Како ће након маја изгледати Европски парламент?

Упркос смањењу броја посланика, Европска народна партија ће и даље бити испред осталих политичких група

За мање од пет месеци грађани ЕУ први пут ће без Велике Британије изаћи на изборе за Европски парламент.

На тим изборима се, према прогнозама бриселског тинк-тенка који прати европске изборе, „великој коалицији“ група десног центра и левице ближи крај.

Према прогнозама независне организације Воутвоч Европа ако се текући тренд потврди, први пут у историји на изборима за Европски парламент две највеће групе – Европска народна партија (EPP) и Прогресивни савез социјалиста и демократа (СД), више неће моћи да контролишу већину.

Ипак, упркос покушају евроскептичних снага да измене однос снага у Парламенту, умерене, про-ЕУ снаге и даље ће бити у већини, углавном захваљујући вероватном јачању центриста из Савеза либерала и демократа (ALDE).

Националисти са деснице биће на добитку али вероватно неће успети да освоје 25 одстоместа у ЕП. Потенцијална заједничка група десних националиста, направљена од партија из група Европски конзервативци и реформисти (ECR), Европа нација и слободе (ENF) и онога што је остало од групе Европа слободе и директне демократије (EFDD), могла би да буде друга по величини у ЕП ако сви садашњи чланови одлуче да јој се прикључе.

Тај сценарио међутим није много вероватан због великих разлика у погледима између тих снага, као и због „тешких“ карактера њихових лидера.

Много реалнија је, оцењују у Воутвочу, могућност да се те групе са крајње деснице реорганизују и оснују трећу по величини групу у наредном Европском парламенту.

Јачање група Уједињена европска левица-Нордијска зелена левица (GUE-NGL) и Зелени/Европски слободни савез (Зелени/EFA) неће у пуној мери надокнадити вероватно слабљење СД, што значи да левица у целини може да очекује око 35 одсто места у новом ЕП.

Вероватно ће им, како наводи Воутвоч, бити потребна сарадња са центристима ако напредне снаге желе да задрже утицај у наредном сазиву ЕП.

Упркос смањењу броја посланика, EPP ће и даље бити испред осталих политичких група. Та група могла би чак да консолидује вођство захваљујући Брегзиту и изласку британске делегације из ЕП, с обзиром да ниједна водећа британска партија није припадала групи коју води Манфред Вебер. Дакле, Брегзит ће само повећати разлику између EPP и конкурентских група у корист EPP.

Такав развој догађаја одражава трендове на континенту где су све већа политичка фрагментација и нестабилност ослабили етаблиране политичке снаге, које су углавном припадале EPP и СД, а ојачали политичке аутсајдере са свих страна политичког спректра. Избори за Европски парламент биће одржани од 23. до 26. маја а бираће се 705 европосланика према 751 у текућем сазиву.

После Брегзита у марту у ЕП ће остати 73 британска посланичка места. Како је раније одлучено, 46 места ће бити резервисано за нове чланице ЕУ или ће остати непопуњено а преосталих 27 биће подељено на 14 чланица које су недовољно заступљене у Парламенту.

По пет додатних посланика у новом сазиву ЕП имаће Француска и Шпанија, по три Италија и Холандија, Ирска ће добити два а још по једног Пољска, Румунија, Шведска, Аустрија, Данска, Словачка, Финска, Хрватска и Естонија.

Очекује се да Холандија гласа 23. маја, Ирска 24. маја, Чешка 24 и 25. маја, Летонија, Малта и Словачка 25. маја а остали 26. маја.

Инаугурациона пленарна седница новоизабраног Европског парламента биће одржана 2. јула.

 

Извор Бета/Б92, 11. јануар 2019.