Весна Пешић: Вучић пред поразом, одбацила га је „скоро целокупна“ интелектуална елита

"Кад се у Србији онима на власти догоди да их јавно одбаци елита, а сада се то догодило, пораз власти је на видику"

Растислав Динић је добро приметио да грађански протести терају Вучића да реагује на свињарије које његови људи редовно и обесно приређују (често и по његовом наређењу), тако што их сада стиже његова мотка. Такав је случај председника општине Гроцка, прекаљеног радикала, који је ухапшен због сумње да је одговоран за паљење куће новинара Јовановића. Ако пак у томе газда претера, странка ће почети да се круни и руши као кула од карата; ако прећути, за петама су му протести који се шире и расту по целој Србији претећи да га сруше.

Ова клопка коју протести злокобно стварају настоји се затворити на моралном плану. То што ће његови људи сносити одговорност кад крше закон, или кад демонстрацијом моћи производе несреће представиће се као морални стандард Српске напредне странке и њеног вође који ће умирити грађане. Погледајмо како то изгледа у случају Зорана Бабића, директора Коридора Србије и високог функционера СНС-а.

Ауто у коме се Бабић налазио није се зауставио пред наплатном рампом, већ је у пуној брзини ударио у кола испред себе, због чега је погинула једна жена. Бабић је поднео моралну жртву и дао оставку на своју функцију. Изјавио је како је за њега као човека сасвим довољно да више не обавља функцију на којој је био у моменту тешке несреће. Рекао је да он није одговоран за трагедију, јер је био само сапутник у возилу. Не каже чији је сапутник био. Највероватније се радило о функционерској обесној вожњи, која демонстрира моћ и коју је он као „сапутник“ подразумевао. Високе шарже те странке се тако возе. Обесно. Зато је дошло до несреће.

У контексту масовног грађанског протеста против безакоња, неправде и притисака власти, покушај функционера Бабића да демонстрира моралну одговорност претворио се у трагикомично уздизање и спасавање вође. Његова морална одговорност се показала као слугерањство. Покушавајући да објасни одакле му тако високи морал, Зоран Бабић је то приписао свом чланству у Српској напредној странци чији је председник Александар Вучић. Због тога што је председник морална громада и странка је заснована на моралу, па њеним члановима није потребан позив и наређење, већ знају шта им ваља чинити. У тој странци важе „знање, морал и одговорност и пре свега људскост и честитост, особине које у сваком од нас тражи наш председник. И не треба да ми каже било шта“. Сама чињеница да га је Александар Вучић предложио на функцију значи да он зна шта му је чинити. Српска напредна странка је захваљујући Александру Вучићу баш у моралном погледу направила ту разлику у нашем друштву и држави. Нама се не наређује, ми знамо шта треба да чинимо, закључио је Бабић.

Откуд то да се Вучић надмеће са протестима грађана у моралним стандардима и узвишеностима? То се могло очекивати, не због инцидента Зорана Бабића и сличних свињарија, него зато што се Вучићу догодило нешто веома непријатно. Десио му се један неотклоњив пораз. Против његовог безакоња, обесне и аутократске власти своје потписе су ставили универзитетски професори, уметници, глумци… Скоро целокупна интелектуална и уметничка елита Србије потписала је подршку грађанским протестима. Кад се у Србији онима на власти догоди да их јавно одбаци елита, а сада се то догодило, пораз власти је на видику. Отпор друштва насиљу и безакоњу добио је подршку елите чија је обавеза да га артикулише и подржи. Од тога да и једни и други нађу политичку артикулацију, договоре заједничке циљеве, планове и реализацију зависи да ли ћемо се извући из неорадикалске пошасти. А да ли ћемо кренути и даље од тога, па систематски извлачити Србију из дуготрајне кризе и никад пронађеног пута у модерно друштво и државу, е то је већ друга тема и веома неизвесно.

 

Извор Пешчаник, 03. фебруар 2019.