Dempsi za američki radio: Srbija igra dvostruku igru, protesti protiv vlasti neće stati

“Putinova poseta je jedna velika medijska priča za Rusiju, i za deo medija u Srbiji, ali ne zaboravite šta se događa na terenu u Srbiji sa velikim demonstracijama”

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je ove nedelje optužio Sjedinjene Države i Zapad za destabilizaciju Balkana kroz širenje NATO-a, iskoristio je posetu Srbiji kako bi zbog napetosti u transatlantskim odnosima i nedosledne politike Evropske unije prema Zapadnom Balkanu osnažio uticaj Rusije u regionu, kaže Džudi Dempsi iz centra Karnegi za Evropu (Carnegie Europe) u intervjuu za ‘Zašto?’.

Zbog čega je došlo do ove iznenadne agresivne retorike od strane Moskve i pogotovo Putina.
— Mislim da je to zbog mnogo razloga.

Jedan je da su transatlantski odnosi puni napetosti u ovom trenutku, a i predsednik Tramp kaže da će se SAD u nekom momentu povući iz NATO-a. Ovo jasno ide u prilog Rusiji.

Rusija je uvek želela da oslabi zapadnu, NATO alijansu, uvek je želela da oslabi transatlantsku vezu i Putin je otišao u Srbiju zbog toga.

Drugo, nikada ne znate šta predsednik Aleksandar Vučić razmišlja. Za Fajnenšel tajms je pre nekoliko dana govorio o proevropskom kursu i tako dalje, a onda postavi crveni tepih za predsednika Putina. To znači da Srbija igra dvostruku igru.

Treća stvar je, naravno, Putin je tamo sa šefom Gasproma Aleksandrom Milerom zato što oni vide rastući uticaj Kine.

Na neki način, Zapadni Balkan postaje igralište za Kinu i Rusiju sa jedne strane, a Evropska unija pokušava da drži pod kontrolom ono što se dešava u BiH i, sa zakašnjenjem, u Makedoniji, i drže na oku Crnu Goru, koja je upravo dobila veliki kredit od Kine, iako je u NATO-u.

Region je vrlo otvoren velikom broju uticaja.

​Čini se da Moskva ne odustaje od Crne Gore i Putin kaže da je odluka o njenom primanju u NATO stvorila tenzije. Lavrov kaže da dogovor o promeni imena Makedonije nije legitiman iako nemaju ništa protiv toga da dve države razgovaraju. Dakle, ne odustaju čak ni od tih zemalja?
— U pravu ste. Oni ne odustaju. Crna Gora je u NATO-u, ali iskreno govoreći, Crna Gora bi mogla da sredi stvari u smislu korupcije i nedostatka dobrog upravljanja zemljom i svojih odnosa sa Kinom.

EU bi takođe mogla da uradi mnogo više da ojača Crnu Goru, to je prva stvar.

Videli smo šta se desilo u Atini gde je premijer Cipras preživeo glasanje o poverenju, a makedonska vlada gura ovu promenu imena. Ta promena imena zaista menja čitavu igru ako to sve prođe.

Ovo zabrinjava Rusiju, ali EU mora da iskoristi ovo i da deluje brzo i nadogradi se na ovo tako što će brzo otvoriti pregovore sa Makedonijom.

EU je jako dugo imala nedoslednu politiku prema Zapadnom Balkanu, dok su Rusija i Kina ušle bez ikakvih preduslova.

​Putin sada ima vrlo čvrstog i odanog saveznika u Predsedništvu BiH koji kaže da nema šanse da BiH počne da se kreće prema NATO-u. Putin je do sada stvari radio, čini se, pomalo pasivno, držeći ih pod kontrolom, ali da li očekujete malo aktivniju ulogu Rusije u BiH u narednim mesecima i godinama?
— Ja se nadam da će biti malo aktivnija uloga EU u BiH i Srbiji.

EU je bila potpuno neusklađena baveći se disfunkcionalnošću BiH, kao da nije imala dovoljno vremena da se pozabavi ovime.

Slabost EU u BiH je u tome da stoji uz elite umesto da se obrati širem civilnom društvu, široj grupi aktivista, umesto da samo sarađuje sa umornim starim elitama.

Na neki način, EU je bila vrlo nemaštovita i intelektualno, kako bih to diplomatski rekla, prilično lenja u BiH.

Najzanimljivija stvar je da EU želi da bude globalni igrač, ali kako može biti globalni igrač ako ne može da sredi ni svoje zadnje dvorište.

U ovakvoj situaciji imamo Evropske izbore koji bi mogli da oslabe ionako slabi zamah po pitanju proširenja prema Zapadnom Balkanu. Da li u takvoj situaciji možemo očekivati agresivnije pozicioniranje Rusije prema Balkanu?
— Rusija ne mora mnogo da čini. Poseta ovde, poseta tamo, malo novca ovde, malo novca tamo. To nije pitanje agresije, to je pitanje kako će EU reagovati.

Nema sumnja da izbori za Evropski parlament, biranje Evropske komisije, ono što se dešava u Nemačkoj i stabilnost predsednika Emanuela Makrona u Francuskoj – to su sve stvari koje odvlače pažnju, da ne spominjem reč na B – Bregzit.

Ali, to je naše susedstvo, i ostaviti ovo otvoreno raznim vrstama malignih uticaja je vrlo, vrlo opasno, ne samo za Zapadni Balkan i njihovu perspektivu, već je takođe opasno i za EU.

Nemačka je pokušala da uspostavi balkansku politiku zajedno sa Velikom Britanijom ali to je bilo napola pečeno i nije bilo primenjeno ni na kakav praktičan način. To je velika šteta.

Još jedna stvar, Putinova poseta je jedna velika medijska priča za Rusiju, i za deo medija u Srbiji, ali ne zaboravite šta se događa na terenu u Srbiji sa velikim demonstracijama.

One su zaista velike i mislim da neće prestati.

 

Izvor Radio slobodna Evropa, 18. januar 2019.