Drobnjicki: Za “svetsku elitu” je 2018. bila loša, a ni 2019. neće biti bolja

Birači s razlogom podozrevaju da `globalno rukovodstvo` ima nameru da pređe u `svetlo sutra`, a da većinu stanovnika planete ostavi u prošlosti

Zapadne elite su se – umesto da rešavaju probleme – bacile na traženje krivaca. Tu ulogu su dodelile „nemogućem Trampu“, probuđenom nacionalizmu i Rusiji. Tokom 2017. su mnoge `govoreće glave` tvrdile da populistički talas prolazi i da zapadni establišment polako preuzima kontrolu nad situacijom.  Najjači utisak je ostavila kontraofanziva establišmenta u Francuskoj gde je – kao iz cilindra mađioničara – bio izvučen „političar nove formacije“ Emanuel Makron koji je u dva kruga pobedio Marin Le Pen. Njegova partija Republika na maršu – koja je od nule formirana pomoću lidera javnog mnjenja po gradovima – brzo je stekla popularnost i u savezu sa Demokratskim pokretom i Pokretom progresista osvojila apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta.

Alternativa za Nemačku i holandska Partija slobode, mada su ojačale, ipak nisu osvojile dovoljno glasova da realno utiču na politiku svojih zemalja. Svetska elita ne bi mogla da se pohvali da je izašla na kraj sa krizom čak ni kad bi uspela da smeni Trampa i poništi njegove ekonomske novotarije, da ponovo otvori vrata migracijama i da u Evropi stavi van zakona partije evroskeptika. Ne bi nestali ni unutrašnji problemi Zapada – sve veća nejednakost, uništenje srednje klase, rarazanje infrastrukture celih država, degradacija obrazovanja, starenje stanovništva…

Birači s razlogom podozrevaju da `globalno rukovodstvo` ima nameru da pređe u `svetlo sutra`, a da većinu stanovnika planete ostavi u prošlosti. Globalisti su izgubili u Italiji i Austriji, a kongresni međuizbori u SAD jesu republikance lišili većine u Predstavničkom domu, ali su faktički ojačali Trampove pozicije. Sada čak i njegovi protivnici priznaju da je Republikanska partija „Trampova partija“, a to je značajnija promena nego sam ishod međuizbora.

Zapadni establišment u borbu sa antiglobalistima ponovo uključuje tajne službe. Zato je američki specijalni tužilac, Robert Maler, ponovo nasrnuo na bivše Trampove pomoćnike Pola Manaforta i Majkla Koena. Čak je počeo da se interesuje i za britanske evroskeptike. Međutim, ponovo nije mogao da protiv Trampa iznese ništa optužujuće.

„Nepotopljiva“ Angela Merkel je objavila da će u etapama napustiti veliku politiku. Sa čela partije se povukla, a u Nemačkoj je moguća nova kriza sa raspisivanjem vanrednih izbora. Pred kraj godine su planuli Pariz i drugi veliki francuski gradovi, sa sve neredima i sukobima sa policijom. Makronov rejting je pao na 20 odsto. Ubrzo se pojavilo „25 zahteva Žutih prsluka“ koji je, u suštini, revolucionarni manifest koji po radikalnosti nadmašuje programe i partije Le Pen i Nepokorene Francuske. „Globalnom rukovodstvu“ kao da sve ispada iz ruku.

Front odbrane establišmenta, koji je donedavno izgledao dobro, vidljivo se raspada. Jedina globalna inicijativa zapadne elite svodi se na traženje da joj se vrati sva vlasti i da se kazne remetioci spokojstva. Za globalnu elitu je 2018. bila veoma loša godina. Gora od 2016, a ni 2019. izgleda neće biti mirna.

 

Izvor Fakti, 31. decembar 2018.