Како сломити човека или судбина генерала Флина

Судбина генерала Флина, чији је једини грех што није прихватао клинтонизам (неолиберални глобализам), личи на судбину Џулијана Асанжа

Наступа, изгледа, неко ново доба. САД најављују повлачења војске из Сирије, расте национална свест грађана чланица ЕУ, Вашингтон и Пекинг улазе у преговоре, Кина, Русија и Индија се на светској сцени етаблирају према потенцијалима мимо зидина финансијског поретка, украјински пучисти безидејно срљају… Као да је на измаку политика неолибералног глобализма.

Неолибералним глобалистичким (клинтонистичким) режимима широм света остао је, колико се види, само један одговор – сила. На улицама Париза, на пример, режим неолибералног глобалистичког фанатика извео је 89.000 припадника апарата силе под оружјем уместо да разговара са људима који су дигли глас против сурових „неолибералних“ реформи и евроцентристичке диктатуре. Не буне се само Французи, нити само они одбијају веће таксе да би њихови режими немилице трошили на „европеизацију“. Демонстранте туку и хапсе у Холандији, протестује се у Белгији…

Проблем клинтонизма генерално је игнорисање поделе власти. Извршне власти уместо посланика намећу законе и узурпирају лидерство науштрб институционалног одлучивања. Проблем је што је тај умишљени елитизам достигао лимит. Идеја о предодређеним вођама није нова. Она потиче од Платона, а индустријско доба је прихвата кроз Малтусов дискриминаторни однос према сиромашнима, затим кроз Хитлерову праксу, и коначно неолиберали модел, који свет дели на оне који завређују добробит и остале као „нижу врсту“. У те сврхе се користе обрасци естетике. Истребити јавност забавом је систем који елитисти одувек настоје да спроведу. Кад забава престане да делује, испољава се срџба елитиста.

ПРЕТПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ
Систем чине институције, а институције чине процедуре и кадрови. Кадрови су израз унутрашње суштине система. Данашњи неолиберални глобалистички систем се већ неколико деценија гради по обрасцу англоамеричког естаблишмента у сенци. Ради се, како се испоставља, о људима који немају границу у подлости, лагању, безосећајности и подмуклости. Ова створења дегенеришу институције у које се уздају цивилизована друштва и урушавају правни поредак као претпоследњу линију одбране људског достојанства, иза које остаје само сила.

Лажљивост и подлост ових створења разобличена је на америчком суду. Случај почиње активношћу, уобичајеном за саветника за националну безбедност било ког наступајућег шефа извршне власти Сједињених Држава. Генерал Мајк Флин је, у оквиру припрема долазећег председника, комуницирао са амбасадором друге нуклеарне силе, Русије. Ови разговори били су законити, планирани и прикладни. Национални контраобавештајци (Савезни истражни биро, ФБИ) су их рутински пресретали, анализирали и евидентирали у оквиру надзора који врше над страним дипломатама (посебно руским). Да је било ичега спорног по интересе безбедности, као орган управе су имали обавезу да о томе обавесте шефа извршне власт – долазећег председника, у чијем је тиму генерал био.

Мајкл Флин

ФБИ, међутим, није поступио по закону, нити по демократској и државној логици. Они су пресретнуте разговоре председниковог саветника искористили као повод за информативни разговор који су присталице поражене странке на изборима  предвођени политички именованим директором и његовим политички пристрасним сарадницима и специјалним истражитељем  злоупотребили да исконструишу причу против генерала Флина, у циљу фабриковања основа за подривање изабраног председника. Није више тајна да је мрежу спашавања клинтонизма још раније почела да плете Централна обавештајна агенција Сједињених држава (ЦИА) у сарадњи са партнерском британском службом, али они имају оправдање. Од њих се више и не очекује истина, него конструкције, тако да нико не проверава шта достављају, него се њихове бајке дирекно користе за политичке сврхе. Али од истражне агенције (ФБИ) се очекивало да се бар држи закона.

МЕКЕЈБОВА ЗАМКА
Две године је медијским наклапањима америчка и светска јавност убеђивана у постојање наводног руског утицаја на Трампову изборну победу. Корпоративни и глобалистички медији су преносили спекулације о званичним контактима председниковог саветника, иначе бившег врхунског војног обавештајца. У судском поступку се сазнало како шпијунске бирократе користе обмане, лажи и трикове не зарад истине, него да уништавају људе које не воле. Да ли су ти људи нешто згрешили остаје ирелевантно.

Под командом политички инсталираног директора ФБИ, Џејмса Комија, заменик директора ФБИ Ендру Мекејб послао је два агента у Белу кућу да обаве разговор са генералом Флином о пресретнутој комуникацији. Један је био антитрамповски екстремиста Питер Строк. ФБИ је имао снимљено шта је Флин говорио руском амбасадору, са којим се састао у оквиру обављања свог посла, односно по захтеву председника. Коми и Мекејб, дакле, нису имали потребу да додатно истражују његове потпуно легалне и легитимне разговоре са руским амбасадором. У крајњој линији, они би требало да раде у функцији политике изабране власти.

Није се, међутим, радило ни о спровођењу закона нити о националној безбедности. Оперативци узидани у обавештајно-безбедносни систем били су у мисији. Пресретнути разговори су им послужили да поставе замку хероју са чијим професионалним заслугама не могу да се мере. Мекејб је сам објаснио да генерал није сумњао у њихове намере: “… [генерал Флин]… је пристао да се састане са агентима насамо.” Агенти ФБИ (помоћник директора ФБИ Питер Стрзок и други агент) су у свом извештају навели да је генерал био “опуштен и шаљив”.

Питер Стрзок непосредно уочи сведочења пред Конгресом, Вашингтон, 13. јул 2018.

То што је био опуштен и што је желео да им помогне испоставило се као грешка. Агенти га нису упозорили да у ствари желе да истражују њега, односно нису га, како у таквим случајевима налаже закон, упозорили на одговорност за лажну изјаву, ни током ни након разговора. Они  су, како се види из извештаја једног од агената, следили инструкције свог руководства. Наиме, пре разговора са генералом Флином, Мекејб и други званичници ФБИ ,,одлучили су да агенти током интервјуа неће упозорити Флина да је лагање кривично дело јер су желели да се Флин опусти…” Такође су одлучили да ,,ако Флин каже да се не сећа нечега за шта су знали да је рекао, да употребе тачно речи које је Флин користио… како би покушали да га подсете. Ако Флинн и даље не би потврдио оно што је рекао… не би се суочили са њим нити разговарали о томе.“

ЦИЉ ОСТВАРЕН, МЕТА УНИШТЕНА 
Флин, додуше, није ни имао намеру да лаже (био би глуп да јесте, јер је сигурно знао да се разговори са руским амбасадором надзиру). Један од агената је изјавио да је генерал Флин био ,,без гарда „током интервјуа и да је ,,очигледно доживљавао агенте ФБИ као савезнике”, пише у извештају о информативном разговору од 22. августа 2017. године. Данас је познато да је заменик Мекејб напомену оперативних радника у којој су изразили утисак да је генерал био искрен непосредно исправио у ,,да нису стекли утисак да је лагао“. Осим тога, већ је сад очито да је извештај датиран седам месеци након разговора, што се може видети на странама 7-9 овог документа.

Резултат је познат. ФБИ је лансирао тезу да је генерал „лагао“ зато што му се није свака реч поклопила са оним што је снимљено. Још горе, покренут је поступак потпуно невезан за кампању у којем се генералу узима за зло што су његови сарадници лобирали за интерес Турске да се изручи Фетула Гулен, без обавештења Секретаријату правде. То што се ради о минорном делу и што нема везе са руским мешањем ни са Трамповом кампањом није било битно. Циљ је био сломити човека.

У центру неолибералног глобализма (САД) за онога кога нациља одметнути део обавештајно-безбедносног апарата казна је сам поступак. Као резултат хапшења и оптужбе, Флин је морао да прода своју кућу и имовину да плати трошкове одбране. Коми, Мекејб, Строк и Милеров тим су остварили свој циљ – патњу и финансијско уништење мете. Изложен трошковима, генерал је остао без имовине и био принуђен да прихвати сарадњу у поступку за лобирање. Јавности је, међутим, инсинуирано како он има нешто да сведочи против Трампа, чиме се посредно подстиче став да има индиција о руском мешању.

ШИРА ПОУКА
Судбина генерала Флина, савесног службеника и лојалног патриоте чији је једини грех што није прихватао клинтонизам (неолиберални глобализам), подсећа на судбину злосрећног Џулијана Асанжа, објективног новинара без мрље у новинарском послу чије је истинито информисање разобличило системску бешчашће и нељудскост глобалистичког система.

Ако заседу коју су некоме калибра Флина поставиле шпијунске бирократе посматрамо као преседан њихове покварености и бестијалности, поставља се питање какви се људи примају у те службе. И зашто би се било ко жртвовао за рад у таквој државној служби? Ако више није безбедно да државни службеници разговарају једни с другима без претходног ангажовања адвоката, како да верујемо да било ко од чиновника у таквом поретку извршава државне послове, а не политичке циљеве?

Меморијални зид у седишту CIA-е у Ленглију

Тужни, одвратни, ужасни и очигледни одговори на ове и сличне дилеме биће трајно наслеђе система у коме се хладнокрвно и бездушно уништавају људи од угледа и малтретирају обични појединци од стране оних који узурпирају моћ како би продубили нелегитимну политичку агенду. Болест је добила размере епидемије. Тако је, на пример, расколничка Украјинска православна црква доделила орден Св. Андреја Џеку Дивајну, бившем помоћнику директора ЦИА (а пре тога и принцу неолибералног глобализма Џону Мекејну) уз захвалницу на којој пише: „хвала вам на нашој независности“. Ако се ширење и толерантност према болести глобализма не заустави, свет и обичне људе чека озбиљно зло

 

Др Мирослав Стевановић је ванредни професор на Правном факултету Универзитета Мегатренд и на Академији за националну безбедност у Београду. Екслузивно за Нови Стандард.

 

Извор Нови Стандард