Svet je definitivno poludeo

Ovu zimu zapamtićemo kao trenutak kada je Zapad preuzeo štafetu ćaknutosti od Balkana. A to, priznaćete, uopšte nije mala stvar

Čudne se stvari, ove zime, dešavaju pod kapom nebeskom. Pisac ovih redova obožava balkanske političke ujdurme, ako ni zbog čega drugog a onda zato što su nepresušan izvor za nenapisane udžbenike primenjenog amaterizma, te istočnik inspiracije za novinare i ozbiljne pisce. Ipak, čini se da je ovog decembra štafetu ludosti od Balkana definitivno preuzeo Zapad. Nadam se, u cilju opstanka demokratije, zapadne civilizacije i sveta kakvog ga poznajemo, da je preuzimanje štafete – tek privremen događaj.

ZGAĐENI LUJ BURBONSKI
Počnimo… iz početka, u ritmu pesme koju je nekada davno pevala Beti Đorđević. A vesela pesmica, saznaćete, ima ne jednu vezu sa čudesnim pikanterijama u dvorcu Luja XV, danas poznatijeg kao Jelisejska palata. I mlađarija će iz prve shvatiti koja reč nedostaje u naslovu hita iz sredine prošlog veka. Da je onomad izmišljen vremeplov, i da se Luj pojavio u svom dvorcu ovih hladnih decembarskih dana, verovatno bi bio iskreno zgađen onim što bi tamo zatekao. I najverovatnije je da bi se brže-bolje vratio u svoj XVIII vek, razbivši po povratku vremeplov da ga njegove oči više ne vide, jer je video da je Francuska budućnosti predekadentna za jednog apsolutnog vladara, rasipnika i aristokratu, poput Luja Burbonskog.

A počelo je sa odlaskom zaljubljenog francuskog predsednika Makrona u Čad, gde je predvodnik zemlje Gala porazgovarao sa lokalnim predsednikom na temu šta prokleti Rusi rade u Centralno Afričkoj Republici. Pri tome ni jednog ni drugog ne obeskopojava Vilajet Zapadne Afrike u susednoj Nigeriji, i koji će vrlo brzo zakucati na vrata i jednom i drugom.

Da stvar bude još uvrnutija, u to isto vreme dok predsednici bilateralno ćaskaju, kod Makrona kući pale i žare žuti prsluci, a pomalo i arapi, naročito u pozadinskim zaduženjima. Kako tvrde francuski mediji, gospodin predsednik Pete republike ima ljubavnika, koji voli da u slobodno vreme, dok se ne grli o trošku poreskih obveznika, mlati žute demonstrante. E to već ne može! Jedna je stvar ljubakanje po rezidenciji, i skrivanje od bake Brižit, ali ovo je udar na demokratske slobode!

Predsednici Čada i Francuske, Idris Debi i Emanuel Makron, Ndžamena, 22. decembar 2018.

I ni po jada što se ljubav rodi, jer svima je na Balkanu poznato da su francuski pogledi na ljubav prilično široki, nego šta se još zgodi! Predsednik Makron je, valjda u romantičnom zanosu, crnpurastom telohranitelju poverio šifre za aktiviranje nuklearnih projektila! Kako onda da autor od srca ne pozavidi francuskim kolegama na sočnim temama, i to naslovima takve monstruozne veličine, koja je stanju da kod urednika izazove nagon za povišicom.

Ako vas je obuzela prednovogodišnja depresija, jer shvatate da od prošlogodišnjih zaveta do danas niste uradili baš ništa od sebi obećanog, trgnite se i zamislite samo na trenutak (iz čisto terapeutskih razloga) naslovne strane novina u Srbiji na kojima je predsednik Vučić u strasnom zagrljaju sa članom svog obezbeđenja! I zamislite, na jedan ludi trenutak, da to uopšte nije problematično, i da ne nailazi na vašu osudu, niti osudu srpske javnosti. U sledećem pasusu čitate da je predsednik Srbije dao ključeve od Miga 29 bodigardu, da se lola malo provoza… žagor, negodovanje i nikom ništa. Ali na vest da je njegov lola pretukao mitingaše, e na to se cela javnost Srbije podiže, oblači žute prsluke i viče Vučiću odlazi! Ludnica jedna, daleko bilo.

VAISTINU MIGRANTI
Cepanicu na vatru prednovogodišnjeg ludila dodao je i predsednik SAD Tramp, a kako bi nego preko Tvitera, objavivši da povlači vojsku iz Sirije. Kasnije se ispostavilo da nije u pitanju baš povlačenje, nego više prekomanda. Predsednik zemlje slobodnih vrši finalne pripreme za doček kolone migranata u svoju južnu pokrajinu. Naravno po staroj, dobroj i u praksi proverenoj američkoj tradiciji, položajnike će dočekati, ne sa hlebom i solju, već sa automatima, bodljikavom žicom i ćebadima zaraženim nekom neizlečivom boleštinom.

Dok se u zemlji slobodnih obavljaju pripreme za doček svečara u njihovoj južnoj pokrajini, tamošnji odavno demokratizovani mediji se, dok ne stigne sveža krv, zanimaju medijskom arheologijom sve kopajući po jalovom lokalitetu ruskog mešanja u američke predsedničke izbore. I gle čuda, pronašli su još jedan siguran trag od – šake dolara! Nema šta, najjeftiniji predsednik u istoriji. Kako je govorio Duško Radović, pametni mogu da biraju, da budu pametni ili glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora – što će reći da možda ne treba prestrogo suditi nivou najdemokratskijem od svih demokratskih žurnalizama.

UKRAJINSKO TRTNO STANjE
Idemo dalje, armada hrabrih ukrajinskih nacista vesla ka Kerčenskom mostu i – dospeva u zatvor zbog nezakonitog prelaska državne granice, što je inače formulacija kojom ruska administracija omogućava nesretnim izbeglicama sa svih meridijana da se na par dana nahrane i ogreju o trošku države. Pogrešna procena ruskih carinika koji su namesto armade i admirala videli tek izgladnele polulude mornare u poluraspadnutim brodićima, skupo će koštati, pogađate – ukrajinske poreske obveznike. Ljudi, ko je ostavio otključanu ludnicu?

Predsednik Ukrajine Petro Poršenko drži govor vojnicima, 5. januar 2015.

U međuvremenu iz Ukrajine, kao iz zone sumraka, stiže objašnjenje da su veslači ustvari ratni zarobljenici i samim tim (sic) daju mogućnost Porošenku da uvede ni manje ni više nego – ratno stanje. Ali, iz nekog sumračnog razloga Petljura ne uvodi ratno stanje u oblasti koje se graniče sa Rusijom (Herson, Donjeck ili Lugansk), već u oblasti koje su daleko od brodova, mornarice, veslanja i mora kao geografskog pojma. A zašto Petljura ne objavljuje rat Rusiji, već uvodi ratno stanje svojim građanima, nesretnim ukrajincima, zna samo on… Tek, iznenada kao što se i pojavilo, ratno stanje je ovih dana nestalo, ali ono trtno je ostalo.

KAD SE ŠVABA PRAVI ENGLEZ
Amerikanci pokušavaju da zabrane Nemačkoj da učestvuje u gasovodu Severni tok 2, sa sasvim logičnim i razumnim objašnjenjem da je ruski gas – loš i nedemokratski. U isto vreme jenkiji švabama ne nude ama baš nikakvu alternativu za ruski plavi plamičak. I ako su gordi Hrvati, Poljaci i Bugari demonstrirali potpuno razumevanje američkog stava, to se ne može reći i za Švabe, koji se brane tako što se prave Englezi, to jest samo kad su novci u pitanju. Čini se nije loša taktika, ma nek je i ćaknuta, makar funkcioniše.

Kad smo već kod Engleza, Gordi Albion je referendumski odlučio da izađe iz EU, ali sad odjedanput nemaju pojma kako to da izvedu!? A kad se samo setim da je cela priča oko Bregzita počela kao pokušaj jednog premijera da zadrži svoju fotelju. I kad je situacija sa EU postala nerešiva, dešava se da tamo neki Petrov i Boširov zverski ubijaju Skripalja i njegovu ćerku, samo što se kasnije ispostavi – da su oboje živi. Kako živi, kad su umrli, to baš nikome nije jasno. Ali je krivac, jašta, iz prve markiran, a gde su krivci tu je i medijska hajka, sankcije… Ustalom, šta tu ima da se objašnjava kad je potpuno logično da krvavi tiranin truje sve one koji mu nisu baš po volji.

Ovu zimu leta Gospodnjeg 2018. zapamtićemo kao trenutak kada je Zapad preuzeo štafetu ćaknutosti od Balkana. A to, priznaćete, uopšte nije mala stvar! Svet je definitivno poludeo.

 

Izvor Novi Standard