Колико новца, толико и државе на Косову

Албанци дају лобистичким агенцијама милионе евра да би заокружили „државу”, док се Србија ослања на међународни углед Вучића и шатл-дипломатију Дачића

Да новац није свемогућ показало је гласање у Интерполу, када је Србија на темељу озбиљне дипломатије успела убедљиво да победи Приштину и њене моћне западне спонзоре. Иако су за чланство у највећој међународној полицијској организацији привремене косовске институције уложиле више од 15 милиона евра, Косово је остало испред врата Интерпола. Гласање за пријем Косова је показало да је у дипломатији веома важна политичка одлука и да снагом аргумената може да се оствари дипломатска победа.

Албанци у борбу за стварање такозваног независног Косова улажу на стотине милиона евра, док се Србија ослања на међународни углед председника Србије Александра Вучића и шатл-дипломатију Ивице Дачића. Управо на таласу снаге аргумената борбе за Интерпол видело се да аргументи могу да буду јачи од новца. И за ову намену Албанци су лобистичкој групи „Балард партнерс”, с којом Приштина има уговор од 2017. године, исплатили више од милион и по долара.

Да је лобирање веома важна карика у стварању државе, Албанци су схватили пре тридесет година, када су почели да троше милионе долара да би промовисали идеју независног Косова. Добро је познато да користе услуге моћних вашингтонских лобистичких кућа. Није тајна да су Албанци преко лобистичких група платили пакет услуга које су, између осталог, подразумевале да Хашим Тачи купи своја места у првим редовима на обележавању стогодишњице Дана примирја у Паризу и на сахрани бившег америчког председника Џорџа Буша.

Управо су за време Џорџа Буша старијег Албанци почели да убиру плодове улагања у лобистичке групе, јер је крајем осамдесетих година прошлог века висока америчка делегација посетила тадашњу Југославију и покрајину Косово и Метохију. Ову делегацију предводио је Роберт Дол, који је касније постао оснивач албанско-америчког лобија. Већ 1990. била је организована прва конференција о људским правима у источној Европи, са посебним акцентом на права Албанаца. Тих година у агенду Конгреса САД званично је ушло стање људских права као етничких права косовских Албанаца, да би после тога било усвојено више резолуција против Београда због наводне угрожености Албанаца у покрајини.

Веома важну карику у косовском лобирању има њујоршки бизнисмен Хери Бајрактари, који се још 2007. јавно хвалио да је својим новцем и утицајем лобирао за признавање Косова. Овај бизнисмен се током 2018. године бавио питањима демаркације границе Косова са Црном Гором. Како су писали приштински медији, имао је велику улогу у одлагању формирања Заједнице српских општина. Наводно је Бајрактари највише заслужан што је Америка променила став и дозволила да Косово формира своју „војску”.

Србија је вероватно једина држава у овом делу Европе која нема званичну лобистичку групу. Чак и када би се власт у Београду одлучивала на тај корак, ангажовали су агенције које нису имали ни приближно моћ и утицај у САД као оне које су ангажовали Албанци. Недавно је председник Вучић показао уговор из 2011. на основу кога је Србија лобистичкој групи „Подеста” месечно плаћала 100.000 долара за „додатне активности у разговорима са државним органима САД”. Документ је потписао тадашњи министар спољних послова Србије Вук Јеремић и држава Србија је платила укупно 900.000 долара.

Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић наводи да смо у прошлости направили грешке или нисмо лобирали јер смо сматрали да је истина на нашој страни или смо одабрали погрешне лобисте. „Лобирање је један језик који је на Западу препознат и прихваћен. То је увек борба аргумената и без обзира на то ко је више платио, важно је чији су аргументи јачи. Али, не може истина сама по себи да победи. Морају да се истичу аргументи што снажније, оно што се десило у Паризу, када је у првом реду седео Тачи, јесте манифестација моћи клијента и лобиста – могу да те сместим поред Путина или Меркелове, Трампа. Реч је о пакету које нуде лобистичке групе. Ипак, борба у Интерполу показала је да снага аргумената и лобирања државе и дипломата може да однесе превагу над интересима великих и моћних, али да бисте победили морате да будете присутни на том тржишту, само од себе се неће ништа решити”, нагласио је за „Политику” Ненад Вуковић.

Коментаришући купљено Тачијево место, бивши дипломата Зоран Милојевић каже да је одлуци где ће Тачи седети претходила прво политичка одлука да уопште буде позван, да буде присутан у својству председника Косова и у близини највећих државника света. „Да они нису хтели да уваже Косово као државу и позову га као председника, да он већ није политички актуелан у том својству, не би се то могло купити парама на невиђено, без политичке подлоге”, рекао је Миливојевић.

Неуспех Приштине у Интерполу показао да је друго лице лобирања, када уложени новац не донесе резултат и тада се покреће питање на шта су потрошени милиони долара. Покрајински судски органи покренули су истрагу због сумње да је Тачи проневерио најмање три милиона долара, јер је склопио сумњиве послове с четири лобистичке групе. Тачијев саветник Ардијан Арифај признао је да је за 24 месеца лобирања утрошено 1,24 милиона долара код „Балард партнерса”, али је у међувремену „испливао” уговор с агенцијом „Сквајер Патон Богс” у износу од 1.331.407 долара.

У Приштини не верују да Србија није ангажовала ниједну моћну лобистичку групу која јој помаже у дипломатској борби. Тако је такозвани министар спољних послова Косова Беџет Пацоли изјавио да је Србија за лобирање утрошила 300 милиона долара. На ову опаску реаговао је у свом стилу Ивица Дачић, констатацијом: „Знате, да имамо тај новац, па ја бих га искористио да платимо власти у Приштини да повуку једнострано проглашену независност.”

 

Аутор Дејан Спаловић

 

Извор Политика, 10. јануар 2019.