NATO ofanziva na zapadni Balkan

CEAS Jelene Milić navodi da oko 11 odsto ljudi u Srbiji podržava ulazak u NATO, protivi mu se 68, a 21 procenat je neodlučan

Evropska unija se jedno vreme neće baviti proširenjem, a mnogo je realnije očekivati širenje NATO-a, zaključeno je na nedavno održanom skupu u organizaciji Instituta za evropske studije i Fondacije „Hans Zajdel”, o kojem je naš list prošle nedelje izvestio. Ovu tvrdnju, na neki način, potkrepio je i šef Kancelarije NATO-a u Srbiji Ćezare Marineli, svojom izjavom da Srbija i NATO produbljuju saradnju i da naše partnerstvo postaje sve jače, u svim oblicima. S druge strane, iskusni diplomata Živadin Jovanović kaže za Politiku da se saradnja s NATO-om mora održati na postojećem nivou i da bi svaka druga ponuda bila „nepristojna i uvredljiva”. Iako je u petak evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han izjavio da je integracija zapadnog Balkana u EU jedini način da se region održi u miru, Jovanović naglašava da se moramo okanuti bilo kakvih iluzija u vezi s pristupanjem Uniji, jer „to vreme nije na vidiku”.

Za Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlantske studije, politika otvorenih vrata NATO-a za zemlje zapadnog Balkana nije novost, već potvrđena činjenica. Ipak, Milićeva objašnjava da nijedna zemlja ne može tek tako da bude „usisana” u NATO, niti u EU, već svi kandidati moraju da ispune niz preduslova. Za dublju saradnju Srbije i NATO-a, kako ističe, preduslov je formalizacija odnosa Beograda i Prištine. Najnovija istraživanja CEAS-a, dodaje naša sagovornica, pokazuju da 11 odsto ljudi u Srbiji podržava ulazak u NATO, 68 odsto ispitanika se tome protivi, a 21 odsto njih je neodlučno. Zanimljivo je da, kako kaže Milićeva, broj neodlučnih raste, a da je manji broj protivnika evroatlantskih integracija. Većina ispitanika, kao što je očekivano, protivi se ulasku u NATO zbog bombardovanja i odnosa prema KiM.

„U javnosti je nepoznato da Kosovo nije čak ni član Partnerstva za mir, a da je njihov ulazak u NATO jako, jako daleko. Bez obzira na to što su dobili podršku SAD za transformaciju bezbednosnih snaga, Priština nema podršku NATO-a. To je zvaničan stav svih 29 zemalja članica, a ovim potezom oni su ugrozili svoju evroatlantsku budućnost. NATO je politička, bezbednosna i odbrambena asocijacija u kojoj sve članice ravnopravno odlučuju”, kaže Jelena Milić. Licemerno je pričati, kako kaže, da će ulazak u NATO doneti stabilnost tržišta, strane investicije, da moramo da se okrenemo budućnosti i zaboravimo na prošlost.

Pitanje NATO-a, dodaje, ne može da se razdvoji od pitanja bombardovanja. „Ta naša prošlost je toliko značajna i velika da o njoj mora da se priča. Mora da se zna zašto su se neke stvari desile, koje su bile istorijske okolnosti, šta je dovelo do straha međunarodne zajednice, koja je priroda sukoba bila, šta je uzrok bombardovanja, koliko je ljudi poginulo pre, a koliko posle”, nabraja Milićeva. Dodaje da je neophodan realan popis žrtava poslednjih ratova, debata o razlozima bombardovanja, ali i novčana pomoć zemalja članica, pa i samog NATO-a.

„Napominjem da nije reč o ratnoj odšteti, već o pomoći. Imamo mnogo ekoloških problema, uključujući i posledice hemijskih akcidenata koji su se desili tokom bombardovanja. To niko ne negira, ali ih ne smemo preuveličavati. Kada sve to sagledamo, možemo voditi debatu do eventualnom ulasku u NATO”, dodaje naša sagovornica. Veliko je pitanje, napominje, da li jedna mala zemlja može da funkcioniše u svetu savremenih izazova i pretnji kao vojno neutralna. Ta neutralnost, kaže, podrazumeva vojnu nesvrstanost, ali ne i političku neutralnost. Upravo tako funkcionišu Finska i Švedska. Ipak, kako kaže, to je skup koncept koji ove dve zemlje mogu sebi da priušte.

„Moramo da razmotrimo da li je bolje da naša država deluje sama ili kolektivno, s moćnim zemljama. Nije logično ostati sam, okružen NATO zemljama, pa kada vam se nešto desi bićete kao nesrećna Ukrajina. Nisu to lake odluke”, reči su naše sagovornice. Kako kaže, CEAS je pre dve godine objavio studiju „Primarni instinkt”, u kojem su naveli da NATO mora da bude ključni politički okvir u kojem će biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine i konsolidacija demokratije u BiH. Balkan je, kako kaže, mnogo stabilniji od kada je Crna Gora ušla u NATO. Očekuje se pristupanje Makedonije, a odnos NATO-a prema BiH je komplikovaniji zbog Republike Srpske. Milićeva još napominje da Milorad Dodik nema pravo veta kad je u pitanju NATO.

Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović kaže da nema te vrednosti koja nam može biti ponuđena u zamenu za ulazak u NATO. Ukoliko ta ponuda za članstva u NATO-u stigne, kako kaže, biće to još jedan pritisak na Srbiju da prizna takozvano nezavisno Kosovo. „OVK je u NATO-u od 1999. godine, ali pitanje je kada će formalno biti proglašeno da je Kosovo u NATO-u. Zato Srbija mora da vodi računa kako pregovara s Prištinom, to je pitanje naše budućnosti, slobode i nezavisnosti”, kaže Jovanović.

Saradnja s NATO-om, kako ističe, mora da ostane na istom nivou, jer Partnerstvo za mir pruža vrlo širok okvir za nastavak saradnje. „Priprema srpske javnosti na neke druge scenarije nije pristojna. Ne zanima nas ni Finska, ni Švedska. Nijedna neutralna zemalja, kao ni naši susedi, nemaju tako bolna istorijska iskustava s NATO-om. Srbija ne može da sačuva sebe ako odustane od samopoštovanja i poštovanja žrtava kriminalne NATO agresije od pre 20 godina. Ne smemo da zaboravimo šta je NATO posejao na Balkanu, posebno u Srbiji”, kaže Jovanović. Svima je jasno, kako kaže, da se nećemo sukobljavati s tako moćnom silom, ali da ne možemo da pogazimo žrtve i da pređemo preko poniženja koje nam je priređeno.

„Nema te vrednosti za koju bismo smo ušli u NATO. Srbija nikada nije bila bez stalnih pritisaka sa Zapada, ali oni ne smeju da nas izvedu iz ravnoteže jer smo najgore izdržali tokom bombardovanja”, reči su nekadašnjeg ministra inostranih poslova. Podseća i da iz Prištine i Zagreba stižu mnoge nelegitimne inicijative preko kojih se olako prelazi. „Naša vlast bi sada bila srećna da nam ukinu takse od 100 odsto. U međuvremenu je završeno formiranje nelegitimne vojske, a Priština sada nudi neki nacrt sporazuma o normalizaciji odnosa. Preko svega toga se olako prelazi. Ne potcenjujem ulogu SAD, ali mi moramo da reagujemo na nezakonite zahteve Prištine”, objašnjava naš sagovornik.

Kada je u pitanju ulazak u EU, Jovanović nije preterano optimističan i kaže da je ono, najblaže rečeno, „na dugom štapu”. Najvažnije je, kako kaže, da sprovodimo reforme i usvajamo evropske standarde i zakone. „Unija nema kapaciteta da se posvećuje proširenju jer nije ni blizu rešavanja svojih kriznih problema. Zato Srbija mora da se okrene sebi, da ima evropske standarde. Ni u srpskoj javnosti više ne prolazi teza da je EU jedina alternativa. Govoriti o ulasku u neku uniju bez budućnosti je zamajavanje. Mislim da su i naši lideri razumeli i otuda te izjave da čak i kada bi nas pozvali u EU sada ne bismo ušli”, reči su Živadina Jovanovića.

Politički analitičar Branko Radun kaže da smo svedoci približavanja Srbije NATO-u, što nije sporno, ali, kako kaže – članstvo bi bilo. U našem društvu, podseća, postoji veliki otpor ulasku u NATO, što stvara probleme političkoj eliti. Većina političara, smatra Radun, podržala bi ulazak Srbije u NATO, ali pod uslovom da je reč o anonimnoj anketi.

„Imamo tu šizofrenu situaciju koja mora da se preseče. Političari bi trebalo ili da prihvate stav javnosti koja se većinski protivi ulasku u NATO ili da pokušaju da ubede javnost u suprotno. Čini mi se da nikom nije jasno šta bismo dobili pristupanjem. S druge strane, nemamo nikakvu konkretnu ponudu. Niko nam ne obećava privilegiju po pitanju Kosova ili Republike Srpske ako uđemo u NATO”, kaže Radun i dodaje da je zavladala histerija da će Vašington uložiti novac u lobiranje kako bi sve zemlje zemlje na Balkanu pristupile NATO-u. Na neki način, kako kaže naš sagovornik, to je nastavak kampanje protiv Rusije. Ulazak Crne Gore za NATO ne predstavlja neki uspeh, ali šalje simboličnu poruku jer je reč o zemlji koja je nekada bila bliska Rusima. Reč je, kako kaže, o još jednom pokušaju da se stavi tačka na ruski uticaj na ovom prostoru.

 

Izvor Politika, 25. decembar 2018.