Црногорски министар за „Данас“: Србија заоштрава односе са свим суседима

Дармановић: "Оправдана је претпоставка да за људе који долазе у Црну Гору, њено чланство у НАТО доноси перцепцију безбедне земље"

— Црна Гора јасно остаје предводник процеса евроинтеграција у региону. Упоредо са тиме веома подржавамо европску агенду наших пријатеља и сусједа у региону, јер вјерујемо да је њихов успјех једнако важан за мир, стабилност, демократију и развој на подручју гдје живимо – каже у разговору за Данас Срђан Дармановић, министар спољних послова Црне Горе.

Када је реч о користима од уласка Црне Горе у НАТО, Дармановић поред осталог наводи да је укупан број туриста у 2017. и 2018. години, „премашио сва очекивања“

— У 2017. било их је око 2,1 милион, а година на измаку ће, по свему судећи, ићи до бројке од 2,8 милиона туриста који су посјетили Црну Гору. Иако није могуће повући директну узрочно-последичну везу, оправдана је претпоставка да за људе који долазе у Црну Гору, њено чланство у НАТО доноси перцепцију безбједне земље. Поменути подаци потврђују да је партнерство са најмоћнијим државама данашњице уједно и гаранција сигурности пословног и инвестиционог амбијента – каже шеф црногорске дипломатије.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић је недавно казао „да је Западни Балкан у данашњим глобалним превирањима суштински испао из визуре ЕУ“ те да му се „понекад чини да је као покретни циљ који све више измиче како му се приближавамо“. Опредељеност земаља у региону за ЕУ је неупитна, поготово када је реч о Црној Гори, али како ви видите то „измицање“ Уније?
— Што се Црне Горе тиче, наша посвећеност интеграцији у Европску унију је неупитна. То је национални циљ број један. Европски правац Црне Горе је добро познат свим нашим партнерима. Отворили смо 32 од 33 поглавља и три привремено затворили. У идућој години вјерујемо да бисмо под румунским предсједавањем могли отворити и последње преостало поглавље, а већ у овом моменту смо спремни да затворимо шест. Проширење ЕУ је, међутим, двосмјеран процес. Првенствена одговорност је, наравно, на нама – земљама кандидатима. Ми треба да покажемо да су наша друштва спремна да достигну стандарде acquis communautaire, али, исто тако, није довољно само то што је Европска комисија ове године објавила веома значајан документ, Стратегију за проширење на Западни Балкан. Проширење никада није само технички процес испуњавања услова које поставља Брисел, већ увијек има и геополитичку димензију. ЕУ и Запад уопште, имају веома активне конкуренте у нашем региону и то конкуренте који доносе сасвим другачији, углавном супротан систем вриједности од онога што га оличавају трансатлантски савезници и партнери. ЕУ је после Брегзита, мигрантске кризе и успона десних популистичких партија у појединим њеним чланицама концентрисана на сопствене проблеме и у том смислу је политика проширења прије двије-три године можда била више у фокусу и споља изгледала оптимистичнија него данас.

Без обзира на то, политика проширења је најбољи одговор који ЕУ може имати у односу на проблеме са којима се суочава. Зато се она, са мање или више ентузијазма увијек налази међу приоритетима ЕУ. Ово је потврђено кроз низ декларација, почев од Солунске из 2003. о европској перспективи Балкана, па до овогодишње Софијске, па преко Стратегије проширења на Западни Балкан из фебруара ове године, а наравно и кроз Берлински процес.

У односима између Црне Горе и Србије приметне су сталне трзавице, иако се председници две земље представљају као државници који се добро разумеју и имају одличне односе. При том, од када је Александар Вучић на власти последњих шест година није боравио у званичној посети Црној Гори, нити је у Београду угостио председника Мила Ђукановића. Како видите односе две државе?
— Од како је предсједник Вучић успоставио доминацију на политичкој сцени Србије, дуго је рађено на побољшању односа са сусједима не без извјесног успјеха. Сада, на жалост, присуствујемо другачијем тренду. Заоштрава односе са сусједима. Ово свакако није добар тренд, који год да је разлог у питању, јер је Србија важна земља у региону и требала би да буде значајан фактор стабилности. Заоштравање односа са готово свим сусједима неће донијети ништа добро, прије свега самој Србији. Надајмо се да је у питању пролазна фаза, јер се на Балкану политички наратив често заоштрава и без правог разлога.

Упоредо са овим политичким заоштравањем које се демонстрира и према Црној Гори, имамо много заједничких интереса који су стабилни и дугорочни. То је, прије свега, заједничка европска агенда, а да би европске аспирације које дијелимо биле кредибилне, веома је важно да и наши билатерални односи и контакти буду утемељени на европским вриједностима и узајамном поштовању и разумијевању. У том смислу, формалне државничке посјете могу бити индикатор, али нијесу увијек мјерило односа између двије земље. Важно је да сви радимо на добробит својих земаља, али и цијелог региона и јасне европске будућности. Такође, наши економски односи су интензивни. Србија је главни спољнотрговински партнер Црне Горе, што је увијек значајан показатељ узајамних веза.

Црна Гора је више од годину дана чланица НАТО-а. Премијер Душко Марковић је казао да грађани Црне Горе већ виде користи од чланства. Које су то користи?
— Користи нашег чланства у НАТО-у су очигледне и рекао бих, већ у првој години, врло мјерљиве. Осим најбоље могуће гаранције територијалног интегритета, неповредивости граница, стабилности и мира, стављен је печат на независност Црне Горе. Институционално смо, по први пут у историји, постали дио западног свијета и система вриједности, а чланство у Алијанси донијело је и својеврсну потврду спољнополитичког идентитета Црне Горе.

Ефеката је, релативно брзо, било и на економском плану. Стране директне инвестиције само из држава чланица НАТО у првих шест мјесеци ове године повећане су 2,5 пута у односу на исти период прошле године. Од тренутка уласка у НАТО порастао је и број туриста из држава чланица, и то према подацима Националне туристичке организације, за око 25 одсто у поређењу с истим периодом претходне године. Додатно, још један примјер директне користи чланства у НАТО-у јесте и програм заштите ваздушног простора Црне Горе (air policing), који је започео на прву годишњицу чланства 5. јуна ове године, а чији су носиоци двије НАТО савезнице, Грчка и Италија. У пракси, то значи да је наше небо сада заштићено од свих могућих пријетњи ваздушним капацитетима које на располагању има НАТО.

Не треба сасвим занемарити ни чињеницу да је учлањењем у НАТО створена и могућност запошљавања грађана Црне Горе у структурама НАТО-а, како у Бриселу, тако и у другим сједиштима широм евроатлантског простора.

Да ли очекујете скори договор између Црне Горе и Хрватске о коначном статусу Превлаке?
— Привремени споразум о Превлаци функционише јако добро и ово питање не оптерећује наше билатералне односе. Црна Гора и Хрватска су пријатељске земље и савезнице у НАТО, међу којима постоји висок степен повјерења и садржајна сарадња. Полазећи од тога, и једна и друга земља приступају рјешавању питања Превлаке у доброј вјери, водећи се начелима међународног права, на темељу којих ће, када дође вријеме, вјерујем, ово питање бити разријешено.

СРПСКА РЕПЛИКА АСАНЖА
— Постоји једно питање везано за владавину права, односно спровођење начела међународног права и односа између цивилизованих земаља које треба ријешити. У овом моменту у амбасади Србије у Подгорици смјештена је особа која је бјегунац од правде. Имајући у виду да се ради о особи која је предмет активног судског процеса у Подгорици, амбасада Србије де фацто врши опструкцију правде у нашој земљи. Ми смо настојали да поступамо стриктно у складу са свим међународним правилима и добрим односима двије пријатељске земље и тиме дамо шансу Београду да ово питање сам ријеши, да помогне себи, а тиме и нама. Стање у коме нема рјешења, претварање читаве ситуације у неку врсту српске реплике „случаја Асанж“, за Црну Гору није прихватљиво и на нашу толеранцију се не може рачунати унедоглед. Посебан аспект овога случаја је потпуна компромитација Српске православне цркве у Црној Гори и њених тзв. гаранција да ће поменута особа бити под њиховим патронатом и уредно учествовати у судском процесу. „Гаранције“ су се претвориле у бјекство у амбасаду Србије, а Српска црква више и не помиње овај случај – каже Дармановић.

ЦРНОГОРСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У БЕОГРАДУ
— Постоји реална потреба за отварањем Црногорског културног центра у Београду, који би имао своју мрежу у дијаспори и допринио унапређењу сарадње двије земље у сфери културе, умјетности и стваралаштва уопште, у чему нас одавно повезују многе нити. Шодно наведеном, вјерујемо да ће у скорије вријеме бити предузети кораци у циљу реализације овог пројекта – наводи Дармановић.

 

Аутор Ивана Шундић Миховиловић

 

Извор Данас, 31. децембар 2018.