Srbija daje sedam Rerihovih slika za stranicu Miroslavljevog jevanđelja?

Predsednici Srbije i Rusije dogovorili se da nam se vrati list iz dragocenog dela. Iz kolekcije Narodnog muzeja Moskva će dobiti sedam dela Nikolaja Reriha

Konačno bi Srbiji mogao da bude vraćen čuveni 166. list Miroslavljevog jevanđelja! Prilikom posete predsednika Ruske Federacije dogovoreno je i da zauzvrat naša zemlja Rusiji vrati sedam slika čuvenog slikara Nikolaja Reriha, koje se trenutno nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.

Istrgnuta iz najstarijeg spomenika srpske pismenosti, nastalog u nemanjićkoj Srbiji krajem 12. veka, stranica Miroslavljevog jevanđelja duže od 150 godina se nalazi u Sankt Peterburgu. Čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije, gde je danas dragoceni deo njene zbirke, ali u Srbiji već dugo postoji nada da se ona spoji sa celinom u Beogradu.

O vraćanju lista Miroslavljevog jevanđelja govori se decenijama, jer je reč o najstarijem srpskom rukopisu, koji ima izuzetan značaj za Srbiju, pisanom pre više od osam vekova za Miroslava, kneza Humskog, sina Zavidinog, a brata Stefana Nemanje. Prema rečima Jekaterine Krušeljnicke, iz Nacionalne biblioteke Rusije, arhimandrit Porfirije, koji je kasnije bio episkop uspenski, 166. list Miroslavljevog jevanđelja doneo je iz manastira Hilandar, u kom je boravio 1845. i 1846. godine.

— Bio je izuzetan naučnik tog vremena i vrlo posvećen sakupljanju primera slovenske pismenosti za svoju zbirku, a ne zna se da li je list krišom uzeo ili ga je dobio na poklon – kaže Krušeljnicka. — Svoju zbrku nije krio i prvi put ju je predstavio na izložbi u Kijevu 1874. godine, kada je i 166. list, ili, kako su ga u to vreme nazivali, peterburški list, pobudio veliko interesovanje. Posle toga naučnici odlaze na Svetu Goru shvatajući vrednost te knjige.

A i samo Miroslavljevo jevanđelje, upisano u Uneskovu knjigu pamćenja, preživelo je burna vremena naše države i naroda, skrivano, prenošeno i na kraju sačuvano. Napisano je na teritoriji Bijelog Polja, samo 332 kilometra od Beograda, “prešlo” je za sedam i po vekova više od 15.000 kilometara – od Hilandara do glavnog grada Srbije. Pratilo je kretanje srpske vlade od Kruševca do Niša, Kraljeva i Raške, a potom 1915. godine do Krfa, pa Beograda, Užica. Jedno vreme je bilo zakopano u oltaru manastira Rača i skrivano od Nemaca. Od 1945. je u Narodnom muzeju Beograda.

Osim lista te izuzetne knjige, u ruskoj biblioteci čuva se još 370 srpskih srednjovekovnih rukopisa.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac smatra da je listu Jevanđelja, istrgnutom iz knjige i nelegalno odnetom u Rusiju, svakako mesto u beogradskom Narodnom muzeju, gde se čuva čitava knjiga. Kako kaže, Nikolaj Rerih, čija će dela biti zauzvrat vraćena Rusiji, za Ruse je svojevrsna mala svetinja i u samom vrhu je njihove rang-liste kulturnih dobara. Njegova dela su procenjena na barem 60.000 evra.

Bio je slikar, filozof, naučnik i pisac. Naslikao je oko 7.000 dela. Sedam slika za koje se mislilo da su nestale kada je Nemačka bombardovala Jugoslaviju u aprilu 1941. godine nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a kod nas su dospele između dva svetska rata. Među njima je i slika “Gosti iz inostranstva”, koju je Rerih tražio, ali za koju za života nije uspeo da otkrije gde je.

I ministar kulture Vladan Vukosavljević je u nedavnom intervjuu za naš list rekao da se došlo do rešenja koje je u interesu i Srbije i Rusije. Po njegovim rečima, Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom ovog slikara, značajnog i kao mislioca i kao filozofa, a u planu je da se velike vrednosti dvaju naroda vrate kućama.

SREDNjOVEKOVNI FOND
Ruska nacionalna biblioteka i Srpska akademija nauka i umetnosti sklopile su pre dve godine sporazum o saradnji koji podrazumeva digitalizaciju srpskih srednjovekovnih rukopisa iz fonda Peterburške biblioteke i izradu faksimila najdragocenijih tekstova. U zbirci Ruske nacionalne biblioteke čuva se 370 srpskih srednjovekovnih rukopisa, među kojima su Vukanovo jevanđelje, 12 listova Radoslavljevog jevanđelja, ali i razna žitija i spisi.

 

Autor B. Caranović

 

Izvor Večernje novosti, 20. januar 2019.

Pratite nas na YouTube-u