Urednik Dojče velea: Ovaj put nije lažni alarm, globalna kriza stvarno stiže

Kad se pogleda trenutno stanje svetske ekonomije čak i uzdržaniji bi mogli da dođu do zaključka da veliki ekonomski potop dolazi tokom 2019.

Urednik ekonomske redakcije DW Henrik Beme nije fan ekonomista koji stalno prognoziraju novu svetsku krizu. Ali ovog puta je gotovo saglasan sa njima – trgovinski sporovi i gigantsko brdo dugova mirišu na oluju.

Proroci propasti imaju lak posao. Samo iz godine u godinu treba da predviđaju najcrnje moguće scenarije i da onda, kada stvarno krene haos, kažu: „Pa eto, lepo smo rekli.“ Tako nastupaju svuda, šire paniku, prodaju bestselere koje su sami pisali i lakovernima nude svoje investicione fondove, ako ih imaju, kao sigurno ulaganje.

Ali ako se pogleda trenutno stanje svetske ekonomije čak i uzdržaniji bi mogli da dođu do zaključka da veliki ekonomski potop dolazi tokom 2019. godine. Nerešeni problemi gde god se okrene. Haotični Bregzit, italijanski populisti, trgovinski rat Amerike i Kine… Kad god zatreperi nada, nađe se neko da je ugasi.

Teško se može i zamisliti kuda bi sledeća recesija odvela Evropu. Čuvari monete iz Evropske centralne banke su potrošili municiju, zaspali su u zamci svog predsednika Marija Dragija i njegove politike niskih ili nepostojećih kamatnih stopa. Dragijeva inertnost poravnala je teren za sledeću krizu.

Treba načuljiti uši kada najveći svetski upravljač nekretninama Blekrok upozorava mušterije da ne ulažu na evropskim berzama. Preveliki su rizici, premale šanse za novi rast. Treba biti zabrinut kada ulagači trče da ulože u američke državne obveznice jer one navodno garantuju dobit. Signal je upozorenja kada obveznice sa kraćim rokom otplate postanu popularnije od onih sa dužim. To je gotovo uvek omen za pad privrede.

Najveću brigu pak treba da izazove svetsko brdo dugova. Ono je poraslo za 42 odsto od 2007. godine – kada je počela prethodna kriza – i sada iznosi nepojmljivih 237 biliona dolara. Jasno, centralne banke su od početka krize poplavile tržišta novcem i tako se uzajmljenim parama masovno gradi i kupuje ili se pak špekuliše akcijama. Investitori samo na Volstritu imaju minus od 670 milijardi dolara – špekulišu pozajmljenim parama. To je tempirana bomba.

Svet je danas zaduženiji nego pre finansijske krize i to sa 225 do 245 odsto (procene su različite) svetskog godišnjeg BDP-a. Kako bismo pojmili te brojke, treba podsetiti da se recimo u evrozoni već na 60 odsto zaduženosti pale crvene lampice. Svetski dugovi rastu brže nego privreda. Sav taj lepi rast prethodnih nekoliko godina zapravo je došao iz štamparije novca.

Ako taj mehur pukne – a hoće kad-tad – moći će da se raduju samo oni koji su se već ovajdili. Svi ostali neka vežu sigurnosni pojas! Jer jasno je da visoko zadužene države više neće moći da napabirče milijardske pakete za oporavak svojih ekonomija. A centralni bankari koji su, poput Dragija, odavno smanjili kamate na nulu, više neće moći da ih smanje kako bi podstakli rast.

Oluja dolazi, a nadstrešnice su trošne. Krenuće iz SAD kada popusti dejstvo Trampovih poreskih poklona, a onda će se nadviti i nad Evropom. Amerikanci će platiti visoku cenu što se zadužuju kao da ne postoji sutra. Evropljani će morati da ispašatju jer su bili anestezirani solidnim privrednim razvojem prethodnih godina, ali nisu ojačali svoje nadstrešnice.

Ali, da li taj ogromni potop dolazi baš 2019. godine? Kada tačno, koje sedmice, kojeg dana? E to pitajte proroke potopa, oni sigurno već znaju.

 

Izvor Dojče vele, 31. decembar 2018.