Демпси за амерички радио: Србија игра двоструку игру, протести против власти неће стати

"Путинова посета је једна велика медијска прича за Русију, и за део медија у Србији, али не заборавите шта се догађа на терену у Србији са великим демонстрацијама"

Руски председник Владимир Путин, који је ове недеље оптужио Сједињене Државе и Запад за дестабилизацију Балкана кроз ширење НАТО-а, искористио је посету Србији како би због напетости у трансатлантским односима и недоследне политике Европске уније према Западном Балкану оснажио утицај Русије у региону, каже Џуди Демпси из центра Карнеги за Европу (Carnegie Europe) у интервјуу за ‘Зашто?’.

Због чега је дошло до ове изненадне агресивне реторике од стране Москве и поготово Путина.
— Мислим да је то због много разлога.

Један је да су трансатлантски односи пуни напетости у овом тренутку, а и председник Трамп каже да ће се САД у неком моменту повући из НАТО-а. Ово јасно иде у прилог Русији.

Русија је увек желела да ослаби западну, НАТО алијансу, увек је желела да ослаби трансатлантску везу и Путин је отишао у Србију због тога.

Друго, никада не знате шта председник Александар Вучић размишља. За Фајненшел тајмс је пре неколико дана говорио о проевропском курсу и тако даље, а онда постави црвени тепих за председника Путина. То значи да Србија игра двоструку игру.

Трећа ствар је, наравно, Путин је тамо са шефом Гаспрома Александром Милером зато што они виде растући утицај Кине.

На неки начин, Западни Балкан постаје игралиште за Кину и Русију са једне стране, а Европска унија покушава да држи под контролом оно што се дешава у БиХ и, са закашњењем, у Македонији, и држе на оку Црну Гору, која је управо добила велики кредит од Кине, иако је у НАТО-у.

Регион је врло отворен великом броју утицаја.

​Чини се да Москва не одустаје од Црне Горе и Путин каже да је одлука о њеном примању у НАТО створила тензије. Лавров каже да договор о промени имена Македоније није легитиман иако немају ништа против тога да две државе разговарају. Дакле, не одустају чак ни од тих земаља?
— У праву сте. Они не одустају. Црна Гора је у НАТО-у, али искрено говорећи, Црна Гора би могла да среди ствари у смислу корупције и недостатка доброг управљања земљом и својих односа са Кином.

ЕУ би такође могла да уради много више да ојача Црну Гору, то је прва ствар.

Видели смо шта се десило у Атини где је премијер Ципрас преживео гласање о поверењу, а македонска влада гура ову промену имена. Та промена имена заиста мења читаву игру ако то све прође.

Ово забрињава Русију, али ЕУ мора да искористи ово и да делује брзо и надогради се на ово тако што ће брзо отворити преговоре са Македонијом.

ЕУ је јако дуго имала недоследну политику према Западном Балкану, док су Русија и Кина ушле без икаквих предуслова.

​Путин сада има врло чврстог и оданог савезника у Председништву БиХ који каже да нема шансе да БиХ почне да се креће према НАТО-у. Путин је до сада ствари радио, чини се, помало пасивно, држећи их под контролом, али да ли очекујете мало активнију улогу Русије у БиХ у наредним месецима и годинама?
— Ја се надам да ће бити мало активнија улога ЕУ у БиХ и Србији.

ЕУ је била потпуно неусклађена бавећи се дисфункционалношћу БиХ, као да није имала довољно времена да се позабави овиме.

Слабост ЕУ у БиХ је у томе да стоји уз елите уместо да се обрати ширем цивилном друштву, широј групи активиста, уместо да само сарађује са уморним старим елитама.

На неки начин, ЕУ је била врло немаштовита и интелектуално, како бих то дипломатски рекла, прилично лења у БиХ.

Најзанимљивија ствар је да ЕУ жели да буде глобални играч, али како може бити глобални играч ако не може да среди ни своје задње двориште.

У оваквој ситуацији имамо Европске изборе који би могли да ослабе ионако слаби замах по питању проширења према Западном Балкану. Да ли у таквој ситуацији можемо очекивати агресивније позиционирање Русије према Балкану?
— Русија не мора много да чини. Посета овде, посета тамо, мало новца овде, мало новца тамо. То није питање агресије, то је питање како ће ЕУ реаговати.

Нема сумња да избори за Европски парламент, бирање Европске комисије, оно што се дешава у Немачкој и стабилност председника Емануела Макрона у Француској – то су све ствари које одвлаче пажњу, да не спомињем реч на Б – Брегзит.

Али, то је наше суседство, и оставити ово отворено разним врстама малигних утицаја је врло, врло опасно, не само за Западни Балкан и њихову перспективу, већ је такође опасно и за ЕУ.

Немачка је покушала да успостави балканску политику заједно са Великом Британијом али то је било напола печено и није било примењено ни на какав практичан начин. То је велика штета.

Још једна ствар, Путинова посета је једна велика медијска прича за Русију, и за део медија у Србији, али не заборавите шта се догађа на терену у Србији са великим демонстрацијама.

Оне су заиста велике и мислим да неће престати.

 

Извор Радио слободна Европа, 18. јануар 2019.