Дробњицки: Ако Трамп не победи на изборима 2020, у САД ће бити великих немира

Ако Трамп буде поражен на изборима 2020, његови бирачи неће поверовати да су то били поштени избори

Навршиле су се две године од како је Доналд Трамп преузео дужност председника Сједињених Држава. Амерички медији главног тока, који током те две године нису престајали да га критикују, за двогодишњицу су спремили нова „раскринкавања“.

„Базфид“ је објавио да је Трамп присиљавао свог бившег адвоката Мајкла Коена да лаже пред специјалном комисијом Конгреса САД. Наводи се да је та информација добијена из тима специјалног истражитеља Роберта Малера. Међутим, Малер је лично то демантовао. Поставља се питање зашто је Малер пожурио са демантијем.

Могуће је да је код тог каријерног функционера америчких специјалних служби прорадила савест. А можда је то урадио да би се максимално дистанцирао од завереника из FBI и Министарства правде САД јер му је јасно да губе битку започету против шефа државе.

Претходно је Њујорк тајмс објавио чланак у којем је Трамп оптуживан да је током 2018. неколико пута са својим саветницима разговарао о могућности да САД иступе из НАТО. То је било довољно да амерички политичари и новинари опет почну да говоре о импичменту, односно опозиву председника. Јер, иступање из НАТО би било – велеиздаја. Чудна је ова логика вашингтонског естаблишмента!

Она подразумева да председник САД чини издају самим покретањем питања сврсисходности даљег остајања Сједињених Држава у једној наднационалној структури. Упркос томе што шеф државе, разуме се, не би могао сам да изведе САД из западне војне алијансе јер би му за то било потгребно одобрење Сената. За Трампове противнике је издаја и сама сумња у спољнополитички курс којег су се САД држале деценијама и у то да је НАТО важнији и од самих америчких националних интереса. За њих је издаја и одлука о повлачењу америчких војника из Сирије.

„Издајничком“ је била проглашена и Трампова жеља да измени светски систем трговине са намером да заштити националну производњу, врати у САД индустријска радна места и да транснационалне корпорације лиши апсолутне власти. „Издајом“ се називају и Трампови покушаји да спречи нелегалну имиграцију. Међутим, то и јачање границе са Мексиком тешко је било оспоравати као „издају“ па су потегнути други аргументи. Подизање ограде према Мексику названо је „аморалним“. Демократска партија је својим конгресменима дала миг да не гласају за буџетско финансирање те ограде, па су САД стигле до делимичне обуставе рада федералне владе.

Сада је потпуно јасно да се од америчког председника тражи да у спољној политици буде неоконзервативац, а поводом питања економије и имиграције – либерал-глобалиста. Све остало су – глупост, издаја и аморалност. Ово је било суштина америчког двопартијског консензуса свих претходних година. А када су бирачи почели да сумњају у то једино исправно учење (не само у САД, него и у Великој Британији, на европском континенту и у латинској Америци) – елите су се испрва зачудиле, а онда се појавила „руска претња“. Кренуле су тврдње-оптужбе да се „реваншистичка Русија“ меша у западне демократије, да грађанима западних земаља сугерише неке глупе мисли и да је на чело САД довела свог „агента“.

Током две године очајничке борбе против „руског агента“, глобалистичка елита је, како изгледа, и сама поверовала у своју на брзину смишљену „патку“. Чини јој се да ће се све вратити на своје „природно место“ чим се САД ослободе „немогућег Трампа“ и изолују Русију и казне је за подривање западне демократије. Због овога је за њу жељени импичмент Трампа много више од самог импичмента Трампа. Свргавање Трампа се доживљава као симболична победа саме глобализације. Дефинитивна победа јер се више неће допустити да се понови ово што се догађало 2016, 2017. и 2018.

Никакве победе, наравно, неће бити. Чак и ако Трамп буде оборен, Брегзит удаве у процедурама и ставе ван закона све популистичке покрете у Европи. Да би се зауставила трансформација света – потребно је нешто веће. На пример: тотално испирање мозгова свим западним бирачима. И то неким иновативним методима јер се већ показало да је за то неспособна свемоћна медијска машинерија Запада. Чак ни то неће бити довољно. Биће потребна потпуна ликвидација демократије и успостављање транснационалног тоталитарног режима без смоквиних листова у виду избора, слободе медија и информација.

Бирачи су у Трампу видели лидера који је у стању да сломи вашингтонски консензус који је код обичних Американаца одавно изазивао тихи гнев. Трамп уопште не личи на револуционара. Американолози се и данас споре – због чега се он уопште кандидовао за шефа државе. Он је показао да има фантастичну способност да улови расположење бирача. На њега су обрушили толико блата и компромитујућих материјала да би се сваки други политичар одавно сломио, а са њега је све то слетело – као са гуске вода. Он се није потчинио вашингтонском естаблишменту. Он наставља да му се супротставља и да – корак по корак – реализује оно што је обећавао.

Сасвим је могуће да Трамп ради све што ради из самољубља и тврдоглавости, а не у име неких високих представа. То му, међутим, нимало не смета, пре ће бити да му помаже да буде успешан лидер светског популистичког покрета. На чисто политичком плану, он је готово идеално оваплоћење оштре трансформације коју свет данас преживљава.

Ако Трамп буде поражен на изборима 2020, његови бирачи неће поверовати да су то били поштени избори. Уосталом, многи конзервативци су и пре новембра 2016. претили да ће „дићи револуцију“ ако Хилари Клинтон победи. Трамп са само једним председничким мандатом – то су безмало гарантовани грађански немири на целој територији САД. Зато, да би се Трамп уклонио са власти у САД би морао да буде изведен реални државни преврат.

Он је за своје две године власти учинио неизбежном победу на републиканским унутарстраначким изборима за наредне две деценије сваком политичару који буде наступао са „трампистичком платформом“. Што данас више туку Великог Доналда – то ће бити вероватнија победа таквог политичара на општим изборима у САД. А то значи да ће национал-популисти и у другим западним земљама наставити да мрве либерални светски поредак.

Вашингтонски естаблишмент за сада успева да блокира многе Трампове спољнополитичке иницијативе., укључујући зближавање са Русијом. Само, то за Русију није главни резултат Трампове двогодишње владавине. Важније је што је либерал-глобализам престао да буде доминантна политичка доктрина „целог цивилизованог света“.

 

Аутор Дмитриј Дробњицки

 

Извор Факти, 22. јануар 2019.