Britanski naučnik sa Kembridža Kristofer Klark rekao je u intervjuu nemačkom listu Di Velt da se Evropska unija posle „realnog Bregzita“ može dalje smanjivati – da je mogu napustiti još neke zemlje.
A izneo je i drugu pretpostavku: ukoliko postane jasno da se unutar EU ne može postići veće jedinstvo – može uslediti „oslobađanje od nepotrebnog tereta“.
Reagujući na Klarkove procene i upozorenja, poznati nemački spoljnopolitički ekspert Aleksander Rar naglašava:
„Ako – posle Britanije – i Italija istupi iz EU – Unija će se urušiti. Dugo se na Zapadu govorilo da je Rusija `drugačija Evropa`, a sada je jasno da je Britanija `drugačija Evropa`. Sadašnji okvir `28 minus Britanija` funkcioniše sa problemima. Jug Unije sve više zaostaje za severom, a sever nije spreman da plaća za jug. Severna Evropa bi se sa zadovoljstvom odrekla problematičnih zemalja sa juga. To nije samo Grčka. Sada je ti i Italija, a sutra možda i Španija“.
Rar ponavlja: „Ako istupi Italija – Evropska unija će naprosto prestati da postoji, pogotovo što mnoge države članice nastoje da se oslobode ideološkog tereta koji im nameće Brisel. To su Poljska i Mađarska, ali i Češka i Slovačka sve manje podržavaju liberalni kanon vrednosti `starog Zapada`. Njima nije po duši postmodernističko društvo koje vide u Zapadnoj Evropi. Te zemlje, nakon što su se oslobodile komunizma, želele su da uđu u tradicionalističku Evropu a ne u ultraliberalnu koju ne mogu da shvate“.
Rar nastavlja: „Na `starom Zapadu` jačaju ideje da se odustane od istočne Evrope radi očuvanja vlastitog ideološkog jedinstva. Zato će stvari ići ka `EU sa dve brzine`. Taj koncept je donedavno na rečima podržavala i Angela Merkel, a podrazumeva da se svaka država – u zavisnosti od svojih prioriteta – priključuje ili ne priključuje određenim integracionim projektima Brisela. Međutim, upravo Berlin nije sklon davanju zelenog svetla tim dvema brzinama“.
Nemački ekspert ovako objašnjava zbog čega:
„Nemačka će izgubiti svoj sadašnji identitet ako se Evropa ne bude dalje integrisala. Naše elite su stavile veliki ulog na svoju integraciju u strukture EU. Pripadnici naše elite shvataju – ako ne bude integracije opet će se pojaviti neprijateljski odnosi sa susedima koji će Nemce optuživati za nacionalizam. U Berlinu strahuju od takvog razvoja događaja i boriće se za očuvanje statusa kvo i učvršćivanje jedinstva Evrope. Utoliko pre što ni Francuska ne želi Evropu nacionalnih država“.
Rar otkriva da plan za „Evropu sa dve brzine“ – kao `plan B` – već postoji i ukazuje:
„Ako jedne zemlje budu išle ka Sjedinjenim Državama Evrope, druge će izabrati odnose kakve sada sa Briselom imaju Švajcarska i Norveška. To jest: gledaće da imaju korist od odnosa sa jedinstvenom Evropom, ali će se politički držati po strani. Do pre dve godine se smatralo da će `jezgro Evrope` obuhvatiti većinu zemalja kontinenta, a će samo neke otići u stranu, ali mi se čini da će `jezgro` činiti mali broj država-članica EU“.
Izvor Fakti, 17. decembar 2018.
