Галуп: Косово* треће у свету по „одливу мозгова“

У региону најгори индекс „одлива мозгова“ бележи Косово* са 42 одсто, а следеће су БиХ и Албанија са резултатом од 32 одсто популације која би могла напустити земљу

Србију би у наредним годинама могло да напусти и до 25 одсто школоване и млађе популације, а чак и са могућим приливом миграната који у Србији желе да се настане, то ставља нашу земљу, као и цео регион Балкана, у сам врх листе држава којима прети опасност од масовног „одлива мозгова“. Овакве податке, односно „индексе одлива мозгова“ дало је обимно и исцрпно истраживање које је спровео аналитичко-истраживачки центар Галуп из Сједињених Америчких Држава, на основу интервјуа са скоро пола милиона одраслих из 152 земље широм света који су обављени између 2015. и 2017. године.

Галупово истраживање показало је да Србију у овом тренутку жели да напусти скоро половина популације између 15 и 29 година, тачније њих 46 одсто, како би започели живот у некој другој држави, без идеје о повратку. Осим тога, и 27 одсто школоване популације, односно високо-образованог кадра, изразило је спремност да трајно напусти Србију.

Подаци за становништво Косова су одвојени и знатно лошији – укупни губитак за популацију Косова мери се са чак 42 процента у шта је укључено 43 одсто школованих и 48 одсто младих који желе да се иселе у неке од развијенијих земаља. Овако лош резултат – са индексом „губитка“ популације од 42 одсто – убедљиво је најгори на Балкану, а и један од најгорих у свету.

Истраживање показује да је управо Балкан, осим појединачних земаља које су погођене ратом и сиромаштвом и нестабилним друштвено-политичким ситуацијама, територија са које се становништво масовно исељава, док саме државе не предузимају или недовољно добро спроводе мере којима би спречиле „одлив мозгова“ или омогућиле „прилив“ грађана других земаља.

Од земаља у окружењу најгори индекс „одлива мозгова“ бележи, као што је наведено, Косово са 42 одсто, а следеће су Босна и Херцеговина и Албанија са истим резултатом од 32 одсто популације која би могла напустити земљу, а прати их Македонија са 30 одсто. Србија је у нешто бољој категорији испод 30 одсто, ако их можемо тако поделити, али и даље недовољно да би се могло рећи да се тренд одлазака младих и школованих људи контролише, те да има напретка. По резултатима знатно заостајемо за суседном Хрватском, која има индекс одлива мозгова од само 6 одсто, што показује да ова држава или успева да задржи становништво, или успева да првуче нове досељенике, иако се доста њих одсели. Друга опција је много вероватнија с обзиром да су релативно скорим учлањењем Хрватске у Европску унију границе других држава за грађане Хрватске постале мања препрека.

И друге опсежне анализе Галупа процењују да би број миграната у свету могао да достигне 400 милиона током наредних неколико деценија. Обећане земље за већину испитаника из свих крајева света су редом Нови Зеланд, као најпопуларнији са чак 231 одсто шансе да добије младо и образовано становништво, затим га прати Исланд са 208 одсто и Уједињени Арапски Емирати са 204 одсто. Од континентално европских земаља прва је Швајцарска са 187 одсто, а следећа популарна светска дестинација је Аустралија са 179 одсто потенцијала за добитак становништва. На блиском истоку од „одлива“, односно „прилива мозгова“ могао би да профитира Кувајт са 169 одсто шансе, а међу централно-азијским земљама једина атрактивна дестинација за исељенике је Бутан са 162 одсто шанси да прошири популацију. У врху држава које ће сигурно доживети експанзију са преко 100 одсто индекса нето потенцијала за миграције је и Норвешка која има 109 процената шанси за прилив исељеника.

Иако је уврежено мишљење у домаћој јавности да највише светске популације жели да се пресели у САД или Немачку, према одговорима Галупових испитаника „добитак“ односно „прилив мозгова“ за ове земље је знатно мањи од очекиваног.

САД са 46 одсто шанси, Немачка која је прати са 45 одсто, затим и Француска и Аустрија са по 44 процената могуће добити, неке су, од држава чији су резултати у средини ових истраживања. Пре него што се закључи да су ове земље мање атрактивне и пожељне за мигранте треба имати на уму да овај индекс заправо рачуна разлику између становништва које би могло да се досели и оног које се исељава. Подаци свакако показују да ове државе имају мању могућност да приликом миграција „зараде“ од рецимо Новог Зеланда, али чињеница је да оваквом резултату доприноси и то што како је уобичајено у развијенијим земљама, имају и велики одлив становништва.

Осим ових држава, на „добитку“ од миграција, и то у знатно мањој мери, могле би да буду једино још Шведска, Велика Британија, Шпанија, Саудијска Арабија, Данска, Холандија, Белгија и Панама.Са друге стране, када је „одлив мозгова“ у питању, од исељавања са Балкана, ситуација је гора само у афричким државама и Сирији и Ираку, одакле ратне избеглице свакодневно, већ неколико година уназад, беже и хрле у друге делове света, углавном ка Европи.

Најгори индекс „одлива мозгова“ на свету од свих испитиваних земаља има Сијера Леоне 78 одсто, затим Сирија 44 одсто, а одмах за њом је Косово са 42 одсто, а у истраживање није укључено само неколико држава афричког континента.

ГАЛУПОВ ИНДЕКС
Представљајући резултате истраживања, Галуп је израчунао „индекс нето потенцијала миграција“ односно проценат могућег добитка или губитка за сваку земљу и њену популацију, посебно одвајајући оне који би желели да се иселе из земље од оних који би волели да се уселе у ту земљу. Тако добијамо оно што би се једноставније могло назвати „индексом одлива мозгова“ као и евенулатног прилива. Већи индекс са + предзнаком представља могућност да земља добије млад и едукован кадар, док негативне вредности означавају колико би процената становништва желело да напусти своју државу.

 

Аутор Александра Поповић

 

Извор demostat.rs, 21. децембар 2018.