим очима виде „дивљу“ (више није бесправна) градњу и неадекватну комуналну и саобраћајну инфраструктуру прихватају дискурс о значају улагања у реновирање централних градских тргова.

Такве конструкције би требало да иритирају грађане. Међутим, као и у случају незаконитих бомбардовања држава, нелегитимног привилеговања глобалних инвеститира, то се не догађа. До свести обичних људи као да не допире стварност. Поплава у јавном простору спин доктора, стручњака и новинара пропагандиста, као и научника апологета, чије оцене и процене имају значај само да створе утисак данас а већ сутра се испостављају као бесмислице, само појачавају утисак да смо подвргнути систематском предиспонирању за представу која нам се сервира кроз медије.

РАЗОБЛИЧАВАЊЕ CIA -е
Већ неколико деценија, свака критика глобалистичког поретка у сенци дочекивана је квалификацијама да се ради о теоријама завере. У међувремену, генерације су стасавале на дубоко поквареном и дехуманизованом вредносном моделу, у којем је лаж промовисана као истина, а симбoличка представа заменила стварност. Системско понижавање здравог разума и одважних интелектуалаца је, изгледа, близу разобличавања. Након скидања ознаке тајности са докумената из оперативне акције Централне обавештајне агенције Сједињених Држава (CIA ) „Птица ругалица“ (Mockingbird), у оквиру које су амерички шпијуни освојили медијски простор за пласирање пропаганде, дезинформација и полинформација, разобличен је још један поганлук овог легла зла.

Нема више трунке сумње да је CIA од 1950-их до 1970-их званично водила тајну оперативну акцију под легендираним називом „МК-Ултра“. Ово ангажовање је 1953. године званично одобрио директор Алан Далс. Претходно је, као и његови данашњи наследници, продао маглу о наводној совјетској претњи и потреби да се идеолошки супротстави Совјетима. Ради се, најједноставније речено, о настојању да се контролише ум, односно обликује понашање људи. Акција је организована у оквиру организационе јединице CIA за научноистраживачку делатност, у координирацији са јединицом за специјалне операције хемијских снага америчке армије.

Ова акција је обухватала многе илегалне активности. Кроз МК-Ултра су тестирани многи начини манипулисања људским менталним стањима, променама функција мозга, укључујући прикривеном применом хемикалија (посебно LSD-ја), хипнозе, лишавања чула, изолације, вербалног и сексуалног злостављања, као и различити облици мучења. Као заморчићи су коришћени грађани САД, који су не само плаћали порезе да издржавају свој обавештајно-безбедносни апарат, већ су живели у убеђењу да тај апарат ради у њиховом интересу. Операција МК-Ултра реализована је у 80 институција, укључујући 44 факултета и универзитета, као и болницама, затворима и фармацеутским компанијама и 185 приватних истраживача, које је CIA користила као фасаду. Данас смо сведоци да контрола ума није била само локални, већ глобални циљ америчке шпијунске булументе.

Меморијални зид у седишту CIA-е у Ленглију

Нехумана акција наводно органа управе привукала је пажњу јавности половином седамдесетих, кад су на њу указали анкетни одбор америчког Конгреса (Черчова комисија) и комисија Џералда Форда за истраживање активности CIA унутар САД. Напоре народних представника да се расветле мутне радње „шпијуна“ – непријатеља свог и свих других народа, спутала је одлука директора CIA Ричарда Хелмса, 1973. године, да се датотеке МК-Ултра униште. Тако је истрага остала ограничена на сведочења директних учесника под заклетвом и на релативно мали број докумената који су преживели Хелмсову наредбу.

Врховни суд САД је накнадно констатовао да се акција МК-Ултра бавила „истраживањем и развојем хемијских, биолошких и радиолошких материјала погодних за коришћење у тајним операцијама како би се контролисало људско понашање.“ Упркос томе, сви који су указивали на нетранспарентну интересну спрегу капитала, политике, медија, образовања и индустрије забаве у јавности су дискредитовани као теоретичари завере. Глобалисти су зајахали на оваквом поретку и систем спровели на глобалном нивоу. CIA , као родоначелник, постала је институција коју плаћају американци, али која служи интересу глобалиста. Мењали су неподобне и инсталирали податне владе широм света, уништавали су националне институције и безбедносне системе и, коначно, створили глобалну представу чији су сценарио диктирали усмеравањем емоција.

ЗЛО У НОВОМ ПАКОВАЊУ
На несрећу хохштаплера и мутивода под плаштом националних обавештајаца, сајт ‘The Black Vault’, који објављује документа владе САД, поднео је захтев по Закону о слободи информација да се објаве сви документи који се односе на МК-ултра и повезане пројекте „с краја деведесетих“. Упорни истраживачи су установили да недостаје преко 300 докумената, а да у десетини њих недостају поједине стране. После скоро три године покушаја да изврдају са обелодањивањем својих неподопштина, CIA је разобличена као лажовска и криминална творевина, али је коначно принуђена да објави информације према Закону о слободи информација. Захваљујући томе, од августа 2018. године, поуздано знамо да су злотвори користили примену хемијских и електромагнетсних метода да манипулишу осећањима и свешћу људи. У том контексту, систем информисања је циљао унапред програмирана осећања људи.

Сад, када све ово знамо, има ли места сумњи да се ове технике користе и данас од стране ентитета који утичу на јавно мњење у информационом добу? По логици ствари, кад се ради о манипулисању умом, данас су 1970-те дигнуте на нови ниво. Тако смо, након неколико генерација подвргнутих систематској контроли ума, дочекали доба када људи нису способни да критички мисле, а камоли да се баве сложеним проблемима. Сада, када знамо да то није случајно, требало би да зазвоне звона на узбуну. Без когнитивне способности, перспектива свих људи је да буду слуге оних који диктирају свест. На томе су биле ангажоване тајне службе, врло вероватно не само CIA .

Треба ли подсећати како смо добили, па и сами прихватили, епитет „лоших момака“, како нам је спочитавано да смо „традиционално склони диктатури“ и сличне фразе, које су само служиле да нас учине пријемчивим за глупости које су нам сервиране да нам се уништи привреда, образовање, да спонзоруше, пословна пратња, баханалије и слично постане свакодневна култура, оличена у сплавовима, пењању по столовима и сличним изразима нове неолибералне слободе?

Учесница ријалити шоу емисије Парови Александра Суботић гази по српској застави

Зло је данас добило паковање лепих речи и флоскула које испод површине прикривају клијентелизам, бурзерску економију, корупцију, отимачину јавне имовине и „драње коже“ обичних људи. Документи МК-Ултра потврђују да су приче о теоријама завере биле најгнуснија лаж која је требало да дискредитује најбистрије и маргинализује најодважније. Историја, изгледа, не функционише по директиви елитиста. Да ли ћемо то искористити не зависи више од доступности информација, већ од наше људскости. Ако неки народ на овом свету заслужује да се међу првима отезни из стања хипнозе, онда смо то ми Срби. У супротном, ако будемо чекали да отрежњење стигне до нас, озбиљан је ризик да ћемо га дочекати у стању кад више нећемо бити ни заједница, а камоли нација.

 

Др Мирослав Стевановић је ванредни професор на Правном факултету Универзитета Мегатренд и на Академији за националну безбедност у Београду. Екслузивно за Нови Стандард.

 

Извор Нови Стандард