Весна Пешић: Напади на ХРТ су знак да је власт уздрмана

"Изгледа да ће тек да се пише. И да се суди"

Знамо да је њихово вјерују контрола сваког сантиметра, ма и милиметра политичког и целокупног друштвеног простора, али сада се ствар променила. Десиле су се бар две важне ствари које су направиле прилично велике рупчаге у њиховој манијачкој власти. То су суботњи протести који сваке недеље окупљају масу грађана, која непрестано расте. И поред фингирања да их се то не тиче и комотне поруке „само нека шетају до миле воље“, како рече Председник, изгледа да он ипак није очекивао да ће протести расти геометријском прогресијом од суботе до суботе. Недодирљиви Врховни се ипак узнемирио. По старом обичају ударио је по мрским политичарима с којима никада, ни у сну не би разговарао, али је као лукава маца издвојио грађане као „добре“ које би он ипак да саслуша. Да чује шта им фали.

Да је чарапа почела да се пара, а самопоуздање уздрмано, добрано потврђују напади на суседе, заправо на ХРТ (Хрватска радио телевизија) и репортера те куће Драгана Николића. Изнервирала се овдашња власт зато што је репортер ХРТ-а проценио да је на протесту последње суботе шетало 40.000 душа. Све што је новинар изговорио било је коректно, али од Небојше Стефановића, мог омиљеног министра полиције, тренутно задуженог да пребројава протестанте, добио је тешке ударце. Министар је прво констатовао да је извештавање Хрватске радио телевизије са протеста опозиције у Београду представљало „хушкање на насиље на нашим улицама“. Ни то му није било доста, па је, како то већ бива, морао да стигне и до Јасеновца: „ХРТ-у је било важно да каже да извештава из гротла грађанских протеста; само што нису позвали на рушење власти у Србији. Такав начин извештавања је све само не професионалан; кад се сетите да је на ХРТ-у промовисана књига Радни логор Јасеновац, онда је све јасно“. Па ипак оно што је он изговорио у својству главног протестантског бројила није ништа према зверима из Информера које су буквално растргле „покатоличеног Србина“. Толико гнева према хрватском новинару због оног броја протестаната и „гротла грађанског протеста“ навело је нашу Медијску коалицију да колегу из Хрватске узме у заштиту.

Протести дрмају власт не зато што су толико опасни, већ зато што су новорадикали по својој радикалској природи празна канта. Они се и сами чуде како им лако иде. Један други догађај је за њих много опаснији, јер показује саму суштину злочиначког карактера власти у којој су радикали учествовали (укључујући и садашњег председника Вучића), а која је ликвидирала Ћурувију. У завршној речи Тужилаштва на суђењу оптуженима за убиство Ћурувије, Миленко Мандић је констатовао да је „државни врх одлучио да се убије Славко Ћурувија, а порота је била цела влада“ (подвлачење моје). Мандић је рекао „да је реч о политичком убиству којем је претходио сукоб Ћурувије са тадашњим председником Слободаном Милошевићем и његовом супругом Мирјаном Марковић, али и доношење Закона о јавном информисању, на основу кога је конфискована имовина новина чији је био власник“.

Тужилац Мандић је изнео детаље о томе како је државни врх решио да Ћурувију ликвидира. „Држава и тадашња власт су га надзирале, пратиле сваку његову комуникацију, сваки корак. У сваком тренутку су знали да ли је код куће, с ким је разговарао на улици, да ли је своју жену ухватио за руку. На крају су му узеле живот“, рекао је Мандић. Рекао је и то да је тадашња власт „кроз медије стварала амбијент да се Ћурувија представи као издајник који позива на бомбардовање Србије“.

У овој храброј оптужби кључна је ова реченица: „Ћурувија није имао непријатеља осим власти“. Кад се схвати ова реченица мора да вас прође језа. Он је био најистакнутија тачка одбране опозиције, рекао је тужилац Мандић. Припадници државне безбедности који су извршили ликвидацију поступали су као организована криминална група, која је осим Ћурувије намеравала да убије и друге који су се супротстављали тадашњој власти.

Вучић се преварио када је инсистирао да се изнова покрене истрага о убиству Славка Ћурувије. Сада, гледајући уназад, тешко је схватити зашто је то тражио. Да ли се надао да тужилаштво за време његовог вакта неће смети да изнесе истину која и њега индиректно погађа. Био је члан владе и „пороте тог убиства“ као министар информисања који је морао нешто знати о медијског атмосфери која се стварала око Ћурувије.

Радикали јесу били на ратиштима, али овај злочин је политички. Велика сенка политичког злочина који се догодио усред Београда пала је на све радикале који су тада били у власти Слободана Милошевића. Јавност је знала да га је ликвидирао владајући брачни пар, али сада је причу формализовало тужилаштво. Нисмо се одмакли од тог доба. За неколико недеља биће годину дана од када је извршено још једно политичко убиство. Убиство Оливера Ивановића. О томе сам два пута писала прилично опрезно, али су импликација биле јасне. Писали су и други. А изгледа да ће тек да се пише. И да се суди.

 

Извор Пешчаник, 26. децембар 2018.