Уредник Дојче велеа: Овај пут није лажни аларм, глобална криза стварно стиже

Кад се погледа тренутно стање светске економије чак и уздржанији би могли да дођу до закључка да велики економски потоп долази током 2019.

Уредник економске редакције DW Хенрик Беме није фан економиста који стално прогнозирају нову светску кризу. Али овог пута је готово сагласан са њима – трговински спорови и гигантско брдо дугова миришу на олују.

Пророци пропасти имају лак посао. Само из године у годину треба да предвиђају најцрње могуће сценарије и да онда, када стварно крене хаос, кажу: „Па ето, лепо смо рекли.“ Тако наступају свуда, шире панику, продају бестселере које су сами писали и лаковернима нуде своје инвестиционе фондове, ако их имају, као сигурно улагање.

Али ако се погледа тренутно стање светске економије чак и уздржанији би могли да дођу до закључка да велики економски потоп долази током 2019. године. Нерешени проблеми где год се окрене. Хаотични Брегзит, италијански популисти, трговински рат Америке и Кине… Кад год затрепери нада, нађе се неко да је угаси.

Тешко се може и замислити куда би следећа рецесија одвела Европу. Чувари монете из Европске централне банке су потрошили муницију, заспали су у замци свог председника Марија Драгија и његове политике ниских или непостојећих каматних стопа. Драгијева инертност поравнала је терен за следећу кризу.

Треба начуљити уши када највећи светски управљач некретнинама Блекрок упозорава муштерије да не улажу на европским берзама. Превелики су ризици, премале шансе за нови раст. Треба бити забринут када улагачи трче да уложе у америчке државне обвезнице јер оне наводно гарантују добит. Сигнал је упозорења када обвезнице са краћим роком отплате постану популарније од оних са дужим. То је готово увек омен за пад привреде.

Највећу бригу пак треба да изазове светско брдо дугова. Оно је порасло за 42 одсто од 2007. године – када је почела претходна криза – и сада износи непојмљивих 237 билиона долара. Јасно, централне банке су од почетка кризе поплавиле тржишта новцем и тако се узајмљеним парама масовно гради и купује или се пак шпекулише акцијама. Инвеститори само на Волстриту имају минус од 670 милијарди долара – шпекулишу позајмљеним парама. То је темпирана бомба.

Свет је данас задуженији него пре финансијске кризе и то са 225 до 245 одсто (процене су различите) светског годишњег БДП-а. Како бисмо појмили те бројке, треба подсетити да се рецимо у еврозони већ на 60 одсто задужености пале црвене лампице. Светски дугови расту брже него привреда. Сав тај лепи раст претходних неколико година заправо је дошао из штампарије новца.

Ако тај мехур пукне – а хоће кад-тад – моћи ће да се радују само они који су се већ овајдили. Сви остали нека вежу сигурносни појас! Јер јасно је да високо задужене државе више неће моћи да напабирче милијардске пакете за опоравак својих економија. А централни банкари који су, попут Драгија, одавно смањили камате на нулу, више неће моћи да их смање како би подстакли раст.

Олуја долази, а надстрешнице су трошне. Кренуће из САД када попусти дејство Трампових пореских поклона, а онда ће се надвити и над Европом. Американци ће платити високу цену што се задужују као да не постоји сутра. Европљани ће морати да испашатју јер су били анестезирани солидним привредним развојем претходних година, али нису ојачали своје надстрешнице.

Али, да ли тај огромни потоп долази баш 2019. године? Када тачно, које седмице, којег дана? Е то питајте пророке потопа, они сигурно већ знају.

 

Извор Дојче веле, 31. децембар 2018.