Узрок неслоге међу опозицијом или глумци и политичари

После осам недеља од почетка грађанских и опозиционих протеста појавили су се неслога и сукоби међу организаторима

Ако је Бошко Обрадовић направио тачан пресек ствари, означивши почетком прве фазе „свенародних опозиционих протеста” напад на Борка Стефановића у Крушевцу, а њеним завршетком – обележавање годишњице убиства Оливера Ивановића, онда би се као обележје преласка у другу фазу суботњих демонстрација могао узети и низ сукоба у оквиру протестантских редова. Због којих, ако се наставе, може да се постави питање да ли ће друге фазе опозиционих протеста уопште бити, или макар у ком обиму. Већ неко време, наиме, појединци из Савеза за Србију (који, како је објашњено, пружају само логистичку подршку протестима започетим пре осам недеља) изражавају незадовољство због тога што им организатори, међу којима је највидљивији глумац Бранислав Трифуновић, не дозвољавају да се обрате окупљенима.

Коментаришући његову изјаву да би опозиција била извиждана на протесту, Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке, која је део Савеза за Србију (СзС), рекла је да јако цени његов напор, али да „није у реду да се он поставља као морална вертикала”. Наглашава да је неопходно да протести добију јасан политички профил, јер у супротном постају „готово анархична глумачка представа”. „Што каже народ – или хоп или троп у неком тренутку. И бојим се да ће бити троп ако се протести наставе овако”, рекла је она јуче за телевизију Н1 додајући, између осталог, да „то не треба да се претвара у протест против опозиције и против власти”.

Несугласица, или неусаглашеност, настала је уочи последње суботње шетње у Београду због предлога једне од званичних организатора Јелене Анасоновић да се понесу јаја и гађа РТС. Неки су је подржали, али многи су оспорили њен предлог. Бранислав Трифуновић је кратко одговорио: „Надам се да је свима јасно да јаја остају код куће”. Глумац Никола Којо је од Анасоновићеве затражио, ако је то била њена самостална акција, да се извини и напусти организацију. Преко друштвених мрежа сукобили су се и глумац Сергеј Трифуновић, такође активни учесник протеста и кандидат за новог председника ПСГ, и драмска списатељица Биљана Србљановић. На твит Трифуновића да се сећа Србљановићеве која је као студент прве године драматургије била члан „Белих орлова”, њеног понашања тада и питања „Бики, колико још лица имаш”, драматуршкиња је одговорила дужим текстом у коме је, нимало бираним речима, глумца оптужила за превртљивост, пријатељство са Милорадом Улемеком Легијом и свађу са рођеним братом „око тога ко је главнији у протестима”.

Крај „свађалачке” недеље обележио је сукоб једног од лидера СзС Драгана Ђиласа и левичарске организације „Маркс 21”, која себе назива револуционарно социјалистичком и која такође учествује у протестним шетњама. Пошто је објавила снимак расправе са Ђиласом током протеста у прошлу суботу у Београду, марксисти су издали и саопштење у коме наводе да су њени чланови Ђиласа окривили да су он и бивша власт криви за социјалну и економску пропаст њихових родитеља, а да је Ђилас на то узвратио псовком и увредама, то јест „хомофобним и мизогиним нападом на левицу”.

Огласио се и Ђилас, који је признао да није требало да псује, али да је његова реакција била „крајње људска”, будући да су ти млади људи прво њега вербално напали, иако је био са децом од шест и седам година и њиховом мајком. „То што се бавим политиком не даје ми за право никога да вређам, али не даје право ни другима да се овако понашају, посебно када сам на улици са својом породицом”, навео је Ђилас у изјави за јавност.

Указујући да неки случајеви представљају гафове са озбиљним последицама, попут неколико непримерених иступа Жељка Веселиновића, а да неки праве штету опозицији иако директно нису повезани с њом, као што је сукоб на личној равни између Сергеја Трифуновића и Биљане Србљановић, извршни директор Цесида Бојан Клачар наводи да су најважније „пукотине” оне које се тичу стратешких или системских проблема са којима се протестанти суочавају.

„Ти проблеми настају најпре због тога што организатори протеста морају да задовоље два на неки начин некомпатибилна интереса. С једне стране, уметнички и грађански део организације ових протеста има неку врсту антипартијског и антиполитичког расположења и врло је тешко да се споји нешто ште је у легитимном интересу политичке странке или организације са интересима уметника који заговарају неку врсту ’политике без политике’. Други разлог за те шумове је хетерогеност организације, у оквиру које је још и веома шаролика и са различитим ставовима конципирана политичка коалиција СзС”, оцењује Клачар додајући да у таквој ситуацији не може да постоји једна стриктна, униформисана и кохерентна комуникација. А такви комуникацијски шумови у једној опозиционој организацији, уз неку врсту неразумевања моћи, значаја и улоге друштвених мрежа, доприносе да власт поентира.Антрфиле

ОЛЕНИК И ТРИФУНОВИЋ КАНДИДАТИ ЗА ПРЕДСЕДНИКА ПСГ
На седници Председништва Покрета слободних грађана (ПСГ) утврђена је листа кандидата за председника (Александар Оленик и Сергеј Трифуновић) и чланове председништва који ће бити изабрани на предстојећој ванредној скупштини 26. јануара, саопштио је ПСГ. За избор два члана председништва ПСГ кандидати су: Петар Милетић, Биљана Стојковић, Снежана Тасов, Иван Милановић, Лидија Мартиновић, Бојан Бонџић и Милош Марковић.

 

Аутор Биљана Баковић

 

Извор Политика, 23. јануар 2019.