Дојче веле о скандалу са Релоцијусом: Дирљиве лажи о Балкану

У међувемену се сазнало да Релоцијус није само измишљао своје приче, него је покренуо и лажну донаторску кампању

Случај новинара који је преварио најугледније медије немачког говорног подручја тема је тих истих медија. Тако сазнајемо да је Релоцијус лагао пишући и о сусрету ратних ветерана у Сарајеву, о крвној освети у Албанији…

Земљотрес који изазвало раскринкавање новинара Класа Релоцијуса још увек траје. Ко год је с њим имао посла, нашао се у ситуацији да проверва чланке старе по неколико година. Међу њима су и многи угледни швајцарски медији.

Тако Тагесанцајгер сада пише: „Очигледно да је на Релоцијуса пао и Базелски лист Тагесвохе. Репортажа из Сарајева објављена у априлу 2012. на две странице и под насловом Рат у глави садржи фиктивне делове. Релоцијус је наводно 2012. посетио састанак трауматизованих ратних ветерана који су се у Сарајеву нашли 20 година после рата.

Према Класу Релоцијусу, састанак је организовао Центар за ненасилну акцију. Ивана Франовић, мировна активисткиња те босанске невладине организације, изјавила је за РТС да не зна за такву конференцију. Такође не зна да је нека друга невладиних организација организовала овакав догађај са ветеранима из региона. У сваком случају, то је неистина, каже Франовић. Активисткиња за мир Велма Шарић из Центра за истраживање сукоба у Сарајеву такође је, одговарајући на на захтев новинара, изјавила да никада није чула за ту конференцију балканских ветерана.

У свом тексту Релоцијус цитира хрватског ветерана Душана Новаковића који је рекао да су војници на Косову играли фудбал са разбијеним лобањама. Али, не зна се одакле Новаковић то зна”, пише Тагеснацајгер и додаје:

„На Косову су се српски војници борили против албанских побуњеника; Хрвати нису учествовали у сукобу на Косову. Није јасно да ли ти протагонисти уопште постоје; Тагесвохе их не приказује на фотографији. Често плачем у сну, а да то не приметим, каже српски ветеран Жељко Вукелић. Некима недостаје рука, другима стопало или цела нога. Опрезно климну главом – овако Релоцијус описује наводне учеснике конференције.

Тагесвохе је од децембра престао да постоји. А 2012. када је ова репортажа објављена Урс Буес је био један од одговорних уредника и каже: Ако шест година касније сазнате да је новинар измислио репортажу, то је наравно непријатно. Чланак је највероватније купљен од агенције, с којом је Тагесвохе откупљивао прилоге из иностранства. Према колегама постоји поверење. Веровали смо Релоцијусу. Постоје одређени етички стандарди када се ради у новинарству”, преноси швајцарски Тагесанцајгер.

А Ноје цирхер цајтунг ам Зонтаг (Нове циришке новине – недељно издање) између осталог пише о репортажи коју је објавио пре неколико година, о једном затвору у Норвешкој у којој Релоцијус помиње непостојећег затвореника и потом наставља:

„Други пример потиче из чланка под насловом Око за око, крви за крв о крвној освети у Албанији, објављеном 9. децембра 2012. године: репортер прати наводног представника Националног одбора за помирење, албанске невладине организације. Овај човек, стар 43 године, описан као мрзовољан момак који носи вунене џемпере и гумене чизме, у тексту се зове Јенва Баши.

Резултат провере код Националног комитета за помирење гласи да тамо никада није радио Јенва Баши. То потврђује Ђин Марку, шеф те албанске невладине организације. До сада није било могуће потврдити постојање других протагониста у тој причи. Можда се то никада неће ни десити.

Релоцијус је у Шпиглу објаснио да нису фалсификовани сви његови текстови. Које приче су исправне а које нису, најбоље зна он сам. Али Релоцијус није доступан за NZZ am Zontag.

Клас Релоцијус је преварио цео један систем. И то не само од како је постао успешан. На сајту Хамбуршке школе новинарства, чији је студент био, између осталог спомиње да је радио за британски Гардијан. А овај лист је на захтев да провери ту информацију одговорио: Проверавамо све наше системе, али немамо назнака да је он икада писао или радио за Гардијан.

“Још једна неистина у делу Класа Релоцијуса”, констатује NZZ am Zontag.

Немачки Велт данас доноси текст под насловом „Зашто је Шпигел сада поништио први фалсификовани текст?” Реч је тексту о америчком градићу Фергус Фолс и његовим становницима. Од среде поподне од када је у јавност изнео цео случај Шпигел интензивно ради на расветљавању – и обећао је да ће упркос доказаним лажима – сви текстови овог новинара бити и даље доступни на овом порталу, како би читаоци могли да реагују. Овај текст је изузетак, јер су то тако тражил истановници овог градића у САД, пеноси Велт.

На овом месту треба додати и информацију да је амбасадор САД у Немачкој Ричарад Гренел поводом случаја Релоцијус критковао Шпигел односно изразио забринутост да „уредништво овог листа форсира антиамериканизам. На то је у отвореном писму Гренелу Шпигел одговорио извињавајући се „због измишљених текстова једног свог новинара”, али је одбацио оптужбу да у том медију постоји „институционална предрасуда према Сједињеним Државама.”

Али то ни изблиза није све.

У међувемену се сазнало да Релоцијус није само измишљао или китио своје приче. Како пише Шпигел, јавило се више људи који наводе на основану сумњу да је Релоцијус путем свог мејла код читаоца био покренуо донаторску кампању – и навео их да донирају на његов приватни рачун. Повод је била његова репортажа о сирочићима у Турској, којима је Релоцијус наводно желео да помогне. У међевремену се сумња у истинитост и тог текста – а Шпигел је најавио да ће против свог бившег новинара поднети кривичну пријаву.

 

Аутор Дијана Рошчић

 

Извор Дојче веле, 24. децембар 2018.