Тридесет „водећих интелектуалаца“ Запада апелује за „спас Европе“

"Идеја Европе је у опасности", наводи се у манифесту који је осмислио Бернар-Анри Леви

Група од тридесетак интелектуалаца, писаца и историчара, упутила је јавни апел поводом ситуације у Европи, посебно због јачања национализма и популизма, оцењујући да се стари континент данас суочава са изазовима какви нису виђени од 30-их година 20. века.

Манифест у којем европски интелектуалци оцењују да се Европа као идеја “распада пред нашим очима” објављен је у неколико листова, укључујући Гардијан и Либерасион, а осмислио га је француски филозоф Бернар-Анри Леви, уз подршку писаца као што су нобеловци Светлана Алексијевич, Херта Милер, Елфриде Јелинек и Орхан Памук.

Сматрајући да је идеја Европе у опасности, те да са свих страна долазе критицизам, увреде и бег од стварних проблема, потписници манифеста указују на повике да је доста изградње Европе и да се треба уместо тога поново повезати са “националном душом” и изнова открити “изгубљени идентитет”.

То је, како су упозорили, агенда коју шире популистичке снаге широм континента које демагошки користе апстрактне термине “душе” и “идентитета”.

“Европу нападају лажни пророци који су пијани од озлојеђености и бунцају када добију прилику да искористе светло позорнице. Напустила су је два велика савезника која су је у прошлом веку два пута спасила од самоубиства – један је преко Канала, а други преко Атлантика. Континент је рањив и на све јаче мешање Кремља. Европа се као идеја распада пред нашим очима”, поручили су потписници апела, међу којима су и Давид Гросман (Јерусалим), Исмаил Кадаре (Тирана), Ђерђ Конрад (Дебрецин), Милан Кундера (Праг), Људмила Улицкаја (Москва), Клаудио Магрис (Трст), Ијан Макјуан (Лондон), Адам Михник (Варшава), Салман Рушди (Лондон), Абдулах Сидран (Сарајево) и Марио Варгас Љоса (Мадрид).

У таквој нездравој клими, како су навели, у мају ће бити одржани европски парламентарни избори, а уколико се нешто не промени и ако се не појави нови дух отпора, ти избори обећавају да ће бити најпоразнији до сада.

Према њиховом мишљењу, избори би могли да донесу победу рушитељима, а онима који верују у наслеђе Еразма, Дантеа, Гетеа и Коменског, биће у том случају само срамотан пораз.

“Политика презира према интелигенцији и култури победиће. Појавиће се експлозија ксенофобије и антисемитизма. Катастрофа ће нас задесити”, упозорили су интелектуалци, истичући да одбијају да се помире са том катастрофом која се назире.

Истичући да себе виде као европске патриоте – групу која је много бројнија него што се обично мисли, али је често превише тиха и резигнирана, потписници су навели да разумеју какав је улог на столу.

“Три четвртине века након победе над фашизмом и 30 година након пада Берлинског зида почиње нова битка за цивилизацију”, поручили су потписници, истичући да је њихова вера заснована на великој идеји коју су наследили и за коју верују да је била једина довољно снажна сила која је могла да уздигне европске народе изнад себе самих и њихових ратоборних прошлости. Та идеја, како верују, и данас је једина сила која може да одбрани све од нових знакова тоталитаризма који оживљава старе беде мрачних времена.

“Оно што је улог забрањује нам да одустанемо”, поручили су потписници манифеста, позивајући све на акцију уочи европских избора, које не желе да препусте копачима гроба европске идеје.

“Отуда ово подстицање да још једном понесемо бакљу Европе која, упркос свим грешкама, пропустима и повременим актима кукавичлука, остаје светионик за све слободне мушкарце и жене на планети”, поручили су европски интелектуалци, признајући да је њихова генерација погрешила и да су, као што су Гарибалдијеве присталице понављале у 19. веку као мантру “Italia se farà da sè”, сматрали да ће се континент ујединити сам од себе, без борбе или рада на томе.

“То је, говорили смо себи, ‘правац историје’. Морамо направити јасан прекид са тим старим уверењем. Нисмо имали избора. Сада морамо да се боримо за идеју Европе или ћемо гледати како страда под таласима популизма”, поручили су потписници апела.

У одговору на националистички и идентитетски напад, како су навели, потребно је поново открити дух активизма или прихватити чињеницу да ће огорчење и мржња све окружити и потопити.

“Хитно морамо зазвонити узбуну против свих паљевина душе и духа који, од Париза до Рима, преко Барселоне, Будимпеште, Дрездена, Беча и Варшаве, желе да направе ломачу од наших слобода. У овом чудном поразу ‘Европе’ који се појављује на хоризонту, у овој новој кризи европске савести која обећава да сруши све што је наша друштва учинило великим, часним и просперитетним, налази се изазов већи од било ког другог још од 1930-их – изазов либералној демократији и њеним вредностима”, поручили су потписници апела, међу којима су и Василис Алексакис (Атина), Ен Еплбом (Варшава), Јенс Кристијан Грендал (Копенхаген), Агнес Хелер (Будимпешта), Антонио Лобо Антунес (Лисабон), Роб Риемен (Амстердам), Фернандо Саватер (Сан Себастијан), Роберто Савиано (Напуљ), Еуђенио Скалфари (Рим), Сајмон Шама (Лондон), Петер Шнајдер (Берлин), Лејла Слимани (Париз), Колм Тојбин (Даблин) и Адам Загајевски (Краков).

Салман Рушди је изјавио Гардијану да је Европа у највећој опасности у последњих 70 година и да сви који верују у европску идеју треба да устану. “У Великој Британији, надам се да парламент још има храбрости да позове на други референдум. То би могло да избави земљу од страхоте Брегзита, а дугорочно и Европску унију”, рекао је Рушди.

Ијан Макјуан је изјавио да је потписао манифест јер је “веома песимистичан” у вези са садашњим тренутком, али покушава да гаји наду.

Орхан Памук је рекао да је идеја Европе важна и не-западним земљама. “Без идеје Европе, слободу, женска права, демократију, једнакост, тешко је бранити у мом делу света”, рекао је турски нобеловац.

 

Извор seecult.org, 26. јануар 2019.