N. Babić: Jesu li Žuti prsluci američki pritisak na Pariz i EU?

Nikolaj Starikov: Pokret Žutih prsluka vrši pritisak na promenu stava Emanuela Makrona o pitanju Severnog toka 2

Pre nekoliko dana sam smatrao nužnim pojasniti kojim je metodama globalistička elita decenijama uspevala prodreti u sve antiglobalističke pokrete, grupe i udruženja civilnog društva, prevariti, podmititi, uceniti i za svoje ciljeve pridobiti vođe gotovo svih, ili barem najuticajnijih društvenih organizacija i pokreta u zapadnom svetu i šire. Opširnije pojašnjenje možete pročitati u analizi “Antiglobalistički pokret i jurišni odredi Black Bloc i Antifa su kupljeni novcem korporativnih elita”.

Iako je ovaj retki prevod eseja prof. Mišela Čosudovskog osvežen zbog pokreta Žutih prsluka i ubačenih grupa koje izazivaju nasilnu reakciju policije, nije obrađena tema da li je i sam vrh ovog pokreta isto tako potkupljen, ili, opet, možda stvoren za ostvarenje većeg geopolitičkog i geostrateškog cilja od poskupljenja goriva i povećanja poreza u Francuskoj? Ako je do sada uvek tako bilo, a ispostavilo se da jeste, ko tvrdi da i vođstvo Žutih prsluka nije deo ove nebrojeno puta korišćene lukavosti?

Iako je bilo komentara da su se Žuti prsluci možda i počeli spontano okupljati, ali se kasnije prepoznao njihov potencijal i sada se koriste za veće uloge na globalnoj geopolitičkoj šahovskoj tabli, možda simpatije prema pokretu nisu dopuštale da se logično i bez emocija pokuša zaključiti da li je to zaista nezavistan pokret ili bi uticajniji igrači ipak mogli vući konce ovih protesta.

Ruski stručnjak Nikolaj Starikov ne veruje u apsolutnu slobodu ovog pokreta, ili barem njegovog vođstva, a pojašnjava i zašto.

Francuski predsednik Emanuel Makron je proteklog dana rekao kako namerava podržati amandmane na Direktivu o gasu Evropske unije koja ometa izgradnju gasovoda Severni tok 2. Kasnije je objavljeno da se Pariz dogovorio s Berlinom, ali su sve opcije još uvek otvorene.

Zbog nesuglasica oko gasovoda je Makron je čak odbio da razgovara s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Šta je uticalo na stav predsednika Francuske i koje se posledice mogu očekivati od svađe čelnika vodećih država Evropske unije?

“Kakvo iznenađenje, ako se pomisli na bliskost Makrona i Merkelove. Zapravo, pokret Žutih prsluka vrši pritisak na promenu stava francuskog predsednika Emanuela Makrona o pitanju Severnog toka 2. Naglašavam da samo prihvatanje činjenice da su Žuti prsluci američki instrument pritiska na francusku vladu daje uvid u tekuće procese”, tvrdi Nikolaj Starikov.

Žuti prsluci mogu misliti sve što žele. Znate za šalu “kako su se zečevi voleli, ali su zapravo bili uzgajani”. Uz svo dužno poštovanje prema civilnom društvu, Žutim prslucima i njihovoj želji da poboljšaju Francusku, ovaj pokret nije stvoren da rešava građanske probleme, već kao instrument pritiska na Makrona. Francuski predsednik je pod pritiskom da Vašingtonu jemči da Evropa ne krene prema nezavisnosti. Da nema nikakve evropske vojske, da ne bude govora o “Novoj Evropi” i “Staroj Evropi”, jer postoji samo jedna i jedinstvena proamerička Evropa. A da bi ona bila takva mora se blokirati izgradnja Severnog toka 2″, piše ruski stručnjak.

Zašto je baš Makron odabran da to odradi? Zato što nije shvatio da je sav bes u zemlji usmeren na to da shvati i promeni svoju politiku. Podsetiću još jednom da kada je Makron odleteo na sastanak G20 u Argentini, tamo ga je dočekao i čovjek u žutom prsluku. Signal je poslat, a Makron je, kao što vidimo, sve shvatio.

“Uopšteno, stvaranje političkih alata je uobičajena praksa. U tom smislu, stvaranje Žutih prsluka nije ništa posebno. Izmišljeni su kako bi pobedili i naterali Makrona da shvati poruku onih koji stoje iza tog pokreta. Vlada Makrona je svesna da, ako ispuni zahteve onih koji stoje iza tog pokreta, sa samim pripadnicima pokreta može činiti bilo što. Može ih kazniti, uhapsiti, pucati na njih gumenim mecima ili gušiti ih suzavcem, ništa strašno se neće dogoditi”, uveren je Starikov.

Ali kakve veze imaju Žuti prsluci i gasovod Severni tok 2? Naizgled nikakve, ali nije baš tako. Na kraju je sve tako jednostavno, a razlog je novac, ali puno više novca od 5 milijardi koje su SAD potrošile za pripremu i sprovođenje Majdana.

“Amerikancima koji stoje iza Žutih prsluka važno je blokirati izgradnju Severnog toka 2. Ukrajina se nalazi između Rusije i Evrope koja je uvoznik ruskog gasa, zbog čega Kijev dobija izdašne finansijske injekcije u svoj budžet. Ako se tranzit ruskog gasa zaustavi, a ugovor istekne, onda je potrebno ili smanjiti antiruski projekt u Ukrajini, ili ga finansirati iz vlastitog džepa. A na Zapadu nema viška novca”, piše Nikolaj Starikov.

Ovo pojašnjava i zahtev Francuske da se Nemačkoj dopusti izgradnja Severnog toka 2, ali da se Berlin obaveže kako će i sam nadgledati da se zbog toga ne smanji tranzit ruskog gasa preko Ukrajine. Kako se Berlin misli izvući iz ovog začaranog kruga nije jasno, jer Severni tok 2 automatski smanjuje tranzit preko Ukrajine, a time se smanjuje mogućnost finansiranja antiruskog projekta u Kijevu. No, to sada nije tema.

“Francuska se svađa s Nemačkom, Nemačka nastavlja graditi, a Sjedinjene Države sve otvorenije i grublje pokušavaju usporiti i omesti izgradnju gasovoda koja je već u toku. Videćemo šta će se dogoditi”, zaključuje Starikov.

 

Izvor riafan.ru/logicno.hr, 11. februar 2019.