Koliko novca, toliko i države na Kosovu

Albanci daju lobističkim agencijama milione evra da bi zaokružili „državu”, dok se Srbija oslanja na međunarodni ugled Vučića i šatl-diplomatiju Dačića

Da novac nije svemoguć pokazalo je glasanje u Interpolu, kada je Srbija na temelju ozbiljne diplomatije uspela ubedljivo da pobedi Prištinu i njene moćne zapadne sponzore. Iako su za članstvo u najvećoj međunarodnoj policijskoj organizaciji privremene kosovske institucije uložile više od 15 miliona evra, Kosovo je ostalo ispred vrata Interpola. Glasanje za prijem Kosova je pokazalo da je u diplomatiji veoma važna politička odluka i da snagom argumenata može da se ostvari diplomatska pobeda.

Albanci u borbu za stvaranje takozvanog nezavisnog Kosova ulažu na stotine miliona evra, dok se Srbija oslanja na međunarodni ugled predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šatl-diplomatiju Ivice Dačića. Upravo na talasu snage argumenata borbe za Interpol videlo se da argumenti mogu da budu jači od novca. I za ovu namenu Albanci su lobističkoj grupi „Balard partners”, s kojom Priština ima ugovor od 2017. godine, isplatili više od milion i po dolara.

Da je lobiranje veoma važna karika u stvaranju države, Albanci su shvatili pre trideset godina, kada su počeli da troše milione dolara da bi promovisali ideju nezavisnog Kosova. Dobro je poznato da koriste usluge moćnih vašingtonskih lobističkih kuća. Nije tajna da su Albanci preko lobističkih grupa platili paket usluga koje su, između ostalog, podrazumevale da Hašim Tači kupi svoja mesta u prvim redovima na obeležavanju stogodišnjice Dana primirja u Parizu i na sahrani bivšeg američkog predsednika Džordža Buša.

Upravo su za vreme Džordža Buša starijeg Albanci počeli da ubiru plodove ulaganja u lobističke grupe, jer je krajem osamdesetih godina prošlog veka visoka američka delegacija posetila tadašnju Jugoslaviju i pokrajinu Kosovo i Metohiju. Ovu delegaciju predvodio je Robert Dol, koji je kasnije postao osnivač albansko-američkog lobija. Već 1990. bila je organizovana prva konferencija o ljudskim pravima u istočnoj Evropi, sa posebnim akcentom na prava Albanaca. Tih godina u agendu Kongresa SAD zvanično je ušlo stanje ljudskih prava kao etničkih prava kosovskih Albanaca, da bi posle toga bilo usvojeno više rezolucija protiv Beograda zbog navodne ugroženosti Albanaca u pokrajini.

Veoma važnu kariku u kosovskom lobiranju ima njujorški biznismen Heri Bajraktari, koji se još 2007. javno hvalio da je svojim novcem i uticajem lobirao za priznavanje Kosova. Ovaj biznismen se tokom 2018. godine bavio pitanjima demarkacije granice Kosova sa Crnom Gorom. Kako su pisali prištinski mediji, imao je veliku ulogu u odlaganju formiranja Zajednice srpskih opština. Navodno je Bajraktari najviše zaslužan što je Amerika promenila stav i dozvolila da Kosovo formira svoju „vojsku”.

Srbija je verovatno jedina država u ovom delu Evrope koja nema zvaničnu lobističku grupu. Čak i kada bi se vlast u Beogradu odlučivala na taj korak, angažovali su agencije koje nisu imali ni približno moć i uticaj u SAD kao one koje su angažovali Albanci. Nedavno je predsednik Vučić pokazao ugovor iz 2011. na osnovu koga je Srbija lobističkoj grupi „Podesta” mesečno plaćala 100.000 dolara za „dodatne aktivnosti u razgovorima sa državnim organima SAD”. Dokument je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i država Srbija je platila ukupno 900.000 dolara.

Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković navodi da smo u prošlosti napravili greške ili nismo lobirali jer smo smatrali da je istina na našoj strani ili smo odabrali pogrešne lobiste. „Lobiranje je jedan jezik koji je na Zapadu prepoznat i prihvaćen. To je uvek borba argumenata i bez obzira na to ko je više platio, važno je čiji su argumenti jači. Ali, ne može istina sama po sebi da pobedi. Moraju da se ističu argumenti što snažnije, ono što se desilo u Parizu, kada je u prvom redu sedeo Tači, jeste manifestacija moći klijenta i lobista – mogu da te smestim pored Putina ili Merkelove, Trampa. Reč je o paketu koje nude lobističke grupe. Ipak, borba u Interpolu pokazala je da snaga argumenata i lobiranja države i diplomata može da odnese prevagu nad interesima velikih i moćnih, ali da biste pobedili morate da budete prisutni na tom tržištu, samo od sebe se neće ništa rešiti”, naglasio je za „Politiku” Nenad Vuković.

Komentarišući kupljeno Tačijevo mesto, bivši diplomata Zoran Milojević kaže da je odluci gde će Tači sedeti prethodila prvo politička odluka da uopšte bude pozvan, da bude prisutan u svojstvu predsednika Kosova i u blizini najvećih državnika sveta. „Da oni nisu hteli da uvaže Kosovo kao državu i pozovu ga kao predsednika, da on već nije politički aktuelan u tom svojstvu, ne bi se to moglo kupiti parama na neviđeno, bez političke podloge”, rekao je Milivojević.

Neuspeh Prištine u Interpolu pokazao da je drugo lice lobiranja, kada uloženi novac ne donese rezultat i tada se pokreće pitanje na šta su potrošeni milioni dolara. Pokrajinski sudski organi pokrenuli su istragu zbog sumnje da je Tači proneverio najmanje tri miliona dolara, jer je sklopio sumnjive poslove s četiri lobističke grupe. Tačijev savetnik Ardijan Arifaj priznao je da je za 24 meseca lobiranja utrošeno 1,24 miliona dolara kod „Balard partnersa”, ali je u međuvremenu „isplivao” ugovor s agencijom „Skvajer Paton Bogs” u iznosu od 1.331.407 dolara.

U Prištini ne veruju da Srbija nije angažovala nijednu moćnu lobističku grupu koja joj pomaže u diplomatskoj borbi. Tako je takozvani ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli izjavio da je Srbija za lobiranje utrošila 300 miliona dolara. Na ovu opasku reagovao je u svom stilu Ivica Dačić, konstatacijom: „Znate, da imamo taj novac, pa ja bih ga iskoristio da platimo vlasti u Prištini da povuku jednostrano proglašenu nezavisnost.”

 

Autor Dejan Spalović

 

Izvor Politika, 10. januar 2019.