Самоубиствени план демократа

Нови зелени договор као платформа окупљања демократских кандидата учиниће од њих лаке мете за Трампа на изборима 2020. године

Након читања посебно радикалне платформе састављене од стране британске Лабуристичке странке, један торијевац ју је описао као „најдужи самоубилачки запис у историји“.

Ова фраза постаје јаснија када се прочита резолуција којом се позива на Нови зелени договор, који је предложила Александрија Окасио-Кортез, и који је подржало најмање пет главних демократских кандидата за председника.

Нови зелени договор осмишљен је тако да подсети на незаборавне дане 1930-их, када је, како прича каже, Френклин Делано Рузвелт (ФДР) дошао у Вашингтон да спроведе историјске реформе које су спасиле Америку од Велике депресије. Само што је та прича више од обичног мита.

НЕКА ЕЛИТЕ ПЛОВЕ ДО ДАВОСА
Стопа незапослености када је ФДР дошао на власт 1933. износила је 25 одсто. Та стопа никада није пала испод 14 одсто током 1930-их. У јуну 1938. године, упркос огромној већини Демократа у Конгресу, ФДР је председавао државом у којој је незапосленост поново износила 19 одсто.

Други светски рат и регрутација 16 милиона младих људи омогућили су нам „пуну запосленост“. Завршетак рата и демобилизација донели су са собом повратак стварног просперитета 1946. године, након што је ФДР већ био мртав.

Ипак, овај Нови зелени договор (у наставку текста: НЗС) је веома амбициозан. Како би се носио с климатским променама, НЗС позива на десетогодишњи план за задовољавање „100 одсто потражње за електричном енергијом у САД-у путем чистих и обновљивих извора енергије са нултом емисијом штетних гасова“.

Чини се да то захтева постепено укидање свих електрана које сагоревају угаљ и нафту и које емитују угљен-диоксид до 2030. године, те њихово замењивање електранама које користе енергију ветра и сунца.

Да ли ће бити дозвољено коришћење природног гаса? Да ли ће бити дозвољена нуклеарна енергија? Тренутно постоји 60 комерцијално оперативних нуклеарних електрана са 98 нуклеарних реактора у 30 држава. Хоће ли оне бити угашене? Да ли ће се зелени сложити са тим да се на америчким рекама гради већи број брана како би се произвела обновљива енергија из хидроелектрана?

Летење авионом подразумева велику потрошњу керозина и, самим тим, велику емисију угљен-диоксида. Која је алтернатива за овај начин путовања? Можда ће прогресивни кандидати Демократске странке на сопственом примеру показати другима да неће летети и да ће потом гласањем окончати производњу приватних летелица и приземљити све корпорацијске авионе. Нека елите плове до Давоса.

Александрија Окасио-Кортез

НЗС позива на обнову „транспортних система у Сједињеним Америчким Државама како би се елиминисало загађење и емисије са ефектом стаклене баште које долазе из транспорта…кроз…чист и приступачан јавни превоз и брзу железницу“.

Аутомобили са погоном на гас су избачени из употребе. Колико ће трајати путовање возом из Вашингтона у Лос Анђелес? Ако Кина настави са својим непрестаним порастом емисија угљен-диоксида до 2030, као што је допуштено Париским климатским споразумом, док САД клизе ка банкротству због „озелењавања“, где би то одвело САД, а где Кину средином овог века?

ЈЕДИНО ОБЈАШЊЕЊЕ
„Дошавши до краја резолуције Новог зеленог договора (и пратеће листе чињеница) толико сам се смејала да умало нисам заплакала“, објавила је на Твитеру Кимберли Штрасел, колумнисткиња Волстрит џорнала. „Ако је гомила републиканаца испланирала да фалсификује рачуницу демократа и тиме покаже каква су они заправо гомила лудака, нису могли да ураде бољу ствар. Добро обављено“.

Нови зелени договор, како истичу његови аутори, има за циљ да „заустави садашње, спречи будуће и исправи историјско угњетавање аутохтоних народа, етничких,  мигрантских, деиндустријализованих и расељених сеоских заједница, сиромашних, радника са ниским примањима, старијих особа, бескућника, људи са инвалидитетом и младих“.

Педесет година након Великог друштва, изгледа да се половина земље састоји од жртава угњетавања. Ко су њихови угњетавачи? Погодите…

Међу заговорницима Новог зеленог договора налази се сенатор Кори Букер, који борбу против климатских промена пореди са борбом против нациста у Другом светском рату. Сенаторке Кирстен Џилибранд, Камала Херис и Елизабет Ворен су га такође подржале. Сенатор Берни Сандерс, који климатске промене назива „егзистенцијалном претњом“, био је оригинални иницијатор овог договора.

Ненси Пелоси звучи смисленије. У интервјуу претходне недеље, спикерка Представничког дома одбацила је Нови зелени договор: „То ће бити једна од неколико или можда многих препорука које добијамо. Нико не зна шта је Зелени сан, или како год да га зову, али они су за то, зар не“? Својом властитом агендом и приоритетима, Пелоси не жели да буде увучена у то да мора да брани документ који звучи као да га је написао факултетски социјалистички клуб.

Питање је, међутим, шта наводи демократе које ће се – ако буду номиноване – суочити са Доналдом Трампом 2020. године, да ставе потпис на тако радикалан документ.  На председничким изборима, нестраначки кандидат обично има предност. Он нема кога да заступа. Он или она могу изабрати терен на којем ће напасти актуелног председника, који има четврогодишњи мандат.

Ретко се дешава да нестраначки кандидат представља фиксну и стационарну мету која је изложена као ова, која је мејнстрим као ова и која је рањива као ова.

Трамп на предизборном митингу у Пенсилванији држи знак на којем су исписане речи подршке коришћењу угља, 10. октобар 2016.

Једино објашњење за одобравање Новог зеленог договора од стране кандидата са изгледним приликама за освајање номинације Демократске странке јесте то да се плаше Оказио-Кортезове и левице у чије име она говори, па и они морају подржати њен план.

Тај британски торијевац је добро схватио. Овај програм делује као самоубилачки пакт Демократске странке.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org