Немачка демократија на тесту

Немачка служба безбедности саставила је и доставила медијима опширан извештај о странци Алтернатива за Немачку. Странка разматра тужбу

Када је Андреас Калбиц изабран за представника десничарске Алтернативе за Немачку (AfD) у бранденбуршком државном парламенту, моментално је потписао пријавницу за чланство у „Немачком парламентарном друштву“. Овај угледни клуб, основан 1951, налази се одмах поред зграде Рајхстага у Берлину и отворен је за све државне и федералне представнике. Калбиц ужива у ручковима у ресторану клуба, где конобари у белом ливреју знају да он воли више коцки леда у свом белом вину. Калбиц би се понекад повукао у један од луксузних салона клуба на приватне разговоре, или би вечери проводио у бару смештеном у подруму. „Овде влада префињена парламентарна култура, у стилу британских клубова“, хвалише се Калбиц, иначе бивши падобранац.

Али, ако верујете немачкој служби унутрашње безбедности – односно Федералној канцеларији за заштиту Устава (Bundesamt für Verfassungsschutz – BfV) Калбиц нема шта да тражи у клубу који, према његовим сопственим речима, настоји да промовише културу „парламентарне колегијалности“. Калбиц је квалификован као претња за либерални устав земље. Пре свега неколико дана, BfV је саопштио да разматра покретање надзора над омладинском организацијом странке – „Младом алтернативом“. Истовремено, служба посматра ултраконзервативну фракцију странке, познату као „Крило“, са још већим степеном подозрења.

Шпигл је прибавио извештај BfV-а од преко 400 страна у којем служба не осуђује AfD у целини. Али је фокус извештаја на „Крило“ (нем. „Der Flügel“) и његовог лидера – Бјорна Хокеа – тежак ударац за ултрадесни табор. BfV подробно анализира „етно-националистичку идеологију“ Хокеа, Калбица и њихових колега сличних ставова. Извештај такође јасно показује да је овој служби понестало стрпљења за стратегију пребацивања одговорности на радикале из своје странке, којој прибегавају лидери AfD-а Јорг Мојтен и Александер Гауланд.

Сам Калбиц је мајстор двосмислене комуникације. Када није на пијацама и у крчмама, него се уместо тога нађе у префињенијој средини каква је она „парламентарног друштва“, тон овог четрдесетшестогодишњака је много блажи. Недавно је понудио флашу шампањца било коме ко успе да нађе један једини пример његовог говора мржње против муслимана у било ком његовом саопштењу за медије. Он не делује нарочито узрујано чињеницом да се његова база моћи нашла на нишану службе безбедности. „Па добро, нећу више моћи да износим своје субверзивне фантазије преко телефона“, нашалио се.

За говорницом, међутим, Калбиц тачно зна како да „запали“ своју публику. BfV га је ставила у исти идеолошки табор у којем је Хоке, а обојица позивају на то да се муслиманима и имигрантима одузму грађанска права. Калбиц према својим политичким противницима гаји само мржњу и гађење, а изјавио је и да је грађански рат можда неизбежан.

ОПАСАН РАЗВОЈ СИТУАЦИЈЕ
Дуго времена је фракција AfD-а звана „Крило“ успевала да избегне пажњу државне безбедности. Унутар странке се сматрало да је бивши директор BfV-а Ханс-Георг Масен тајни присталица AfD-а, а умерено крило странке – тзв. „Средња алтернатива“ – је остало слабо и маргинализовано. „Крило“ делује стратешки, одбацује било какве фиксиране организационе структуре и теоретски прихвата свакога ко потпише оснивачки манифест. До сада је то учинило неких 3.000 особа. Али „чланство у традиционалном смислу није могуће“, саопштавају из фракције.

„Крило“ такође нема формалну структуру руководства, чак ни одређеног вођу. Али свако из AfD-а зна ко доноси одлуке унутар дотичне фракције: Хоке и Калбиц. „Немојте замишљати нешто ригидно или бирократски“, каже Калбиц. „Чланство је базирано на посвећености“. У зависности од тога шта је неопходно у датом моменту, они траже потребне актере. Циљ често није победа њихових чланова на биралиштима, него „успоравање и поправка“ одређених ставова људи чија гледишта нису у складу са онима које баштини „Крило“.

Један од лидера Алтернативе за Немачку Алексендер Гауланд (лево) и шеф странке у држави Бранденбург Андреас Калбиц

Служба безбедности је јасно дала до знања да наведене мере опреза нису помогле. „Крило“ је „група људи који теже заједничком циљу“ – то је довољно да се фракција нађе под надзором. То је потенцијално опасан развој ситуације за Хокеа и Калбица – лидере странке у немачким државама Тирингија и Бранденбург. Калбиц самозадовољно истиче да га није напао нико из AfD-а, али странка има доста државних службеника у својим редовима. Званични надзор над групом из странке којој припадају би могао озбиљно да се одрази на њихове каријере.

BfV је анализирао све изјаве које су давали наводни следбеници „Крила“, нарочито на годишњем десничарском скупу „Куфхојзер“ (Kyffhäuser), названом по малом оближњем планинском венцу. Идеологија Хокеа, Калбица и других говорника је супротна људском достојанству и владавини права, оцењује се у извештају BfV-а. Чланови AfD-а су „невољни да прихвате демократске одлуке које су супротне њиховој идеологији“, саопштава извештај, додајући да за ову странку друге партије „нису обични опоненти са другачијим мишљењем, већ делови презривог система који се мора променити из корена“.

„СКОРО НЕПОРЕЦИВО“
Према светоназору ултрадесничарске фракције, немачки народ (folk) је све, док је појединац ништа. Сви који нису Немци за Хокеа су „страна тела“ која не могу да се интегришу, па стога морају бити остракизовани. Када Хоке говори о својој идеји „ремиграције“ странаца, ради се о „једва скривеном захтеву за арбитрарним укидањима држављанства и произвољним масовним депортацијама“, наводи извештај.

Хокеово име се стотинама пута појављује у извештају, више од било чијег другог. Службеници су пажљиво анализирали његове говоре, као и његову књигу, а проучили су и његове изјаве пре чланства у AfD-у. Они верују у резултате истраживања социолога Андреаса Кремпера који је сакупио доказе да је Хоке писао за десничарско-екстремистичку Национал-демократску партију Немачке (NPD) пре уласка у AfD. Аутори извештаја наводе да је „скоро непорециво“ да су Хоке и аутор NPD-а „Ландолф Ладиг“ иста особа. Хокеова дикција „има лингвистичке и аргументационе сличности са добро познатим интерпретативним обрасцима“ NPD-а, као нпр. када упозорава на предстојећу смрт немачког народа.

Аутори истичу да се Хокеов партнер Калбиц изражава много пажљивије, али сматрају да се његове понекад двосмислене изјаве морају посматрати у контексту Хокеових говора. Годинама је Калбиц успевао да избегава било какав прави надзор. Напредовао је кроз партију и на крају постао њен представник у бранденбуршком парламенту, као и председник огранка странке у Бранденбургу, упркос репутацији некога ко се креће по ултрадесничарским круговима.

Извештај BfV-а наводи неке од Калбицових животних поглавља, од његових веза са национално-конзервативним Републиканцима деведесетих – када је та странка била под надзором немачке државне безбедности – до боравка у десничарско-екстремистичким организацијама као што су „Witikobund“, “Junge Landsmannschaft Ostpreussen“ (Омладинско завичајно удружење Источне Немачке) и „Heimattreue Deutsche Jugend“ (Млади Немци верни отаџбини).

Андреас Калбиц

Ова последња организација је настојала да индокстринира децу на начин на који је то радила „Хитлерова омладина“, па је сада забрањена. Калбиц је једном посетио камп ове организације, а данас говори да је „прилично ниско“ што новинари то износе. Он тврди да је био позван да посети камп, али се наводно више не сећа ко га је позвао и зашто. Што се тиче тога зашто је прихватио позивницу, он каже да гласаче AfD-а „не интересују“ таква питања.

„МРВИЦЕ СУМЊЕ“
Извештај BfV-а, који се базира на изворним материјалима од 1.000 страна, укључује и бескрајну листу кршења табуа. У оштром контрасту са трезвеним бирократским речником којим је извештај састављен стоје цитати о „страним људима“, „дрскости економских миграната“ и „вођењу џихада наталитетом“. Службеници BfV-а су идентификовали сличан речник на свим нивоима AfD-а – али то су само „мрвице сумње“ кажу они, и нису „довољно јаке“ за надзор читаве странке који би подразумевао „употребу обавештајних ресурса“.

BfV држи руководство AfD-а, нарочито Мојтена и Гауланда, делимично одговорним за „Крило“. У извештају се на пример наводи како ниједан од њих двојице није демонстрирао „јасно дистанцирање и одбацивање“ десничарско-екстремистичког идентитетског покрета. Безбедњаци такође истичу да се „федерални лидери AfD-а, који одговарају за целу партију (…) ни на који начин нису дистанцирали од агресивне дикције протагониста ‘Крила’“. Напротив, извештај наводи следеће: На догађајима које организује „Крило“, лидери AfD-а често прибегавају истој терминологији и маниру говора који владају у екстремној десници.

Мојтен, иначе професор економије, покушава да култивише „умерену, интегративну слику себе за медије“, наводи се у извештају и додаје да на „Kуфхојзер“ самиту користи „агресивно ксенофобну реторику“. Што се тиче Гауланда – главног представника AfD-а у Бундестагу – служба BfV је код њега приметила „етно-националистички поглед на друштво“.

У будућности, вође AfD-а ће тешко моћи да представљају Хокеа као небитног регионалног играча. Од сада ће BfV пратити како високи функционери странке реагују на његове испаде, а извештај нарочито цитира Хокеов позив на придруживање демонстрацијама у источнонемачком градићу Кемницу прошлог септембра, што се претворило у викенд гадних уличних нереда. Безбедњаци наводе да је тај градић постао домаћин екстремизму склоне мешавине обичних грађана, неонациста и хулигана.

Упркос налазима извештаја, интервенције BfV-а против AfD-а се вероватно неће показати као нарочито ометајуће. Иако је тачно да би служба могла да прибегне тајном надзору како би пратила „Крило“ и „Junge Alternative“, коришћене методе би морале да буду пропорционалне. То значи да прислушкивање телефонских разговора углавном не долази у обзир. Како би се то покренуло, неопходно би било укључивање „G10 комисије“ у Бундестагу, али тај корак се генерално само користи против осумњичених исламистичких терориста или насилних десних и левих екстремиста.

Барјак са логоом Младе Алтернативе, подмлатка странке Алтернатива за Немачку, Дрезден, 16. август 2018.

Такође је, према речима званичника, мало вероватно да би BfV-у било дозвољено да користи убачене агенте. Највише што би ова служба могла да уради јесте да постави надзорне тимове и сакупља специфичне информације о конкретним особама које би биле складиштене у мрежи података немачких федералних и државних обавештајно-безбедносних служби.

Без обзира на све то, Калбиц је рекао да AfD и даље разматра могућност тужбе. „Навикао сам се на злонамерно неразумевање. Али ново је то што сада то чини федерална служба“.

Узмимо за пример један од Калбицових дегутантних цитата о томе шта би неуспех AfD-а значио за Немачку. Године 2017. је групи чланова „Крила“ рекао: „Све што би остало је да се викне – стављајте шлемове!“.

Служба BfV, жали се он, није се постарала да спомене шта је рекао након тога: „Али ја то не желим“.

 

Аутори: Мелани Аман, Јорг Дил, Мартин Кнобе и Андреас Улрих

 

Извор Spiegel.de