Samoubistveni plan demokrata

Novi zeleni dogovor kao platforma okupljanja demokratskih kandidata učiniće od njih lake mete za Trampa na izborima 2020. godine

Nakon čitanja posebno radikalne platforme sastavljene od strane britanske Laburističke stranke, jedan torijevac ju je opisao kao „najduži samoubilački zapis u istoriji“.

Ova fraza postaje jasnija kada se pročita rezolucija kojom se poziva na Novi zeleni dogovor, koji je predložila Aleksandrija Okasio-Kortez, i koji je podržalo najmanje pet glavnih demokratskih kandidata za predsednika.

Novi zeleni dogovor osmišljen je tako da podseti na nezaboravne dane 1930-ih, kada je, kako priča kaže, Frenklin Delano Ruzvelt (FDR) došao u Vašington da sprovede istorijske reforme koje su spasile Ameriku od Velike depresije. Samo što je ta priča više od običnog mita.

NEKA ELITE PLOVE DO DAVOSA
Stopa nezaposlenosti kada je FDR došao na vlast 1933. iznosila je 25 odsto. Ta stopa nikada nije pala ispod 14 odsto tokom 1930-ih. U junu 1938. godine, uprkos ogromnoj većini Demokrata u Kongresu, FDR je predsedavao državom u kojoj je nezaposlenost ponovo iznosila 19 odsto.

Drugi svetski rat i regrutacija 16 miliona mladih ljudi omogućili su nam „punu zaposlenost“. Završetak rata i demobilizacija doneli su sa sobom povratak stvarnog prosperiteta 1946. godine, nakon što je FDR već bio mrtav.

Ipak, ovaj Novi zeleni dogovor (u nastavku teksta: NZS) je veoma ambiciozan. Kako bi se nosio s klimatskim promenama, NZS poziva na desetogodišnji plan za zadovoljavanje „100 odsto potražnje za električnom energijom u SAD-u putem čistih i obnovljivih izvora energije sa nultom emisijom štetnih gasova“.

Čini se da to zahteva postepeno ukidanje svih elektrana koje sagorevaju ugalj i naftu i koje emituju ugljen-dioksid do 2030. godine, te njihovo zamenjivanje elektranama koje koriste energiju vetra i sunca.

Da li će biti dozvoljeno korišćenje prirodnog gasa? Da li će biti dozvoljena nuklearna energija? Trenutno postoji 60 komercijalno operativnih nuklearnih elektrana sa 98 nuklearnih reaktora u 30 država. Hoće li one biti ugašene? Da li će se zeleni složiti sa tim da se na američkim rekama gradi veći broj brana kako bi se proizvela obnovljiva energija iz hidroelektrana?

Letenje avionom podrazumeva veliku potrošnju kerozina i, samim tim, veliku emisiju ugljen-dioksida. Koja je alternativa za ovaj način putovanja? Možda će progresivni kandidati Demokratske stranke na sopstvenom primeru pokazati drugima da neće leteti i da će potom glasanjem okončati proizvodnju privatnih letelica i prizemljiti sve korporacijske avione. Neka elite plove do Davosa.

Aleksandrija Okasio-Kortez

NZS poziva na obnovu „transportnih sistema u Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se eliminisalo zagađenje i emisije sa efektom staklene bašte koje dolaze iz transporta…kroz…čist i pristupačan javni prevoz i brzu železnicu“.

Automobili sa pogonom na gas su izbačeni iz upotrebe. Koliko će trajati putovanje vozom iz Vašingtona u Los Anđeles? Ako Kina nastavi sa svojim neprestanim porastom emisija ugljen-dioksida do 2030, kao što je dopušteno Pariskim klimatskim sporazumom, dok SAD klize ka bankrotstvu zbog „ozelenjavanja“, gde bi to odvelo SAD, a gde Kinu sredinom ovog veka?

JEDINO OBJAŠNjENjE
„Došavši do kraja rezolucije Novog zelenog dogovora (i prateće liste činjenica) toliko sam se smejala da umalo nisam zaplakala“, objavila je na Tviteru Kimberli Štrasel, kolumnistkinja Volstrit džornala. „Ako je gomila republikanaca isplanirala da falsifikuje računicu demokrata i time pokaže kakva su oni zapravo gomila ludaka, nisu mogli da urade bolju stvar. Dobro obavljeno“.

Novi zeleni dogovor, kako ističu njegovi autori, ima za cilj da „zaustavi sadašnje, spreči buduće i ispravi istorijsko ugnjetavanje autohtonih naroda, etničkih,  migrantskih, deindustrijalizovanih i raseljenih seoskih zajednica, siromašnih, radnika sa niskim primanjima, starijih osoba, beskućnika, ljudi sa invaliditetom i mladih“.

Pedeset godina nakon Velikog društva, izgleda da se polovina zemlje sastoji od žrtava ugnjetavanja. Ko su njihovi ugnjetavači? Pogodite…

Među zagovornicima Novog zelenog dogovora nalazi se senator Kori Buker, koji borbu protiv klimatskih promena poredi sa borbom protiv nacista u Drugom svetskom ratu. Senatorke Kirsten Džilibrand, Kamala Heris i Elizabet Voren su ga takođe podržale. Senator Berni Sanders, koji klimatske promene naziva „egzistencijalnom pretnjom“, bio je originalni inicijator ovog dogovora.

Nensi Pelosi zvuči smislenije. U intervjuu prethodne nedelje, spikerka Predstavničkog doma odbacila je Novi zeleni dogovor: „To će biti jedna od nekoliko ili možda mnogih preporuka koje dobijamo. Niko ne zna šta je Zeleni san, ili kako god da ga zovu, ali oni su za to, zar ne“? Svojom vlastitom agendom i prioritetima, Pelosi ne želi da bude uvučena u to da mora da brani dokument koji zvuči kao da ga je napisao fakultetski socijalistički klub.

Pitanje je, međutim, šta navodi demokrate koje će se – ako budu nominovane – suočiti sa Donaldom Trampom 2020. godine, da stave potpis na tako radikalan dokument.  Na predsedničkim izborima, nestranački kandidat obično ima prednost. On nema koga da zastupa. On ili ona mogu izabrati teren na kojem će napasti aktuelnog predsednika, koji ima četvrogodišnji mandat.

Retko se dešava da nestranački kandidat predstavlja fiksnu i stacionarnu metu koja je izložena kao ova, koja je mejnstrim kao ova i koja je ranjiva kao ova.

Tramp na predizbornom mitingu u Pensilvaniji drži znak na kojem su ispisane reči podrške korišćenju uglja, 10. oktobar 2016.

Jedino objašnjenje za odobravanje Novog zelenog dogovora od strane kandidata sa izglednim prilikama za osvajanje nominacije Demokratske stranke jeste to da se plaše Okazio-Kortezove i levice u čije ime ona govori, pa i oni moraju podržati njen plan.

Taj britanski torijevac je dobro shvatio. Ovaj program deluje kao samoubilački pakt Demokratske stranke.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org

Pratite nas na YouTube-u