Nemačka demokratija na testu

Nemačka služba bezbednosti sastavila je i dostavila medijima opširan izveštaj o stranci Alternativa za Nemačku. Stranka razmatra tužbu

Kada je Andreas Kalbic izabran za predstavnika desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u brandenburškom državnom parlamentu, momentalno je potpisao prijavnicu za članstvo u „Nemačkom parlamentarnom društvu“. Ovaj ugledni klub, osnovan 1951, nalazi se odmah pored zgrade Rajhstaga u Berlinu i otvoren je za sve državne i federalne predstavnike. Kalbic uživa u ručkovima u restoranu kluba, gde konobari u belom livreju znaju da on voli više kocki leda u svom belom vinu. Kalbic bi se ponekad povukao u jedan od luksuznih salona kluba na privatne razgovore, ili bi večeri provodio u baru smeštenom u podrumu. „Ovde vlada prefinjena parlamentarna kultura, u stilu britanskih klubova“, hvališe se Kalbic, inače bivši padobranac.

Ali, ako verujete nemačkoj službi unutrašnje bezbednosti – odnosno Federalnoj kancelariji za zaštitu Ustava (Bundesamt für Verfassungsschutz – BfV) Kalbic nema šta da traži u klubu koji, prema njegovim sopstvenim rečima, nastoji da promoviše kulturu „parlamentarne kolegijalnosti“. Kalbic je kvalifikovan kao pretnja za liberalni ustav zemlje. Pre svega nekoliko dana, BfV je saopštio da razmatra pokretanje nadzora nad omladinskom organizacijom stranke – „Mladom alternativom“. Istovremeno, služba posmatra ultrakonzervativnu frakciju stranke, poznatu kao „Krilo“, sa još većim stepenom podozrenja.

Špigl je pribavio izveštaj BfV-a od preko 400 strana u kojem služba ne osuđuje AfD u celini. Ali je fokus izveštaja na „Krilo“ (nem. „Der Flügel“) i njegovog lidera – Bjorna Hokea – težak udarac za ultradesni tabor. BfV podrobno analizira „etno-nacionalističku ideologiju“ Hokea, Kalbica i njihovih kolega sličnih stavova. Izveštaj takođe jasno pokazuje da je ovoj službi ponestalo strpljenja za strategiju prebacivanja odgovornosti na radikale iz svoje stranke, kojoj pribegavaju lideri AfD-a Jorg Mojten i Aleksander Gauland.

Sam Kalbic je majstor dvosmislene komunikacije. Kada nije na pijacama i u krčmama, nego se umesto toga nađe u prefinjenijoj sredini kakva je ona „parlamentarnog društva“, ton ovog četrdesetšestogodišnjaka je mnogo blaži. Nedavno je ponudio flašu šampanjca bilo kome ko uspe da nađe jedan jedini primer njegovog govora mržnje protiv muslimana u bilo kom njegovom saopštenju za medije. On ne deluje naročito uzrujano činjenicom da se njegova baza moći našla na nišanu službe bezbednosti. „Pa dobro, neću više moći da iznosim svoje subverzivne fantazije preko telefona“, našalio se.

Za govornicom, međutim, Kalbic tačno zna kako da „zapali“ svoju publiku. BfV ga je stavila u isti ideološki tabor u kojem je Hoke, a obojica pozivaju na to da se muslimanima i imigrantima oduzmu građanska prava. Kalbic prema svojim političkim protivnicima gaji samo mržnju i gađenje, a izjavio je i da je građanski rat možda neizbežan.

OPASAN RAZVOJ SITUACIJE
Dugo vremena je frakcija AfD-a zvana „Krilo“ uspevala da izbegne pažnju državne bezbednosti. Unutar stranke se smatralo da je bivši direktor BfV-a Hans-Georg Masen tajni pristalica AfD-a, a umereno krilo stranke – tzv. „Srednja alternativa“ – je ostalo slabo i marginalizovano. „Krilo“ deluje strateški, odbacuje bilo kakve fiksirane organizacione strukture i teoretski prihvata svakoga ko potpiše osnivački manifest. Do sada je to učinilo nekih 3.000 osoba. Ali „članstvo u tradicionalnom smislu nije moguće“, saopštavaju iz frakcije.

„Krilo“ takođe nema formalnu strukturu rukovodstva, čak ni određenog vođu. Ali svako iz AfD-a zna ko donosi odluke unutar dotične frakcije: Hoke i Kalbic. „Nemojte zamišljati nešto rigidno ili birokratski“, kaže Kalbic. „Članstvo je bazirano na posvećenosti“. U zavisnosti od toga šta je neophodno u datom momentu, oni traže potrebne aktere. Cilj često nije pobeda njihovih članova na biralištima, nego „usporavanje i popravka“ određenih stavova ljudi čija gledišta nisu u skladu sa onima koje baštini „Krilo“.

Jedan od lidera Alternative za Nemačku Aleksender Gauland (levo) i šef stranke u državi Brandenburg Andreas Kalbic

Služba bezbednosti je jasno dala do znanja da navedene mere opreza nisu pomogle. „Krilo“ je „grupa ljudi koji teže zajedničkom cilju“ – to je dovoljno da se frakcija nađe pod nadzorom. To je potencijalno opasan razvoj situacije za Hokea i Kalbica – lidere stranke u nemačkim državama Tiringija i Brandenburg. Kalbic samozadovoljno ističe da ga nije napao niko iz AfD-a, ali stranka ima dosta državnih službenika u svojim redovima. Zvanični nadzor nad grupom iz stranke kojoj pripadaju bi mogao ozbiljno da se odrazi na njihove karijere.

BfV je analizirao sve izjave koje su davali navodni sledbenici „Krila“, naročito na godišnjem desničarskom skupu „Kufhojzer“ (Kyffhäuser), nazvanom po malom obližnjem planinskom vencu. Ideologija Hokea, Kalbica i drugih govornika je suprotna ljudskom dostojanstvu i vladavini prava, ocenjuje se u izveštaju BfV-a. Članovi AfD-a su „nevoljni da prihvate demokratske odluke koje su suprotne njihovoj ideologiji“, saopštava izveštaj, dodajući da za ovu stranku druge partije „nisu obični oponenti sa drugačijim mišljenjem, već delovi prezrivog sistema koji se mora promeniti iz korena“.

„SKORO NEPORECIVO“
Prema svetonazoru ultradesničarske frakcije, nemački narod (folk) je sve, dok je pojedinac ništa. Svi koji nisu Nemci za Hokea su „strana tela“ koja ne mogu da se integrišu, pa stoga moraju biti ostrakizovani. Kada Hoke govori o svojoj ideji „remigracije“ stranaca, radi se o „jedva skrivenom zahtevu za arbitrarnim ukidanjima državljanstva i proizvoljnim masovnim deportacijama“, navodi izveštaj.

Hokeovo ime se stotinama puta pojavljuje u izveštaju, više od bilo čijeg drugog. Službenici su pažljivo analizirali njegove govore, kao i njegovu knjigu, a proučili su i njegove izjave pre članstva u AfD-u. Oni veruju u rezultate istraživanja sociologa Andreasa Krempera koji je sakupio dokaze da je Hoke pisao za desničarsko-ekstremističku Nacional-demokratsku partiju Nemačke (NPD) pre ulaska u AfD. Autori izveštaja navode da je „skoro neporecivo“ da su Hoke i autor NPD-a „Landolf Ladig“ ista osoba. Hokeova dikcija „ima lingvističke i argumentacione sličnosti sa dobro poznatim interpretativnim obrascima“ NPD-a, kao npr. kada upozorava na predstojeću smrt nemačkog naroda.

Autori ističu da se Hokeov partner Kalbic izražava mnogo pažljivije, ali smatraju da se njegove ponekad dvosmislene izjave moraju posmatrati u kontekstu Hokeovih govora. Godinama je Kalbic uspevao da izbegava bilo kakav pravi nadzor. Napredovao je kroz partiju i na kraju postao njen predstavnik u brandenburškom parlamentu, kao i predsednik ogranka stranke u Brandenburgu, uprkos reputaciji nekoga ko se kreće po ultradesničarskim krugovima.

Izveštaj BfV-a navodi neke od Kalbicovih životnih poglavlja, od njegovih veza sa nacionalno-konzervativnim Republikancima devedesetih – kada je ta stranka bila pod nadzorom nemačke državne bezbednosti – do boravka u desničarsko-ekstremističkim organizacijama kao što su „Witikobund“, “Junge Landsmannschaft Ostpreussen“ (Omladinsko zavičajno udruženje Istočne Nemačke) i „Heimattreue Deutsche Jugend“ (Mladi Nemci verni otadžbini).

Andreas Kalbic

Ova poslednja organizacija je nastojala da indokstrinira decu na način na koji je to radila „Hitlerova omladina“, pa je sada zabranjena. Kalbic je jednom posetio kamp ove organizacije, a danas govori da je „prilično nisko“ što novinari to iznose. On tvrdi da je bio pozvan da poseti kamp, ali se navodno više ne seća ko ga je pozvao i zašto. Što se tiče toga zašto je prihvatio pozivnicu, on kaže da glasače AfD-a „ne interesuju“ takva pitanja.

„MRVICE SUMNjE“
Izveštaj BfV-a, koji se bazira na izvornim materijalima od 1.000 strana, uključuje i beskrajnu listu kršenja tabua. U oštrom kontrastu sa trezvenim birokratskim rečnikom kojim je izveštaj sastavljen stoje citati o „stranim ljudima“, „drskosti ekonomskih migranata“ i „vođenju džihada natalitetom“. Službenici BfV-a su identifikovali sličan rečnik na svim nivoima AfD-a – ali to su samo „mrvice sumnje“ kažu oni, i nisu „dovoljno jake“ za nadzor čitave stranke koji bi podrazumevao „upotrebu obaveštajnih resursa“.

BfV drži rukovodstvo AfD-a, naročito Mojtena i Gaulanda, delimično odgovornim za „Krilo“. U izveštaju se na primer navodi kako nijedan od njih dvojice nije demonstrirao „jasno distanciranje i odbacivanje“ desničarsko-ekstremističkog identitetskog pokreta. Bezbednjaci takođe ističu da se „federalni lideri AfD-a, koji odgovaraju za celu partiju (…) ni na koji način nisu distancirali od agresivne dikcije protagonista ‘Krila’“. Naprotiv, izveštaj navodi sledeće: Na događajima koje organizuje „Krilo“, lideri AfD-a često pribegavaju istoj terminologiji i maniru govora koji vladaju u ekstremnoj desnici.

Mojten, inače profesor ekonomije, pokušava da kultiviše „umerenu, integrativnu sliku sebe za medije“, navodi se u izveštaju i dodaje da na „Kufhojzer“ samitu koristi „agresivno ksenofobnu retoriku“. Što se tiče Gaulanda – glavnog predstavnika AfD-a u Bundestagu – služba BfV je kod njega primetila „etno-nacionalistički pogled na društvo“.

U budućnosti, vođe AfD-a će teško moći da predstavljaju Hokea kao nebitnog regionalnog igrača. Od sada će BfV pratiti kako visoki funkcioneri stranke reaguju na njegove ispade, a izveštaj naročito citira Hokeov poziv na pridruživanje demonstracijama u istočnonemačkom gradiću Kemnicu prošlog septembra, što se pretvorilo u vikend gadnih uličnih nereda. Bezbednjaci navode da je taj gradić postao domaćin ekstremizmu sklone mešavine običnih građana, neonacista i huligana.

Uprkos nalazima izveštaja, intervencije BfV-a protiv AfD-a se verovatno neće pokazati kao naročito ometajuće. Iako je tačno da bi služba mogla da pribegne tajnom nadzoru kako bi pratila „Krilo“ i „Junge Alternative“, korišćene metode bi morale da budu proporcionalne. To znači da prisluškivanje telefonskih razgovora uglavnom ne dolazi u obzir. Kako bi se to pokrenulo, neophodno bi bilo uključivanje „G10 komisije“ u Bundestagu, ali taj korak se generalno samo koristi protiv osumnjičenih islamističkih terorista ili nasilnih desnih i levih ekstremista.

Barjak sa logoom Mlade Alternative, podmlatka stranke Alternativa za Nemačku, Drezden, 16. avgust 2018.

Takođe je, prema rečima zvaničnika, malo verovatno da bi BfV-u bilo dozvoljeno da koristi ubačene agente. Najviše što bi ova služba mogla da uradi jeste da postavi nadzorne timove i sakuplja specifične informacije o konkretnim osobama koje bi bile skladištene u mreži podataka nemačkih federalnih i državnih obaveštajno-bezbednosnih službi.

Bez obzira na sve to, Kalbic je rekao da AfD i dalje razmatra mogućnost tužbe. „Navikao sam se na zlonamerno nerazumevanje. Ali novo je to što sada to čini federalna služba“.

Uzmimo za primer jedan od Kalbicovih degutantnih citata o tome šta bi neuspeh AfD-a značio za Nemačku. Godine 2017. je grupi članova „Krila“ rekao: „Sve što bi ostalo je da se vikne – stavljajte šlemove!“.

Služba BfV, žali se on, nije se postarala da spomene šta je rekao nakon toga: „Ali ja to ne želim“.

 

Autori: Melani Aman, Jorg Dil, Martin Knobe i Andreas Ulrih

 

Izvor Spiegel.de