Uloga Makedonije u balkanskoj strateškoj slagalici

Američki stručnjak analizira da li se Rusija i Kina vraćaju na Balkan i kako treba da se postave SAD i EU

Bio je to Oto fon Bizmark, arhitekta nemačkog ujedinjenja i uspona ka svetskoj sili, koji je navodno Balkan opisao kao bure baruta Evrope, odnosno kao region čiji su unutrašnji problemi često imali tendenciju uvlačenja spoljnih sila. Zaista, svega 16 godina nakon smrti dotičnog velikog državnika atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda raspalio je krvoproliće Prvog svetskog rata. Od tada je Balkan izazovan geopolitički region, što su dodatno začinili Drugi svetski rat, Hladni rat i konačno divlje rastakanje Jugoslavije početkom devedesetih. Iz ovog poslednjeg se izrodio čitav niz zemalja, a podrhtavanja se i dalje osećaju. Sve navedeno je ponovo postalo evidentno krajem januara ove godine, kada je grčki parlament glasao o pitanju zvaničnog diplomatskog priznanja Republike Severne Makedonije. U regiji u kojoj se preklapaju interesi Evropske unije, Turske, Rusije, Kine i Sjedinjenih Država, politički i ekonomski razvoji događaja čak i u malim zemljama kakva je Severna Makedonija su od značaja.

Od njene nezavisnosti 1991, Severna Makedonija se bori sa izazovima stvaranja demokratske države od etničkog mozaika koji se sastoji od makedonske većine (narod slovenskog porekla) i značajne manjine Albanaca, Turaka, Roma, Srba i drugih. Zajedno oni čine oko 25 odsto populacije. Politički život zemlje su obeležile konstantne krize izazvane problemima iz komšiluka, uključujući prelivanje izbeglica koje su bežale od borbi iz susednog Kosova i kratku albansku oružanu pobunu iz 2001/02. Štaviše, Makedonija je bila deo rute nedavnih migracija sa Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi, što je opteretilo ionako skromne resurse ove države.

Kao da politički izazovi nisu dovoljni, ekonomija Severne Makedonije je jedna od najslabijih u Evropi. Bivajući dugo i tesno vezana za veću ekonomsku celinu u Jugoslaviji, nova nezavisna država je morala da preduzme značajne mere kako bi razvila svoju ekonomiju, postavljajući kao prioritet trgovanje širokim asortimanom roba sa EU. Iako su Nemačka i druge zemlje EU sada njeni najveći trgovinski partneri, izvoz Severne Makedonije ka severnim evropskim tržištima ostaje izrazitno zavisan od tranzita kroz Srbiju.

IZAZOVI PRED MAKEDONIJOM
Perspektive Severne Makedonije ostaju obeležene izazovima. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, nezaposlenost iznosi preko 20 odsto, tržište rada pogađa nedostatak obučenih kadrova, obrazovnom sistemu je potreban remont, a tu je i potreba za nezavisnijim sudstvom, što je sve neophodno kako bi se uvećale investicije i privredni rast. Za razvoj ove zemlje je takođe od kritičnog značaja i bolja infrastruktura, naročito ona transportna. Ova balkanska zemlja pati od još jednog problema – uprkos interesu Skoplja (nacionalne prestonice) da prevaziđe svoju relativnu diplomatsku izolaciju i njegovoj želji da postane član EU i NATO, staza ka učlanjenju je bila zakomplikovana – pa i zakočena – zahvaljujući Grčkoj, njegovom južnom susedu.

Zoran Zaev i Aleksis Cipras nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma, 17. jun 2018.

Počevši od 1991, Republika Makedonija i Grčka su imale veliki problem – ime nove države. Što se Grčke tiče, problem je bio u tome što je ime nove države bilo nalik na ime jedne od njenih regija, koja obuhvata njen drugi najveći grad – Solun. Postojala je zabrinutost da bi, nazivajući sebe „Makedonijom“, Skoplje moglo jednog dana da teži formiranju „Velike Makedonije“, koja bi obuhvatala delove severne Grčke, jugozapadne Bugarske, jugoistočne Albanije, južnog Kosova i Srbije. Kako je novoj zemlji u početku glavna potreba bilo uspostavljanje diplomatskih odnosa i ulazak u međunarodne organizacije, postala je poznata kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM/FYROM). Pod tim imenom je ušla i u Ujedinjene nacije 1993.

orsokak između BJRM i Grčke međutim nije bio optimalno rešenje ni za jednu zemlju. Pritisak da se iznađe rešenje je rastao tokom prošle decenije, a trgovinske veze između dve zemlje su postepeno rasle – grčka depresija (2010-2017) je Atini  učinila važnijim poboljšanje odnosa sa svojim severnim susedom, a BJRM igra važnu ulogu u izgradnji novih energetsih cevovoda koji povezuju Rusiju i evropska tržišta. Grčka je visoko zavisna od uvoza energije, pa su bolji odnosi sa severnim susedom korisni u ovom smislu.

RUSIJA NA SCENI
I tako na scenu stupa Rusija. Tokom prethodne decenije, Rusi su bili aktivni u jačanju svog prisustva na Balkanu – regionu koji tradicionalno predstavlja predmet interesovanja Moskve. Različiti planovi za ruske gasovode (sa namerom da se zaobiđe Ukrajina sa kojom Rusija ima napete odnose) uključuju Severnu Makedoniju, pored ostalih zemalja. Istovremeno, Severna Makedonija radi na izgradnji nacionalnog gasovoda i njegove distribucione mreže. Najveća količina prirodnog gasa koji ova država koristi potiče iz Rusije, a dolazi preko Bugarske. Međutim, godine 2016. su Severna Makedonija i Grčka potpisale memorandum o razumevanju za izgradnju interkonektora koji bi mogao da se poveže sa Trans-jadranskim gasovodom ili terminalom za uvoz LNG (tečnog gasa) iz Grčke.

Rusija preferira da Severna Makedonija ostane izvan bilo kakvog zapadnog sistema savezništva kakvi su NATO i EU. Rusija bi volela da Severna Makedonija i druge zemlje regije uđu čvršće u njenu orbitu. Kako je bivši američki ambasador pri NATO Kurt Voker naveo za Forin polisi krajem 2018: „Balkan koji polako ali sigurno postaje normalni deo Evrope uznemirava ruske ambicije o držanju Evrope podeljenom u sfere uticaja, o legitimizaciji nedemokratskih, nezapadnih formi vladavine od s vrha ka dnu i o stvaranju prilika za Rusiju da projektuje uticaj kroz korupciju, energetske sporazume, obaveštajne operacije i dezinformacije. Tamo gde Rusija vidi nestabilnost, nebezbednost i slabost kao šanse, EU pokušava da izgradi stabilnost, bezbednost i prosperitet“.

Rusija je bila aktivna i u drugim delovima Balkana, uključujući Bugarsku i Rumuniju, gde je pokušala da utiče na izbore. Takođe su u Crnoj Gori vođene istrage o navodnom pokušaju izvođenja proruskog državnog udara 2016. Strategija Rusije je da održi važnu ulogu na Balkanu, regionu u kojem dominira EU, naročito u kontekstu trgovine i investicija, ali koji i pored toga i dalje ima ogromne potrebe za infrastrukturnom pomoći. Šansa za Rusiju se otvorila usled toga što su unutrašnji problemi EU usporili jurnjavu za novim članicama, ostavljajući zemlje poput Severne Makedonije, Bosne, Crne Gore, Srbije i Albanije izvan bloka.

KINESKI ANGAŽMAN
Kina je takođe jedna od zemalja voljnih i sposobnih za angažovanje na Balkanu, a to uključuje i Severnu Makedoniju. Kina je bila aktivna u nadmetanju u oblastima biznisa i infrastrukture, naročito povodom transportnog sistema ove zemlje. Prema tzv. „Tragaču kineskih investicija“ Instituta „Amerikan enterprajz“, direktne strane investicije i poslovni ugovori Kine u Severnoj Makedoniji u periodu od 2005. do 2018. su narasli do sume od 400 miliona dolara, i to sve u transportnom sektoru. Sa kineskog stanovišta, Severna Makedonija je značajna veza između njenih luka u Grčkoj (gde je u istom periodu investirala 9,88 milijardi dolara, od čega 6,7 milijardi na transportni sektor) i Srbije (10,2 milijarde dolara investicija, od čega 4,84 milijarde na transport i 3,07 milijardi na energetiku). Dok Kina modernizuje svoj drevni Put svile kroz svoju Inicijativu pojas i put, Balkan će, zajedno sa Severnom Makedonijom, dobiti na značaju kao stepenik ka širem i izdašnijem evropskom tržištu.

Imajući u vidu sve navedeno, glasanje grčkog parlamenta od 25. januara, sa rezultatom od 153 prema 146 u korist sporazuma sa severnim susedom kojim se prihvata njegova odluka da promeni svoje ime iz „Makedonija“ u „Republika Severna Makedonija“, ima značajne posledice. Grčko glasanje je veliki korak napred za regionalnu stabilnost i pobeda EU u balkanskoj geopolitičkoj igri. Najvažnije je što ono krči put za Severnu Makedoniju ka ulasku u NATO i EU ubraznim korakom. Štaviše, jedan od prvih koji je pozitivno reagovao na ovu vest je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je tvitovao da je ovo glasanje „važan doprinos stabilnosti i prosperitetu regiona. Radujem se budućem ulasku Republike Severne Makedonije u NATO“.

Jens Stoltenberg i Zoran Zaev na ceremoniji povodom početka razgovora o pridruživanju Makedonije NATO-u, Brisel, 12. jul 2018.

SAD su, sa svoje strane, priznale Republiku Makedoniju brzo po njenom nastanku i od tada podržavaju njeno članstvo u NATO i drugim evroatlantskim institucijama. Štaviše, septembra 2018. je ministar odbrane Džim Matis posetio Skoplje, nazivajući zemlju „pouzdanim bezbednosnim partnerom i vrednim učesnikom svetskog mira i bezbednosti“. Istovremeno, Matis je istakao da Rusija sprovodi prikrivenu propagandnu kampanju protiv promene imena Makedonije.

Balkan će ostati važno geopolitičko bojište, imajući u vidu ekonomske potrebe regiona. Preklapajući interesi Evrope, Rusije, Kine i Turske – koja ima sopstvene veze sa lokalnim muslimanskim zajednicama – će takođe doprineti tome da region ostane relevantan. Kako bi Evropa ostala dominantna ona mora da bude aktivna u igri, što je do sada činila kroz razne finansijske institucije, poput Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Bugarska, Rumunija i Grčka su već članice EU, ali Zapadni Balkan ostaje izdvojen i tako otvoren za ekonomske strategije Kine i Rusije. Zbog toga je još važnije da EU takođe dobro odigra na ekonomsku kartu u izgradnji ovih država. Osim toga, EU mora da nastavi da podržava jačanje demokratije i građanskih društava. U tom smislu je grčki januarski glas bio pobeda, ali sada na red dolazi teži deo – dovođenje Severne Makedonije (i drugih delova Zapadnog Balkana) do standarda koje Evropa traži za čvršće integracije, a to su rešavanje neefikasnosti uprave, transparentnost, borba protiv korupcije i unapređivanje demokratskih praksi.

 

Skot B. Mekdonald je glavni ekonomista kompanije Smith’s Research and Gradings

 

Preveo Vojislav Gavrilović

 

Izvor The National Interest