Kako je Soroš ujedinio Orbana i Bibija

Prvi sastanak Višegradske grupe izvan Evrope, u Jerusalimu, rezultat je političkog prijateljstva mađarskog i izraelskog premijera

Političko prijateljstvo između Viktora Orbana i Benjamina Netanjahua dovelo je do toga da će se sledeći susret Višegradske grupe (V-4) održati 18. i 19. februara u Jerusalimu.

Zahvaljujući interesima mađarskog i izraelskog premijera, koji imaju istog političkog „neprijatelja” – Džordža Soroša, ali i još nekoliko drugih preklapajućih tačaka, lideri Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke će zajednički sastanak prvi put od svog osnivanja, 1991. godine, održati van Evrope.

Netanjahu, koga i prijatelji i neprijatelji zovu Bibi, o predstojećem sastanku razgovarao je sa Orbanom 1. januara u Braziliji kada su se sreli na inauguraciji novog predsednika Žaira Bolsonara i kada mu je zahvalio za „snažnu podršku Budimpešte na međunarodnim forumima u Evropi”. Politička bliskost dvojice premijera datira još od opozicionih Orbanovih dana, a na sastanku u julu 2017. godine u Budimpešti Netanjahu je izneo predlog da bude domaćin sastanka lidera četiri države koje su napravile zajednički front prema Briselu u pogledu migracione politike.

U to vreme izraelski premijer se žalio liderima ove četiri države zbog evropske „lude” politike u vezi sa izraelsko-palestinskim sukobom. Oštre kritike koje je na račun Brisela uputio Netanjahu, čuli su novinari u drugoj prostoriji, jer u sali za sastanke u tom trenutku nisu bili svesni da su mikrofoni i dalje uključeni. „EU je jedina međunarodna organizacija koja svoje odnose sa Izraelom povezuje sa političkim uslovima”, rekao je, između ostalog, Netanjahu i zatražio od prisutnih šefova država da pošalju poruku Briselu da prestane da napada Izrael. Kasnije mu se nije dopalo kada su šefovi diplomatije EU najavili da neće slediti Trampov primer i premestiti svoje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim jer to ugrožava mirovni proces.

Tako su ove primedbe i poziv V-4 da iskoristi svoj uticaj u uniji kako bi se olakšali uslovi za unapređenje odnosa Izraela i EU ili UN (Poljska je od 1. januara 2018. postala nestalna članica SB UN na dve godine), iako je trebalo da budu privatne poruke – postale javne.

Premijer Izraela smatra da se EU nedopustivo meša u unutrašnje stvari Izraela, a to je ilustrovao i slučajem u kome je izaslanik EU u Tel Avivu kontaktirao sa nekim poslanicima Kneseta kako bi sprečili usvajanje zakona o državljanstvu koje mogu dobiti samo pripadnici jevrejske zajednice. „Nije dovoljno da EU finansira NVO koje podrivaju postojanje Izraela i podržavaju nelegalne građevinske radove. Sada se ona takođe mešala u naše zakonodavstvo. EU verovatno ne razume da je Izrael suverena država”, rekao je Netanjahu. Uz to, ostanak Evropljana u sporazumu o nuklearnom programu s Iranom, u Izraelu smatraju kršenjem osnovnih izraelskih bezbednosnih interesa.

Međutim, niko se od lidera nije dao omesti „curenjem” ovih reči, pa je Orban, na očigledno zadovoljstvo izraelskog premijera koji mu se zbog toga i zahvalio, postao posrednik u odnosima Izraela i EU i „lobirao” na međunarodnim forumima u korist Izraela. Očekuje se da će ta praksa biti nastavljena i da će samit V-4 u Jerusalimu samo potvrditi i učvrstiti političko prijateljstvo.

Iako relacija Netanjahua i Orbana u Izraelu izaziva kontroverze, mađarski premijer je prošle godine dva puta za šest meseci posetio Izrael. U julu prošle godine je prisustvovao i komemorativnom skupu u Jad Vašemu, uprkos trome što ga deo izraelske javnosti i opozicija smatraju poslednjom osobom koja bi zbog svojih navodnih antisemitskih uverenja trebalo da poseti memorijalni centar Holokausta.

Antisemitski diskurs je pripisan Orbanu nakon što je poveo ozbiljnu i sveobuhvatnu kampanju protiv jevrejskog milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša, koga smatra inicijatorom i finansijerom koji preko svojih nevladinih organizacija pokušava da naseli milione migranata u Mađarskoj i širom EU.

U tom stavu mu se u februaru prošle godine pridružio i Netanjahu koji se suočio sa protestima protiv deportacije migranata koji su sa afričkog kontinenta poslednjih godina stigli u Izrael. On je na sednici vlade rekao da Soroš organizuje kampanju protesta. „Obama je deportovao dva miliona migranata i niko ništa nije rekao”, rekao je on. Kao i Mađarska (i Rusija) Izrael je usvojio zakon kojim se nastoji ograničiti uticaj nevladinih organizacija koje primaju veliki deo novca iz inostranstva.

Izraelski mediji su Orbanove posete Izraelu propratili tekstovima i prilozima o tome kako je Orban vodio javnu antisemitsku kampanju protiv Soroša „koristeći jezik i fraze iz stare nacističke propagande”, što je mađarska jevrejska zajednica oštro osudila. Zamereno mu je i što „flertuje” sa mađarskim desničarima i što je, samo mesec dana uoči Netanjahuove posete Budimpešti 2017. godine, hvalio Mikloša Hortija, lidera Mađarske u Drugom svetskom ratu, iako je on bio antisemita i saradnik nacista i dozvolio deportaciju velikog broja Jevreja iz Mađarske u logor Aušvic.

U svojim srdačnim kontaktima sa izraelskim premijerom Orban je isticao da mađarska država štiti sve pripadnike jevrejske manjine, dok je Netanjahu hvalio mađarskog kolegu za borbu protiv antisemitizma i zahvaljivao mu se na proizraelskim stavovima Mađarske u međunarodnim forumima.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Izvor Politika, 05. februar 2019.